Njegova svetost patrijarh Pavle je, tokom prolećnog zasedanja Sabora, iz svoje bolesničke sobe isterao trojicu vladika, koji su ga posetili na VMA kako bi dobili njegov blagoslov za izbor novog patrijarha.

- Neće biti sa mnom kao sa Germanom, kažu da im je viknuo na rastanku. Naime, Pavle je za patrijarha SPC izabran dok je stari patrijarh German ležao na VMA i također se protivio smeni.

Bliži se jesenji Sabor.

Angela Pick

Jedna od stotinak jevrejskih izbeglica iz Hrvatske koji su našli utočište u gradiću Alba, u provinciji Cuneo u Italiji bila je i ANGELA PICH (Pick). Posle sloma Italije i okupacije severnog dela od strane Nemaca, Angela se nije mogla zadržati u Albi čekajući Nemce. Nestala je. Postoje podaci da je nestala istog dana, 6 decembra 1943., kada su

Dogodilo se na današnji dan ...

Srk...

Eto konačno prodje i ova frka oko mog rodjendana pa najzad  mogu malo da se odmorim i sredim utiske dok srkućem kaficu....

Srk ...

U suštini bilo je super...Skoro se nisam zezao kao to veče...moj veliki koncert na terasi prošao je veoma zapaženo kod publike koja se spontano okupila na ulici i svaku pesmu nagradjivala aplauzom...a nezavisni rok kritičari ( nekolicina srednjoškolaca ) je neumorno cupkala u ritmu muzike i povremeno dobacivala ...'' Vojo care '' , ( sad možda ovo i nije

Juče sam na pitanje kako se ono zove naša zemlja, ćerci, iz najmračnijeg dela svoje svesti, punoj zaboravljenih ravnopravnih građana i naroda, sa mitskim slobodama i pravima, odgovorila „Savezna Republika Jugoslavija". Brzo sam se ispravila, pljunula i pomerila sa mesta, a srećom, mislim da me nije ni čula.

Eto, posle tacno 20 godina, ponovo se nadjoh na hrvatskom primorju. Vise sticajem raznoraznih okolnosti nego sto sam imao zelju da ciljano idem tamo, ali tako je ispalo "najzgodnije" za ovogodisnju morsku avanturu.

I, kako je bilo? Pa, nije bilo lose, ali nije bilo nista "wow". Staro, klasicno SFRJ iskustvo sa mora, plus autoputevi bez kojih se danas verovatno niko ne bi uputio podno

Prethodno veče, nakon napornog radnog dana na plus beskonačno, odem sa dve poznanice na kolače i kafu. Raspričamo se sve u 16 i dođemo do priče o tri nama poznate dame koje nisu među živima. Sve tri su bile smatrane moćnim ženama, i sve tri mučno nestajale i nestale iz života. Jedna je 4 godine nepokretna i u bolovim čekala sudnji dan... druga se za dva meseca istopila a onda još deset meseci u polusvesnom stanju čekala svoj kraj, a treću je brutalno ubio neki ludak.

Dosta dobro sam ih poznavala. Jednu čak mnogo volela. Moj zaključak je bio da su sve tri bile

a za jezičke čistunce koji mrze "strano" - ne morate govoriti ratluk već NASLADA GRLA, kako tačan prevod i glasi

SASTOJCI
1,5 kg šećera,
1,2 l vode,
250g skroba,
125g brašna,
1 limun,
8 kapi esencije mirisa ruže,
50g bademovog ulja.
Šećer preliti sa 700g vode i skuvati gust sirup. U drugoj posudi razmutiti skrob i u njega dodavati ostatak vode. Sipati u sirup uz neprestano mešanje. Kuvati dok masa ne počne da spada sa kašike. Povremeno skinuti sa vatre da ne zagori. Dodati sok od limuna. Kada se vidi dno šerpe skinuti sa vatre i dodati

Gel, Yine Gel !

Ne olursan ol, Yine Gel !

İster Kâfir ol , ister putperest ol, ister Mecusi ,

İstersen yüz kere bozmuş ol tövbeni ...

Yine gel ! Bizim dergahımız

umutsuzluk kapısı değil;

Umut kapısıdır. Yine gel...

MEVLANA

Dođi!

Dođi ko god da si,

ne mari i ako si nevernik,

U jednom malom selu u opštini Knić, živeli su Tomanija i njen suprug Vojče. U opštinu Knić doselili su se jer ih je ime jako podsećalo na Knin, za koji su emotivno vezani i o kome i dan danas sanjaju.

Upoznali su se 1995. godine u zatvoru Gnjilanu gde su bili na izdržavanju tromesečne zatvorske kazne zbog prostitucije. Bila je to ljubav na prvi pogled, kao što obično biva u tradicionalnim srpskim ljubavnim pričama. Ljubav se rodila istog trena kada su se videli u zatvorskom dvorištu, i odmah doneli odluku da će se venčati čim se nađu na slobodi. Tako je bilo.

Nakon što su bračno putovanje proveli u Karlovcu, Karlobagu, Ogulinu i Virovitici, doselili su se u selo Žunje u opštini Knić i počeli da se bave seoskim turizmom, specijalizovani za prevođenje žednih preko vode i prodaju magle.

Tomanija je svake godine rađala po jedno dete. Non stop je bila u drugom stanju, sve dok joj čoveka ne oteraše u zatvor. Svaki put kad bi videli Tomaniju, imala bi stomak do zuba i cigaretu u ustima. Nije gasila. Pričalo se po selu da voli i da popije koju domaću rakiju šećerušu. Nije ni čudo zašto je rodila onakvu decu; sinove Acu i Dragana i ćerke Natašu, Lidiju i Vjericu. Rađala bi ona još, ali Vojče zaglavi robiju.

Ja htela da pišem blog. Nisam odavno.

Sinoć mi pade na pamet da , zapravo, nema

žena koje sviraju duvačke instrumente u rock, i

jazz muzici...pa rekoh da otvorim značajnu temu....

Pa prespavah, tema mi se, iz potpuno ličnih razloga učini

trivijalnom... pa , odlučih da menjam...

Kraj leta , i ova težina u vazduhu...znam da znate osećaj,

me povukla da pričam o tome kako je teško tražiti i naći ,pomoć

and now is the time

OK, OK, znam da je naslov odvratni izraubovani kliše. Međutim, nekad i klišei savršeno odgovaraju situaciji. Mislim da je to tako u ovom slučaju.

Sačekao sam 48 sata da vidim da li će nam se nebo sručiti na glavu. Nije, pa ko velim 'ajde da napišem koju o (zaista, ne pišem taj pridev olako) istorijskom meču odigranom u subotu 6. septembra 2008. u Jerevanu, Jermenija, u sklopu kvalifikacija za svetsko prvensto u fudbalu 2010. Jermenija-Turska (0:2). No, kao što (nadam se) taj kliše-naslov nagoveštava ovo je sve samo ne tekst o fudbalu.

   "...a u ruke Mandušića Vuka...." - Šta koristimo za sportski ribolov ?

  Danas uopšte nije problem doći do kvalitetnog i relativno jeftinog pribora. Ali sedamdesetih, to je bio – podvig : po moj prvi štap "Cormoran" sive boje, morali smo otići čak (a tada je to bio puuut) u Pančevo. U Beogradu nije bilo ničeg pametnog (...!) – osim par polupraznih prodavnica "Lovac", a ljudi koje je ribolov zanimao – bukvalno su se snalazili.