Odmah, na početku, da se ispovedim. Ja sam žena. Vozač. Loš vozač.

     Vozim Opel kadet - suzu (od milošte SuzAna) iz 85. godine. Moj auto ima bogat unutrašnji život i radi kad mu je i šta mu je volja. Moje je da osluškujem i nadam se najboljem. A retko kad izađe na dobro.

     Vožnju sam položila u poznim godinama (30) i od tada vozim svakodnevno. Živim u teškom predgrađu i da bih se dokopala dokopala vrtića, škole, posla, lekara...moram da vozim. A nije mi se dopalo ni na prvom času vožnje i ne sviđa mi se ni devet godina kasnije.

Поред свих обавеза, нађем бар с времена на време, који сат, да свратим у ону моју агенцију о којој сам вам већ писала, и обиђем оне моје. Разрађено је то, ради само од себе, нема више оних страшних писама с темама о суициду, (најело се то па побеснело!) али кад навратим, увек ми издвоје пар неких писама, којима се људи, а посебно, божемеопрости,

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

Gdegod da krenem, svuda mi se kače, i sa mnom bi da se gnjave, deca i psi. Muška deca i ženski psi. Valjda sam sa tim zverkama uvežban. Sin od gospođe crnkinje, što drži radnju u prizemlju, Pirule ga zove majka, kad me vid pruža ruke iz kolica i, hoće da ga bacam u vazduh. A mala Karmen, ćerka od Margaride s drugog sprata, kad me ugleda, obeznani se od plača i krije lice. Kerovi reže na mene, a kuje mi se umiljavaju.

No, lako je nama ljudima. Nas je Bog, ili kodog

Od kako je počela svetska ekonomska kriza (SEKA), stalno slušam o tome kakve su i kakve će biti njene posledice za nas obične smrtnike i tzv. umetnike na slobodi: odpuštanja, nezaposlenost i ostali oblici svakodnevne strave i užasa. Slušam, takođe, kako vlade u raznim zemljama donose neke mere koje bi trebalo da ublaže tragediju. Po drugoj strani, jako malo se priča o tome ko je, kako i zašto izazvao SEKU i, shodno tome, kakve će posledice biti za one koji su je stvorili.

Uzrok za SEKU još uvek nije centralna tema, iako je za uspešno lečenje važno da se nađe i definiše uzrok bolesti. Nije teško dati odgovor na pitanje zašto se o tom uzročnom aspektu SEKE ne govori mnogo, jer je jasno da bi onda neki moćni ljudi trebalo da odgovaraju zbog izazivanja planetarnog kolapsa koji će, kažu, tek da eskalira.

Istorija poltronstva u Srbiji ima dugu tradiciju. Samoupravni sistem je bio idealan za usavršavanje poltrona i od tada uvlakačke sposobnosti imaju veću vrednost od znanja i snalaženja u raznim oblastima. Devedesetih godina razvoj poltronstva dobija novu dimenziju. Ostaju upamćeni jedan Milorad i Spomenka, kao najuočljiviji predstavnici ovakvog načina života. Bilo je i uspešnijih, koji su izbegavali kamere, ali su zahvaljujući ovoj veštini ostvarili uspešne karijere i zaradili veće svote novca.

Promena sistema nije omela najuspešnije poltrone u daljem usavršavanju. Pored

Pre nekoliko dana u Novom Sadu pojavili su se grafiti koji sire mrznju. To ne bi bila neka narocita vest,nazalost precesto se to desava u drzavi Srbiji, da se ovaj put ne radi o sirenju mrznje prema Srbima, a o cemu je na blogu vec bilo reci. U svakoj drugoj situaciji i nekom drugom vremenu ta vest bi zaista bila uznemirujuca. Medjutim kad se postavi u kontekst sadasnje politicke situacije i aktuelnog trenutka pojava ovih grafita vrlo lako postaje bizarnost i dokaz gluposti odredjenih grupacija na krajnjoj desnici politickog spektra u Srbiji.

Vratimo se jos malo u nazad. Dva dana pre

        Čednost je najneprirodnija od svih seksualnih perverzija (Aldous Huxley)

                                               Apstinencija je - perverzija (Bill Maher)

                                               We are all sick in our own way (Felix Quinn)

            Samo pre nekoliko dana, u subotnjem Književnom dodatku Njujork Tajmsa (The New York Times Book Review) pojavila se kritika knjige "Druga strana

Pre neki dan dolazi mi rodjaka u goste i prica kako se u bloku 70 u kineskom trznom centru, Kinezi bave trgovinom ljudima. Naime, dve devojke su usle u jednu od radnji i kako se jedna od njih predugo zadrzala u kabini za presvlacenje, drugoj je bilo sumnjivo i kada pitala je prodavce sta se desava, rekli su joj da joj je drugarica vec otisla. Medjutim, devojka nije nasela na to, vec je pozvala policiju. Kako se kasnije ispostavilo, ispod kabine za presvlacenje se nalazila prostorija u koju su odvodili devojke. Sta se dalje desavalo sa njima, moze samo da se nagadja.