Piše: Rodoljub Šabić

            "Gradonačelnik Beograda uručio je Upravi za vanredne situacije MUP-a 8 džipova, a donacija je vredna 12 miliona dinara.

            Uručenju donacije prisustvovao je i ministar unutrašnjih poslova koji se zahvalio gradonačelniku Beograda.

            Gradonačelnik je naglasio da će sigurno naći načina da se i sledeće godine izdvoji novac i  kupi još 8 vozila."

            Ovu vest je juče prenelo više medija, pojasnivši da su donirana vozila, džipovi, zapravo Lade

Čitam posle skoro četrdeset godina , iz nekih sasvim ličnih razloga, Bekstvo od Slobode , Eriha Froma.

Znam da ga mnogi ne vole ali meni “dira žicu”.

I kako čitam već te davno zaboravljene stranice, sa užasom shvatam koliko živimo u sličnom svetu o kome je Erih pisao i na koji je upozoravao.

I podilazi me jeza.

I onda kao neki makabr šlag na torti vidim ovaj klip danas, verovatno , budućeg predsednika USA.

Ili prilog za mitomansku knjigu ' 5. oktobar u srpskoj književnosti ‘

Ljudi su trčali unezvereno po gradu. Nešto se čudno događalo. Na sve strane kola, ljudi, zastave, vatromet. Ne razuzdano, već nekako stegnuto slavlje.

Postojao je razlog što se desio. I te kakav. A desio se kako se desio. Onako, kako je jedino mogao da se desi. I onaj 6. oktobar, i 12. mart 2003. i sve što će ići kasnije ... - ima neku svoju ovdašnju, na žalost, logiku. Danas takav sled deluje još logičnije no što se onda mogao, kroz nagonski oprez, ako ne zaključiti, a ono makar nazreti.

Floskule o izneverenosti ponavljaju sada i jedna, i druga, i treća strana. Valjda, umesto napora da se stvar suptilnije analizira,

Piše: Rodoljub Šabić

            "Koji je broj predmeta i ko je postupajući tužilac u postupku povodom rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu (slučaj Savamala)?"

            Navedeni tekst je sadržina zahteva za pristup informacijama koji je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo građanin D.M.

            Tužilaštvo je odbilo da postupi po zahtevu "ocenjujući" da su tražene informacije nekakva "tajna".

            Poverenik za informacije je postupajući po žalbi tražioca naložio

Sutra će biti poznat/i dobitnik/ci Nobelove nagrade za fiziku za 2016. godinu. Evo mog prevoda teksta objašnjenja (za medije) motiva dodele Nobelove nagrade za fiziku za 2015. godinu.

* * *  

Rešili su slagalicu neutrina i otvorili novo prostranstvo u fizici čestica. Takaji Kajita (Takaaki Kajita) i Artur B. Mekdonald (Arthur B. McDonald) su bili ključni naučnici u dve velike istraživačke grupe, Super-Kamiokande i Opservatoriji neutrina Sudberi (Sudbury Neutrino Observatory, ONS), koje su otkrile metamorfozu neutrina.

Lov je trajao - duboko u Zemljinoj utrobi u gigantskim postrojenjima gde su hiljade veštačkih očiju čekale pravi trenutak da otkriju tajne neutrina. Godine 1998. Takaki Kajita je izložio otkriće po kome izgleda kako neutrini prolaze metamorfozu; oni menjaju identitet tokom svog puta ka detektorima Super-Kamiokande u Japanu. Tamo hvatani neutrini su nastajali tokom sudara kosmičkih zraka sa česticama Zemljine atmosfere.

Za to vreme, na drugoj strani sveta, naučnici u Opservatoriji neutrina Sadberi u Kanadi (ONS) su proučavali neutrine koji nam stižu sa Sunca. Godine 2001, grupa istraživača koju je vodio Arthur B. McDonald je dokazala da i ovi neutrini menjaju identitet.

Zajedno, ova dva eksperimenta su otkrila novu pojavu - oscilacije neutrina. Dalekosežni zaključak ovih eksperimenata je da neutrino, dugo vremena smatran česticom bez mase, mora da ima masu. Ovaj je zaključak od strahovitog značaja za fiziku čestica i za naše razumevanje kosmosa.

S vremena na vreme pogledamo šta je sa projektima koje smo nekad finansirali. Činimo to kako bi podržali one koji su ih inicirali, ali i zato da iz njih izvučemo pouke za ubuduće. Kao što znate, razvoj preduzetništva u Srbiji smatramo s obzirom na potrebu otvaranja novih radnih mesta. Postoji projekat, prirastao za srce mnogim kolegama, koji je primer toga: projekat podrške malim preduzetnicima i održanja prirode i različitih vrsta na Staroj Planini, koji smo podržavali između 2006. i 2012. godine.  

Njegova važnost je mnogostruka: ovo je deo zemlje u kome

Piše moj drugar na FejZbuku:

 21. vek je. 2016. godina a ovi klinci su me vratili u 80-te. U vreme kad su rokeri bili rokeri a ne pozeri. Sve su sami odradili. I iskomponovali i snimili i uradili i montirali spot, i sve to bez i jednog potrošenog dinara. Čak su se i u autobusu švercovali kada su išli po gradu da snimaju kadrove za spot. ;) Neko će možda svemu ovome tražiti neku manu ali ja hoću da gledam samo pozitivne stvari. Klinci, kapa dole. Svaka čast. Ponosan sam na vas. 

IMDb

Kada sam prvi put pogledao trejler za dokumentarni film “Houston, we have a problem”, pitao sam se: kako je moguće da baš ništa nisam čuo o Jugoslovenskom svemirskom programu (JSP)? Da se pored svih onih sajtova koji su “otkrivali” Titove “mračne tajne” ili nuklearne programe ne provuče najveća od svih tajni – JSP.

Nedavno je na kablovskoj emitovan dokumentarno-fiktivni film „Hjuston, imamo problem", na vrlo interesantnu temu. Naime, radi se o tome da su tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u svemirskoj trci učestvovala tri igrača - SAD, SSSR i Jugoslavija. Ipak, iako je priča po priznanju autora prilično netačna, interesantan je način na koji su, kako to obično biva, zajedno sa izmišljenim ubačeni i istiniti detalji. Kao i pitanje gde je stvarna granica između istine i fikcije.

Tadija Janičić: Ljudi koji vole da gledaju u sise

Kustos izložbe: Novi Nebojša Milenković

Galerija O3one, Uzun Mirkova 10, Beograd, 30.septembar – 20.oktobar 2016.

Otvaranje izložbe: petak, 30.septembar 20 h 

Nemački lekari (a svi, jelte, znamo da je nemačka medicina najbolja na svetu!) nedavno su obelodanili rezultate desetogodišnjeg naučnog istraživanja kojima je nepobitno dokazano kako svakodnevno desetominutno gledanje u ženske grudi ima blagotvorno terapeutsko dejstvo na rad srca, regulisanje krvnog pritiska i preventivno smanjivanje stresa. Takođe, zaključeno je i kako kontinuirano praktikovanje ove kontemplativne estetske i egzistencijalne prakse ima sposobnost i potencijal da produži životni vek za najmanje pet godina!

Pre neku godinu došlo bilo vreme da se sa porodicom zaputim put Grčke, na možda zasluženi a sigurno, preko potreban odmor. Onda se desilo nešto što me je zadužilo da napišem ovaj blog, mada, red je bio da ga napišem odmah. No, šta da se radi, tako ispadoh nekako da sam kao pravda, spor ali dostižan. Daklem, evo ga sad.

Pre dve godine negde oko ponoći zaboleo me je stomak, ali onako momački. Bol je popustio 18 sati kasnije kada sam otišao na «Astronomsku novogodišnju noć» koju svake godine organizuje AD «Novi Sad». Iz opreza tamo ništa nisam pio i ništa jeo iako je bila i jedna torta i to baš neka jako dobra, kupila ju je profesorica Prodanović. E ona mi je ostala i danas sveža u pamćenju. Mislim, ta torta, profesoricu dobro znam od ranije.

Dobro, sledećeg meseca utvrde meni lekari da imam kamen u žuči. Opa, pomislim ja, a doktorica mi reče da idem kod hirurga da se dogovorim. «Šta da se dogovorim!?» zgranem se. «Pa kad će da vas operiše». Operiše?!!!! Uffff.

Sve sam se nekako nadao da može to da se reši i nekim drugim medicinskim trikom, da može nekako to kamenje da se razbije tromblonskim laserom ili čajevima, rakijom, bilo čime. Ali jok, mora, kaže doktorica, nožem.

Da ne razglabam, prošla je čitava godina od kako sam se sve lepo dogovorio sa hirurgom, ali nikako da stignem na red. Te im se pokvarila bušilica, te se istupio nož, te su bili godišnji odmori, te su negde zaturili broj mog telefona i tako ja doguram do sledeće Astronomske novogodišnje noći. Negde još dok su se ljudi okupljali pitao Nikola Božić iz Petnice, kako sam, kako zdravlje i tako to i ja mu rekoh za operaciju. Jao, kad je to Nikola čuo sav se ozario pa je dozvao profesora Mrđu. Reče mu, «Je li Mrđa, šta ćemo mi da radimo kada Saša umre?» Pokušao sam da ga odvratim od takvih misli, ali on ne sluša, nego sve izmišlja neke varijante. A i Mrđa se uhvatio toga pa njih dvojica počeše da planiraju. Te mogli bi ovo, te mogli bi ono. Ja mlataram rukama pokušavajući da ih odvratim od mračnih im misli, ali oni uopšte ne slušaju. Oči im se zažarile od silnog uzbuđenja i navale ideja za slučaj da se upokojim.

Sa kapricima se u Bosni može ići u nedogled ali niko iz toga nije izašao srećan. Biće zanimljivo videti lica posle sutrašnjeg referenduma o Danu RS.

A sva zbivanja oko tog referenduma, kao i mnogo puta pre, pokazala su se kao bizarna i tragikomična.

Pre dva dana predsednik Srpske Milorad Dodik sastao se u Moskvi sa ruskim kolegom Vladimorom Putinom. U razgovoru je, prema Dodikovim rečima, “dokazano prijateljstvo

/Zbog problema sa sporom konekcijom, poslednje fotografije nisu mogle da se učitaju u punoj rezoluciji./

13. septembar

Pošto sam islikala Cape Soya, sebe i bicikl ispred spomenika najsevernijoj tački kopnenog Japana, krećem na jug. Za promenu, vetar me ne udara čeono, već je skoro leđni. Predeli su sasvim drugačiji nego sa strane Japanskog mora. Ovde je sve nekako pitomije, možda bi prava reč bila – blaže. Blaže su boje, blaže linije, blaži vetrovi. Čini mi se da se nikada nisam ktorljala kroz lepše predele.