LISICE

U retkim situacijama, postoje i ona prava, lepa hapšenja, od kojih vam prosto naviru suze na oči

Hapšenje predstavlja oduzimanje slobode fizičkom licu i to uglavnom protiv njegove volje. Hapšenje može da se sprovede privatno (neko nekom duguje pare, biva strpan u gepek i odvežen na nepoznatu lokaciju, gde će mu ili pare biti iznuđene ili probušena rupa u glavi) i službeno (dođu panduri i uhapse vas). Problem kod službenog hapšenja u Srbiji je taj što je i ono na neki način privatno. Glavna strategija naše policije je sledeća: preko lica od poverenja

1. Napisao sam 7. februara sledeće:

Ovaj blog je namenjen svima -  ljudima koji misle da je

koliko puta ste , slušajući , gledajući , možda i osetili – u prolazu :

vole se , ali nisu . ?

bili besni & tužni : kako to ? zar nije da :

Ljubav pobeđuje .

sve . ? 

___________________________________

Veliki broj nas dobrim delom napredujemo kroz vrćenje u raznim petljama. Tako i nazadujemo, opet dobrim delom, stagniramo, petljanje je relativno očigledno na nižem nivou pa bi ovakava tvdnja bila tautologija kad pored onih najprostijih petlji ne bi postojale i kompleksnije.

Meni kao programeru je inspiracija za post došla od mrtvih petlji u programerskom multithreadingu (učinilo mi se pre nedelju dve na blogu da je neko imao bolji srpski termin za deadlocks ali sam ga zaboravio), no u poslednjem izdanju časopisa Wired je izašao interesantan članak o blog manifestaciji rekurzivnih mreža pa otud skrenuta pažnja i prvi deo naslova. 

“You have a blog. You compose a new post. You click Publish and lean back to admire your work. Imperceptibly and all but instantaneously, your post slips into a vast and recursive network of software agents, where it is crawled, indexed, mined, scraped, republished, and propagated throughout the Web. Within minutes, if you've written about a timely and noteworthy topic, a small army of bots will get the word out to anyone remotely interested, from fellow bloggers to corporate marketers.” Ovim navodom sam iskopirao pola članka dok se ostatak, a još važnije interesantan Flash dijagram nalaze pod “The Life Cycle of a Blog Post, From Servers to Spiders to Suits — to You”.

Sleteh juče u Beograd, pa ko velim, da se vidimo sutra, mislim u ponedeljak, negde oko podneva, recimo na Platou kod Filozofskog, važi?

Just got back from Nepal, where I got many emails from Belgrade friends saying if we are going to buy in Belgrade, now is the time before prices go insane.  Belgrade is cheaper now than Zagreb and Zadar where my husband's parents still live.  And what with favorable politics, rich Russians and Kosovo-ites and perhaps loads of East-West spies and diplomats all descending on Belgrade - plus the looming someday maybe of EU membership - I guess we'd be crazy not to buy.

But then I wonder if it's a good investment after all.  Prices seem very high in relation to typical salaries.  Any

"Kada se probudite, probudite se veseli i recite hvala Bogu jos jedan dan, imam sansu da uradim nesto, a ne kad se zavrsi dan - hvala Bogu jos jedan dan se zavrsio.. Zivot je cudo jedno dato nama!" (Zoran Djindjic)

Ujutru pustite Louisa Armstronga:

I see trees of green, red roses too
I see them bloom for me and you
And I think to myself what a wonderful world.

I see skies of blue and clouds of white
The bright blessed

 В момента наистина няма разлика между народния блок и радикалите. Те са една аморфна група.

 Jelena Milić, direktor CEAS,  tj JA, za za najnoviji broj bugarskog nedeljnika Kapital.

Ko razume, shvatiće. A posle su mi to Tika i Dule on record potvrdili.

Dodjem pre neki dan kuci i zateknem svog 39ogodisnjeg muza kako se igra sa helikopterom na daljinsko upravljanje. (Nekoliko puta ranije sam ga zatekla u Selfridges-u kako ceznjivo gleda police sa play station konzolama, ali se nikad nije prepustio impulsu i pazario nesto.) Kaze: “Kupio mi Richard.” “Ali zasto?!”, pitam ja. On seretski odgovara: “Pa, kad sam ja na primer u dnevnoj sobi, a ti u kuhinji, ja mogu da ti posaljem poruku helikopterom da mi doneses pivo. Naravno,

    Piše: Nikola Knežević (a.k.a metanoia)

    Mit kao jedna od posledica subjektivne percepcije, narativne komunikacije i modela razmišljanja, predstavlja deo svake kulture i u manjoj ili većoj meri prisutnu komponentu u kreiranju etosa jednoga naroda i funkcionisanja njegove nacionalne svesti. Mit na neki način mistifikuje i transcendira indentitet naroda produbljujući njegovu ontološku dimenziju i doprinosi glorifikaciji i značaju uloge koju on ima unutar društveno - istorijskog konteksta u odnosu na druge narode i kulture. U odnosu na to, posebno je zanimljivo osvrnuti se na značaj i ulogu koju mit ima u našoj kulturi i percepciji naše društvene stvarnosti i stvaranju slike nacionalnog i duhovnog elitizma.

Na izborima za nove blogere 2008. godine u kojima je učestvovalo 553 registrovanih korisnika bloga a u čijoj je izbornoj komisiji bilo preko 20 000 spoljnih posmatrača izabrani su poludemokratskom i kopirajtom zaštićenom metodom sledeći kandidati: 

(lista je po azbučnom redu)

a karavana prolazi!

Nisam neka ljubiteljka narodnih umotvorina u svakodnevnom govoru, vishe volim kad neko autentichno kaze shta ima, al mi se ova neko vreme muva po glavi, nikako da izadje.

Ako bash treba da se prepoznam, a to je valjda cilj u datoj sutuaciji, nekako mi karavana draza i bliza. Ako uzmem u obzir da sam oduvek radila, uchila, usavrshavala se, gledala da neshto napravim, reshim probleme, idem napred i pomazem ljudima oko sebe.

Ona uloga vechitog posmatracha, koji se u glavnom ispoljava retorichki, tako shto nekog napada i kritikuje, a sam bash nema puno

Ovaj tekst je napisao nas Spadalo, Cvrca je dobila vasu pomoc i redovno cemo vas informisati kako tece lecenje. Ja ustupam prostor i imam samo da kazem ovo iz naslova: Blogeri su zakon! Hvala ljudi...

Usled sve ozbiljnijeg udaljavanja Srbije od Evropske unije, omladinske i studentske organizacije pokreću akciju ”Evropa nema alternativu!“. Akcija počinje protestnim okupljanjem u minut do dvanaest, u ponedeljak 11. februara, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i protestnom šetnjom od Platoa do zgrade Vlade Republike