nesumnjivo je da je najavljena parada ponosa manifestacija "povisenog rizika". u tom kontekstu mogu da razumem pravac djilasovog razmisljanja o posledicama eventualne (ocekivane?) rusilacke reakcije na paradu. placen je da vodi racuna o ovom gradu i ok je sto razmislja o "najgorem mogucem scenariju". ali zakljucak koji on izvlaci je apsolutno pogresan. zakljucak da je najbolji nacin da se rusenje izbegne otkazivanje cele manifestacije. i vuk sit i ovce na broju!

wrong!

I bi prvi sastanak Posebne radne grupe (PRG) za Baby Friendly Plus.

Svi najavljeni iz Batuta, Ministarstva zdravlja i Unicefa su se pojavili. Od najavljena četiri udruženja korisnika usluga, pojavilo se nas troje (Bebac, Roditelj i mi). Što se tiče načelnika GAK-ova, došla je samo prof. dr Novakov-Mikić iz Novog Sada. Front, Višegradska i Niš su poslali izaslanike, a iz Kragujevca se jednostavno nije pojavio niko. Te sezona godišnjih odmora, te službeni putevi, te neodložni (važniji) sastanci... Iskreno, nisam sigurna šta o tome da mislim. A i nije moje da mislim. Neka misli ministar koji ih je imenovao. Jel tako tako je.

Neka kaže ko šta hoće, neka RTS opet ovo pripiše B92 kampanji protiv Vajnog servisa (copyright by Ljuba Živkov), neka meni neko pripiše da sam opsednut RTS-om, nek' se Sunce pomrači k'o pre deset godina (a jes' nešto za'ladilo), moram ovo da postavim, neko će nekad možda da pročita i čuje!

Danas sam treći put u nekih mesec i po dana nabasao na spot koji RTS uporno pušta na svom Drugom kanalu (koji je, kao, specijalizovan za kulturu, obrazovanje i sport, a kad mora i - Skupštinu). Spot je pušten između dva poluvremena (nemojte da iz ovog izvučete pogrešan

ili Čovek Mog Života

Da je živ, Čovek Mog Života bi danas napunio 95 godina.

Da se ne uvredi čovek koji me je stvorio - moj tata... da se ne uvredi brat, da se ne uvredi (prvi) muž, da se ne uvrede sve moje ljubavi, da se ne uvrede svi značajni muškarci koji su moj život menjali, ulepšavali i ponekad kvarili - na dosadašnjem konkursu za ČMŽ-a, pobedio je Hoze Silva.

Ni kao dete nisam imala idola, omiljenog pevača, pevačicu, sportistu... uvek bi moje oduševljenje bivalo šire - Moka, Kića, Kaponja... Lola, Gabi, Bisera...

Pre otprilike 15 godina prvi put sam išla na Krf sa društvom. Moj drug Dragan, koji mi je i danas ostao nešto izmedju rodjaka i najboljeg prijatelja, napravio je jedan na izgled običan gest koji mi se duboko urezao u pamćenje. Naime, tražili smo torbu za neke fotoaparate i ljubazna prodavačica nam je posvetila oko 30 minuta. Ostalo je da Dragan proveri sa svojim bratom da li dimenzije i oblik odgovaraju i da kupimo. Na žalost dimenzije nisu odgovarale. Sutra ujutro, Dragan se spremio i krenuli smo u grad Krf da se zahvalimo prodavačici i da kažemo da torbu nećemo kupiti. Putovali smo oko sat vremena do grada da kažemo da nećemo da kupimo torbu, sećam se da je Dragan kupio neko pakovanje sladoleda da se zahvali na ljubazosti. Ja sam se iznenadila jer mi na pamet nije palo da ćemo se vozikati oko dva sata da jednostavno kažemo da nešto nećemo da kupimo. I zaposleni su se iznenadili. Posle su nas ponudili limunadom i sedeli smo sa njima oko 10 minuta. 

Par godina posle toga i sama sam počela da radim u uslužnoj deltanosti, tačnije u hotelu. Moji klijenti su uglavnom bile firme koje su organizovale bankete, kongrese i seminare u hotelu i smeštali svoje strane goste. Ja sam se starala da se opet vrate u naš hotel. Neki su mi i danas prijatelji. Jednog dana na adresu mog generalnog direktora stiglo je pismo od jedne banke koja se zahvaljuje na saradnji, obećava vernost i želi posebno meni da se zahvali na trudu, brizi i posvećenosti prema njihovoj kompaniji. Dobila sam povećanje plate od 10% i poklon od hotelskog lanca, provela sam nekoliko besplatnih dana u Budimpešti.

Pitanje koje se već 20 godina ponavlja na različitim nivoima, međunarodnim, regionalnim,lokalnim, počev od visokih naučnih krugova, istortičara, političara, ekonomista ali i, sve više i češće, običnih građana- onih istih radnih ljudi i građana koji su odavno bez posla i nisu radni ljudi.

Evidentno je da proces raspada još nije završen ni u glavama ljudi ni u stvarnosti. Nisu rasčićene mnoge stvari koje bi se u demokratskim državama koje su se dobrovoljno razišle podrazumevale. Deobni bilans nije okončan, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, prava po osnovu socijalnog i penzijskog osiguranja, pitanje imovine i povratka izbeglih, proteranih i raseljenih lica, nisu pronađeni svi nestali, mnogima se ne znaju grobovi, međusobni odnosi između novonastalih država su formalno normalizovani a stvarno opterećeni sa povremenim varničenjima.

Svi hoće u EU, svi se zalažu za dobrosusedske odnose, suživot, prijateljstvo, čak i tešnju regionalnu ekonomsku saradnju,neko zajedničko tržište i zajednički nastup u trećim zemljama, a sve smo to imali pa rasturili.

Istovremeno, ima i onih što se uporno trude da dokažu kako je upravo SFRJ bila pogubna za Hrvate, za Srbe, za ove ili one i što više se trude to im je rezultat nepovoljniji po njihove teze.

U svakom  slučaju, kako vreme odmiče sve više se potvrđuje da bi bila bolja reformisana SFRJ nego manje-više deformisane njene naslednice.

To potvrđuje i činjenica da se sve bivše republike kad im to treba pozivaju na SFRJ i hvale eto kao mi smo onda to i to. Tako Hrvatska kad je u pitanju ulazak u EU ističe prava građana, svoj antifašizam, odriče se NDH, a u praksi toleriše takve pojave.

U Srbiji takođe, kad nam treba onda potežemo nesvrstanost i ističemo Tita kao osnivača, istovremeno izjednačavamo četnike i partizane, Tita koristimo za spoljne a Dražu za unutrašnje potrebe, marginalizujemo događaje iz NOB, ukinuli smo Dan oslobođenja Beograda, a onda kada nas ruski ambasador na to podseti i kada Medvedev dolazi baš će da bude jubilarno obeležavanje Dana oslobođenja Beograda.

Kao što neko s pravom primeti, Jugoslavija možda i nije bila najbolje, ali je svakako bila najmanje rđavo rešenje. Bar to je, ako ništa drugo dokazao i besmisleni rat u kojem su skoro svi prošli gore zbog toga što su je rušili, umesto da su je civilizovano preuredili.

 Dakle, hteli mi to ili ne tema i dileme o raspadu Jugoslavije još dugo će biti aktuelne.

Dobru osnovu za raspravu o tome da li je raspad bilo neminovnost, zavera, veštačka tvorevina, samodestrukcija, nečija instrukcija konstrukcija, ili štagod drugo, nudi tekst Vuka Perišića.

Ona je prekrasna.

Zove se Helen Folasade Adu.

Njeno ime (Folasade) znači: okrunjena ljubavlju.

Čita se Sar - day. To ono skraćeno.

Pojavila se na muzičkoj sceni u vreme

kada je još nekoliko grupa

i pojedinaca pokušalo da prodje sa

nekim soft jazz popom...

Bilo ih je i dobrih...

Alli:

ona je imala nešto.

Eto juče.. pune tri godine. Pa reko' da vidimo ko je šta imao... :)

Ne, nije bregin (daleko bilo!). Reč je o jednoj filharmoniji iz Beograda o čijim problemima piše i komšijska štampa, ali zato naša sve ređe. O reakcijama iz Ministartva za Kulturu da ne govorimo. Mislim, reakcije nisu problem, reakcija - nema, te stimuvezi, one nisu problem, right? Da ponovimo: ko *jebe kulturu, važno je da mi imamo najjeftinije cigarete i alkohol (a bogami i drozzzu) u regionu. Ako uštedimo na kuglama sladoleda kako kaže ministar Miškosavljević (vidi post Srdjana Mitrovića "Sjaši više!"),

Dok smo mi bili na "odmoru" i pisali "lake" teme, teniseri i teniserke su sezonu nastavili severno-američkom turnejom čije veliko finale predstavlja četvrti gren slem sezone - US OPEN. Devojke su već odigrale jedan turnir, premijer u Los Anđelesu na kome je najbolja bila Flavija Peneta. U istoj meri su i muškarci bili vredni. Oni su igrali 500ticu u Vašingtonu. Najbolji je bio Del Potro.

Danas počinju dva turnira, ženski u Sinsinatiju (takođe premijer), na kome igraju obe naše igračice i muški u Montrealu (1000), na kome od naših igraju Novak i Viktor u singlu, odnosno Ziki u paru sa Nestorom i Novak u paru sa Vemićem u dublu (prenos Montreala počinje danas od 17h na SportKlubu).

Ipak, za ovu priliku malo menjamo format praćenja ovih turnira. Fokus nam neće biti sa samim turnirima već na stvarima "van terena". U tom cilju sam, za početak, spremio kratko ispitivanje javnog mnjenja. Sve što je potrebno jeste da se u komentaru opredelite između sledećih ponuđenih alternativa:

Kako je saopšteno iz izdavačke kuće „Universal Geffenom", koja je sarađivala sa Džonom Lenonom, Aerosmitom, Nirvanom, a prenosi Mondo, papa Benedikt XVI će krajem godine izdati svoj debi album.

Album koji nosi naziv „Something about Mary" sadržaće dvanaest pesama i dva remiksa i inspirisan je neuzvraćenom ljubavi prema Devici Mariji. Album sadrži pesme, koje su u hip hop fazu, na latinskom, italijanskom, portugalskom, nemačkom i francuskom jeziku.

Kako je najavljeno, krajem septembra meseca pojaviće se prvi singl sa ovog albuma, pesma „Papa Does Preach", a Benedikt XVI već uveliko snima spot za nju, koji će se zavrteti na MTV i VH1 kanalu.

Sprema se i posebna verzija albuma za japansko tržište na kojem će se naći bonus pesma „Sympathy for Jesus".

mr. loader:

Već je stereotipno reći - hajde da u moru neveselih tema isforsiramo i jednu od onih lepih, koje su ređe. Ipak, teško je to reći na neki suštinski drugačiji način, osim, otprilike, tako. Nego, hajdmo na stvar. Za predstojeći Svetski dan mladih uradio sam letak (čija prva strana se vidi dole, na slici). Pa, rekoh, zašto da promocija tog po simbolici najlepšeg dana mimoiđe blog naš. Može se s pravom ispostaviti primedba - Da, tema je ok, no, zašto se ona gura već danas, a 12. avgust je tek za tri dana?! To je zato da bi svi koji natrče na ovaj blog, a iz nekog razloga ne

састав на тему  . . . какосусе борећи изборили малтежани

манир понашања мене складатеља повремених трућ трућ причица које (Вам) постирем указује ми подуго већ да ову која ће уследити не пропустим да измислим јер историјска је ,одзаправо .

елем,

Nekoliko puta sam pocinjao blog o Ekatarini Velikoj, ali nikako nisam mogao da prodjem drugu recenicu, a da me ne obuzme neko cudno osecanje koje mi nije dozvoljavalo da nastavim dalje i da artikulisem, na neki nacin, ono sto zelim da napisem o tim ljudima i o nama samima. Nekako mi se srce stegne, mozak mi se zarobi i jednostavno ne mogu dalje. Onda se opet vratim, ali na kraju obrisem sve, i tako mesecima. Medjutim, ovog puta sam odlucio "da izdrzim", i da ipak srocim koliko-toliko neki zapis o toj grupi, vremenu i sta je ona meni, a koliko vidim i mnogim drugima, znacila.

Bio sam