Pretekoh...jedva
Upozorenje: ovo će biti mnogo dugačko. Isprva sam htela skraćenu verziju, al' šta da vam kažem - nisam htela da vam kvarim ugodjaj. :))))
Upornim čitačima - svaka čast!

Onaj ko nije spreman da pročita ceo tekst, do kraja, ne treba ni da počinje.

Okam's razor - Okamova oštrica

"Ako postoje dve ekvivalentne teorije ili objašnjenja, i ako su svi ostali uslovi jednaki, jednostavnija teorija ima veću verovatvnoću da bude tačna."

Ovaj tekst su delom moje reči, delom nisu, no, ideja nije moja. Ipak, ja ću se voditi jednom rečenicom Karla Marksa koji je rekao da je svaka ideja društveno

Severna Koreja

(Demokratska Narodna Republika Koreja)

Jednopartijska drzava locirana u istocoj Aziji. Nastala je nakon Korejskog rata 1953. Jos uvek je samo u primirju sa Juznom Korejom (mada je prosle godine potpisana neka vrsta sporazuma izmedju dve Koreje). Ovo je jedno od poslednjih preostalih komunistickih

Bilo iz kog ugla gledano, fascinacija zapadnog sveta islamskim običajem nošenja vela već vekovima ne jenjava; naprotiv. U jeku diskurzivnih, ali i javnih debati koje se baziraju na tezi Semjuela Hantingtona u skladu s kojom „civilizacije" zapada i islama deli nepremostiv (odnosno „istorijski") kulturološki jaz, veo je uvek dobrodošla tema, razlog i meta međusobnih napada najrazličitije pozicioniranih zagovornica svega onoga što se podrazumeva pod zavodljivom odrednicom „ženskih prava" s jedne strane, i ne samo pristalica anti-zapadnjački orijentisane ideologije, već i na ne-, odnosno anti-liberalno demokratskoj ideologiji ustrojenih režima s druge. Slično velu, možda je i razmišljanjima o „demokratiji," „ženskim pravima" i „islamu" najkorisnije pristupiti odgovarajući na pitanja „kada," „kako," „gde" i „za koga". Mozaik odgovora kroz vekove i prostore otkrili bi koliko je neuniformna, raznolika, promenljiva i nejedinstvena slika tih pojmova, iskustava i stvarnosti koje su pod njima podrazumevane.

Sledeći kratak prikaz razmišljanja o velu nastao je kao posledica autorkinog gotovo dvogodišnjeg boravka u najbrojnijoj po broju muslimanskog, a četvrtoj po ukupnom broju stanovništva zemlji na svetu, Indoneziji, gde pohađa interdisciplinarne doktorske studije iz oblasti religije i kulture (ICRS) pri Gadjah Mada univerzitetu u Džogdžakarti (Centralna Java). Autorka teksta nudi prikaz umesto statističkih podataka iz dva razloga. Prvi je nepostojanost statistike u zemlji koja se kotira u sam svetski vrh po nivou zastupljenosti državne korupcije. Uostalom, da je statistika u Indoneziji istorijski nestabilna pojava pokazuje i podatak da se do današnjeg dana ne zna broj ljudi postradalih u antikomunističkim čistkama sprovođenim tokom 1965-66, gde se procene kreću od 200 000 do 1 000 000, ili više, ubijenih/nestalih. Drugi razlog je pokušaj da umesto brojki, tekst ozvuči glasove žena koje veo nose, ili se na to pripremaju, s idejom da se pojedinačna iskustva, onako kako su refraktovana kroz autorkinu prizmu, ponude na uvid čitateljstvu za koje je sticanje takvih iskustava višeznačno predaleko. Iza svega, neosporno, stoji neskrivena agenda koja nalaže da se u debate o „islamu" i „ženskim pravima" vezano za upotrebu vela stavi akcenat na pozicioniranost. Otuda pitanja „gde," „kako" i „za koga"...

     Staro je pravilo da su u medicini sva iznenadjenja neprijatna. Milos je znao da dan nece  biti obican kad je ugledao deda-Saleta  kako ceka ispred ambulante, na ulici, onako kako ceka rodbina da saopsti tragicni dogadjaj. To ubrzava proceduru  mrtvozorstva jer lekar samo udje da se javi sestrama, uzme neophodne stvari i pravo u kucu na kojoj je glavna kapija vec sirom otvorena.  "Sta je bilo, deda?" rece Milos bez "dobar dan", koje crno dobar kad te neko ceka na ulici. Deda je imao hronicni bronhitis, visok pritisak , slabo srce i krstenicu iz prethodnog veka i pre bi

Učinilo mi se da kažeš
Grudi su ti kao
rahatlokumi.
Polako tvoja ruka kreće
Mislim, Bože, ne'k radi
Što naumi.

A ti od prvoga minuta
Znaš da ovo vodi
Do kreveta,
A ja od prvoga minuta
Znam bit ćeš moj muž
Otac mog djeteta.

Na prvi pogled
Čini ti se sve će biti
Kao i obično.
A ja na prvi pogled znam
Izabrala sam odlično.

Shvati ovako, ili

Pre deset dana jedna od aktuelnih vesti je bila da je g. Marti Ahtisari dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, za kako je to navedeno „za njegovo značajno zalaganje u rešavanju internacionalnih konflikata širom sveta u poslednjih nekoliko decenija". Koliko je g. Ahrisari zaslužio ovu nagradu ili ne, ne želim da ulazim jer zapravo tema ovog posta nije dotični gospodin. Godinu dana unazad ista nagrada uručena je g. Al Goru zbog filma o globalnom otopljavanju. Međutim, tema ovog posta nije ni Al Gor veće jedna osoba koja je iste godine nominovana za ovu nagradu. Reč je o nedavno preminuloj gđi. Ireni Sendler koja je za vreme drugog svetskog rata spasila više od 2500 dece iz Varšavskog geta.

 Majka Hrabrost

Sedim tako i razmišljam... Ne, ne sedim, trčkaram gore dole i usput razmišljam o svemu i svačemu. Jedna od dominantnih misli je drugo dete.
Stvarno bih volela da imamo još dvoje dece, znači, sada je na redu srednje dete. I? U čemu je problem? Zašto jelte, ne radimo na tome?
Iskreno, malo se bojim. Znam šta me čeka. Ne, ne mislim na trudnoću i porođajne bolove, to je nešto normalno i prirodno. Ono što je nenormalno i neprirodno su bolnički uslovi, odnos lekara i pacijenta, ma uopšte

Dogodilo se na današnji dan ...

Srk ...

Danas je 20 oktobar, dan oslobodjenja Beograda od okupatora...a to znači samo jedno...ostalo je još 10 dana do moje plate...i dana oslobodjenja od prispelih obaveza prema oslobodjenoj državi...

Srk ...

Ovi u Blicu baš nemaju milosti.Jutros sam prošao pravu golgotu popunjavajući njihovu ukrštenicu...gde se tražilo da pogodim najnoviji hit Ekstra Nene...Uf, mislim se, kakva glavolomka...Ja nisam ni znao da ona još uvek peva, a sada me obaveštavaju i da ima hit...Ako i dalje

Je l’ znaš šta vidim kada pogledam Srbiju? Vidim zavist!Vidim bes! Vidim mržnju prema svemu uspešnom. Ne smeta, meni, u Srbiji, dragi moj, ni siromaštvo, niti zagađen vazduh, niti zatucanost, koliko mi krv siše taj prezir prema lepom. Dobrom. Uspehu. Sreći. Nasmej se i ubiće te. Poješće te aždaja koju i ne vidiš; samo reci, pokaži se i već će svi sve znati o tebi.

... jedini recept je da ljudi pokušaju da uživaju u životu što više, bukvalno, od eto sad. (Marko Vidojković, Peščanik, 17.10.2008.)

Iskoristio bih ovu blogersku priliku da vas sve pozovem da primenimo recept našeg eminentnog kuvara Marka Vidojkovića i da od danas uživamo u životu. Bukvalno!

Dragi nezaposleni,
Diesel, Energy, Escada, Replay... su dobili novu kolekciju za jesen-zimu. Šoping tako opušta. Troškarite malo. Divne su cene. Uživajte u životu. Vreme je uživanju.

- post posvećen SAJMU KNJIGA, sa  predlozima za prevod nekih autora i njhovih knjiga, a do sledećeg Sajma knjiga u Beogradu 2009., verujem da su ti prevodi iz kategorije "neće da se baci i ne može da škodi", i da ne bi bilo loše da se čitaju i na našem jeziku -

Ako pažljivo slušate ljude primetićete da kao da nekako VOLE da daju sud o pojedinim temama i  stvarima, smatraju da (naravno!) na svoj sud imaju pravo i izriču ga često s lakoćom koja ponekad zapanjuje. Ništa "možda...", nema "čini mi se.." ili "mislim da sam čitao/la...", a nikako ili sasvim retko "ne znam, nemam stav, ček` da vidim...". Manje-više svi ti sudovi imaju nekakve veze ili sa moralom ili sa politikom ili sa nekakvom "socijalnom dimenzijom" ili sa religijama, pravima i pravdom. Sledeća stvar koju možete primetiti je da posle izricanja suda o nečemu (nekome, ičemu) teško da može biti ikakvog dijaloga među sagovornicima, nekako stvari postaju "lične" (bez prave potrebe) i u suštini - komunikacija o onome što je predmet suda - prestaje.

Baš je komplikovana ova priča oko kol'ko i kako na budžet a koliko ne na budžet, i ko će moći na budžet i da li ima para, i šta će jadni renomirani fakulteti i njihovi još renomiraniji profesori ako ovoliki ne mogu na budžet jer nemaju 60, a nemaju ni 42 ni 37. I zamislite studenti moraju cele godine da rade, baš kao neki đaci, a ne kao uskoro akademski građani pa se gospodski pojave samo na ispit, a profesori moraju da organizuju redovnu školicu, vode računa o prisutnosti, daju redovne testove i prate napredak, baš kao neki učitelji, a ne boemi profesori. A nismo se baš ni spremili na sve ovo. I šta sad? Bilo bi dobro da za početak znamo šta hoćemo. Ko mi? Mi, the društvo.

Gotovo svakodnevno možemo biti svedoci raznih društvenih pojava u kojima dolazi do izražaja određena forma ektremnog ispoljavanja i propagiranja vrednosti verske i nacionalne sadržine. Osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska opredeljenja neretko su pripadnici raznih ektremnih - ultradesničarskih organizacija koje pod okriljem borbe za očuvanje „tradicionalnih vrednosti" žele da nametnu većini svoja krajnje fundamentalistička -- pogrešna shvatanja

ili ti: njihove ruke su male 2