Muvam se pešaka po LA, pipl iz automobila usporava da vidi to čudo od čoveka koji hoda, pešači po LA! Verovatno su mnogi ako ne i većina, mislili da sam lud, frik neki. Svakih pola kilometra zastanem i pripalim dugi Lucky i nastavim. A ono se protegloooo i oteglo! Čak ni trotoara nema svuda pa idem uz ivicu puta, trube mi, okrećem se i s osmehom na licu im odmahujem. Posle nekoliko kilometara naiđem na kafe bar, ima i baštu sa suncobranima. Ulegnem, sednem, ne, pre nego što sam seo, uđem i priđem šanku, kad ono veliki automat za espreso. Obradujem se onoliko!

Ja sam mala Zilikaka

Ka u Njegoša mi svaka.

Nek rakija svud poteče,

Čestitam vam Badnje veče! 

U članku Nepromišljeno Nepromišljeni New Scientist nas podseća kako je još je 1925. godine filozof Bertrand Rasel otkrio toplu vodu objašnjavajući kako mi svi imamo tendenciju da mislimo da bi svet morao da se poravna prema našim predrasudama, dok bi hladnokrvan i pošten osvrt na neko suprotstavljeno mišljenje zahtevao neki ne krupan, nego sitan misaoni napor od nas, koji, onda, mi nešto i ne ulažemo, tačnije, u ogromnim i vrlo-većinskim količinama pre i vrlo-radije umiremo nego što se upuštamo i u to sitno razmišljanje na teme oko kojih su nam se sjatile predrasude.

To nam je evolucija podarila, jednim delom, iako od šume raznih obrazaca, principa i dijalektika nije lako povući liniju koja pokazuje gde jedan deo prestaje, a drugi počinje.

Delovi ko delovi, podareni, često se i preklapaju pod mešancem zvanim nature vs nurture, i po sred patnje zvane use it or loose it.

Pa je ovo blog o izuzetnoj plastičnosti ljudskog mozga, koji se prevezuje i pomera, kako ga koristimo, tako da bi nam dao što bolju podršku za ono za šta ga koristimo - koska, mišić, mala siva ćelija - izgleda da nema neke velike razlike u osnovnom modelu „ponašanja" - efikasnost je prva violina među zvezdama vodiljama bildovanja svašta u nama, pa makar nam bila potrebna u podršci gledanja repriza od repriza jeftinih serija davno snimljenih.

o opstanku srpskog naroda in a nutshell

и зашто НЕ ако ДА далеко уху милозвучније чучне (дитреба) у одговору успаљене намигуше са подоста километара леђно по лежајевима камионским ибарском пређених ,кад јој генитални запеченко Срђ , црвенећи, искрено понуди да јој својим срамежљивим зломизгаћа растера фауну из флоре пубиса олупаног

Нова Година је. Кажу. Шта је тачно у њој не успевам да разумем, мада ни не покушавам. И мрзовоља ми је стара. Спава ми се, гладан сам и мука ми је јер сам се прејео, уморан сам од ходања и осећам како ми је потребно више кретања, протекле сате сам провео истовремено читајући, зверајући у телефон, пратећи серију, утакмицу и замишљено

Svi smo čuli za Alberta Ajnštajna, zar ne. I dok za jedne predstavlja otelotvorenje mnoštva genijalnih ideja, za druge je, opet, pojam razbarušenog naučnika i pop-zvezde. Neko će reći, lepo, ali - kakve to veze može da ima sa srećom. Pa, u stvari, i može, jer je, pored nadaleko poznate Teorije relativnosti, Ajnštajn ostao upamćen i po svojoj Teoriji sreće.

Kao prvo i osnovno ne podnosim one koji trpe, trpe da ih trpaju, trpeljive, trepljare, karaktere pepeljare, one u koje svako može da se istrese, one što sve podnose, kao i sve predmete iz takve postavke, ljude kese, osim ako ne podnose neopozive ostavke

Dalje ne podnosim daljine, daleke kraljevine, ložane, paljevine, egzotične destinacije, poznate vidovnjake, face i fascije, proročnjake, lažne očnjake i mračnjake, svakoga ko nadaleko njake, remote mahinacije, ne podnosim nikakav dalji dalj osim ako nije u skok

Uskoke, hajduke, harambaše i Naše, takođe ne podnosim, buljubaše i buljububiše, verne ljube i Ljubiše, ne podnosim Smoki, Chipsy i slane perece osim ako nisu regularni poput dece

Ne podnosim očeve i kočeve, uje i bate, tetke posebice, ujne i strine matore babe takozvane babetine kao ni dede, starice, zvezdice i starce, čangrizave magarce i jarce, horoskop i sve horoskopske znake, trake za trčanje i pokretne trake, pokretne stepenice koje nemaju kraj osim ako nisu pokretne stepenice za raj, pri tom mislim na pesmu

ХВАТАЧИ СНОВА

Постоји старо учење о интерпретацији информација исписано на неколико страница пиринчане хартије, неразумљиво без познавања традиције из које је проистекло. Међутим, негде у средини дат је пример који је „интернационално транспарентан“ и применљив у свим културама и на свим језицима.

Када неко баци штап – наводи тај пример – пас ће гледати штап, а лав ће тражити ко га је бацио.

Nakon vožnji do Beograda i Đavolje Varoši ostalo mi je bilo još nekoliko dana boravka u Leskovcu, pre nego što ću se vratiti svom porodičnom životu, pa sam ih iskoristio za još neke kraće ture po okolini.

* * *

Najpre Sijarinska Banja.

„Volim te ćopavu“, rekao mi je Žmu i pogledao me s visine samilosno. Ovo „s visine“ nije bilo teško izvesti, jer od subote jedna od moje dve noge i ja ležimo poduprte jastucima. Toliko se vuče to ležanje i mirovanje na kauču da sam sasvim sigurna da će pilići uskoro da se izlegnu. Što se tiče prideva „ćopava“, tu se ljubav podrazumeva, jer je pomenuti odavno potpisao da će me voleti i u dobru i u ćopavosti. „Samilosno“ se manje odnosilo na moju fazu pundravaca u frasu od mirovanja, a mahom na činjenicu da mi je danas promocija knjige „Zovem se Mama 2“ koju sam jedva čekala i po prvi put je dočekala – ćopava.

(Na tabli broj 13 prikazan je dijalog novinara i političara u omiljenoj im zadimljenoj krčmi 'na glasu'. Sve se događa nekoliko meseci posle prijema zemlje u Evropsku uniju 25.03.2021. godine kada je jasno da se ništa neće promeniti i da odnosi aktera ove pripovesti uskoro postaju bivši odnosi a poznanici nekadašnji poznanici)