Kad smo već na toj temi

Svibnja 1940. godine uslijed prijetnje napada fašističke Italije na Kraljevinu Jugoslaviju izvršena je djelomična mobilizacija jugoslavenskih vojnih jedinica s koncentracijom na području Slovenije. Prilikom obilaska 40. pješadijskog puka smještenog u Brezovici 26. svibnja napravljen je stenograf govora koji je postrojenim vojnicima održao komandir 1. čete, kapetan Luka Đurasković. Kapetan Đurasković poginuo je tijekom Drugog svjetskog rata, a stenograf njegovog "povijesnog" govora iz Brezovice sačuvan je u arhivu Srpske akademije nauka (A-38-119-263).

Slušaj amo!

počelo je sa tačkicama.

- Malo gušće!

  ja zgusnem.

- Šta ti je sad to?
- Pa reko si da progustim!_?

састав на тему . . .како се славе докопати

ко ради , тај греши.

како у овим животним годинама тежим безгрешности, неки дан, неодох на посао, да будем (не)доследан слогану спочетка ,ал ипак нешто урадих , у глави ми. реших наиме  да се више не мајам по блоговима него да седнем пар дана те напишем (ија) хита, па да потом неморам ама баш ишта радити у животу него само уживати (а и након смрти) . . . од хитовог резултата.

 ОКВИР ЗА СЛИКУ

     Свака прича може да почне било где. И било кад. Ова која следи има најмање три могућна доба и места свог рођења. И много начина да почне и да се оконча. Рецимо, година је 1668, а град се зове Делфт. У њему двојица тридесетше-стогодишњака, у некој од крчми која је била поприште „тулипоманије" - доба када се једна луковица лале ту могла продати по цени ваљане куће, и преко ноћи, играјући на цветној берзи, постати богат - разговарају о нечем важном. У невеликом Делфту сви се међу собом знају, па тако и ова два посетиоца. Иако понекад пргави карактер тамошњег народа осликава изрека „Стотину Холанђана, стотину ножева", за њих предање казује да су били пријатељи. Први међу њима, Антони ван Левенхук, кога историја не би памтила да је остао само оно што му је било намењено да буде - трговац текстилом, свом пријатељу описује последње призоре што их је угледао кроз сочиво свог микроскопа.

Bojimo se da će se ova naša civilizacija suviše kasno setiti Hristovih reči:“ Bez mene ne možete činiti ništa.“

Iz uskršnje poslanice patrijarha Pavla

Ova Jelenizacija što je viđate po bilbordima nema veze samnom. Moja religija je jelenizam, a i više sam pro Rubinov roze nego jelen pivo. Svodi se na to se svako veče svetu oko mene zahvalim na dvoje žive i zdrave dece, što smatram neviđenim blagoslovom, jedinim što sam  ikad iskreno i želela. Podrazumeva i da delim, recikliram, etc, al najviše se

  Ovih dana, kretanje ulicama znatno je otežano. 
Ok, saobraćaj je u rasulu – ali uvek je. Autobusa, recimo ima - ili premalo ili – previše. Ko ne veruje u ovo poslednje nek' se instalira u Desktopa Stefana negde oko 16h.
Da, raskopavaju pola grada – ali i to stalno rade. Beograd je verovatno najveće arheološko nalazište...ili pre će biti - rudnik, čim tako mahnito kopaju, što bi kum moj rek'o ...“k'o zlato da vade!“ 
Neko demonstrira pred Vladom – pa, ni to više nije nikakva novost. Bila bi novost da niko ne demonstrira.
Dakle...?

- Sine! Si-ne! Jel me čuješ? Kakva je to galama?

- Kaži, tata!

- Da ne znaš slučajno gde je moja crna košulja? Ne mogu da je nađem a..

- Molim?? Slabo te čujem!

- Kažem, da li znaš gde je moja crna ...

- Tata, izvini, ali stvarno te ništa ne čujem. Ovde je velika galama. Jel mogu da te zovem malo kasnije?

- Ok, ok, zovni kad budeš mogao. Ćao.

Malo kasnije.

- Tata?

- Ja sam. Kakva je to bila buka?

- Ma ništa... Bio sam s drugarima u radnji. I neka senjora je pričala neke gluposti.

- Kakva senjora?

- Neka žena. Nešto smo joj smetali.

Gost autor: baka Evdokija

Vidi ti nje! A kad me pet puta pitaš kad je Gospojina i Ognjena Marija, to ne znaš, a ovo si zapantila, nikad od tebe na dom domaćica, sve ti pamet u svet a ne u kuću... Ajde da ti opet pričam, kako da se ne sećam, jadan taj narod beše...

To je bio Uskrs '42, moj Mitar je već bio u Nemačku, u zarobljeništvo, odveli ga još sa početka. A baš te zime je javio da više nije u logor,

Trebalo mi je vremena da uskladim noge, ruke, loptice, trake, sve misleći i na to da

Na "Koncertu zahvalnosti", kako su ga nazvali u Filharmoniji, svirao je Studio Alektik iz Novog Sada, kao i članovi Beogradskog Sindikata.

Sve se to dešavalo u pratnji orkestra Filharmonije, a za dirigentski pult je prvi put stao Ivan Tasovac, koji je nedavno podneo ostavku na mesto direktora Filharmonije nezadovoljan odnosom Ministarstva kulutre

Franche-Comté

jedna od najmanjih provincija u Francuskoj (po teritoriji malo veća od Crne Gore), južno od Elzasa uz samu granicu sa Švajcarskom, skrivena od masovnog turizma (za 2 dana uočila sam samo nekolicinu vozila sa ne-francuskim registracijama), obiluje ali bukvalno, na svakom koraku prirodnim lepotama: crnogoričnim šumama, vodopadima, i livadama na kojima pase čuvena rasa krave Montbéliard. 

Kad se neko opije pa polupa po kafani dođe policija i odvede ga, a sam plati štetu, što je normalno. Ali nije uvek tako, za neke država plati sve preko leđa poreskih obveznika.