Kod mladog biskupa želja za služenjem državi je ipak bila jača od akademskih interesovanja i želje za akademskom karijerom, te se on, po menjanju odnosa moći na dvoru, vraća u službu države, uspešno završavajući posao nivelacije interesa kralja Luja XIII i interesa njegove moćne majke Marije Mediči (Marie de' Medici) što mu donosi kraljevo poverenje, te on uskoro silovito napreduje, kako u državnoj, tako i u crkvenoj hijerarhiji. Kralj ga uskoro nominuje za kardinalsku službu, postavljajući ga istovremeno na mesto svog savetnika, da bi nakon uspešnog služenja kruni u krizi sa hugenotima, postao najpre kraljev ministar, pa potom i njegov „prvi ministar" (1624. godine), odnosno predsednik vlade francuske monarhije. Ovim je Rišelje postao i kardinal i premijer, odnosno sve ono po čemu će kasnije postati poznat, stojeći na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, sintetišući ih u sebi. Tako je rođena legenda i mit o moćnom kardinalu-premijeru koji „državnom razlogu" privodi sve ono što bi potencijalno moglo da bude destruktivno po državu, oličavajući samim svojim ispijenim i oštrim likom, koji se oštroumno smešio sa portreta toga vremena, „državni razlog" čak i samom svojom pojavom.

Odgovor na pitanje koje je, onomad, postavio pesnik Branko Miljković, prema ovdašnjem iskustvu, bio bi: Ume, itekako, ume, ali svojom pesmom sužnje samo zavodi. Baš kao što su morske sirene zavodile Homerovog Odiseja ili Hajneova vila mornare na grebenu Lorelaj.

Svratište za seksualne radnice je sigurno mesto na koje mogu da se obrate devojke koje se bave seksualnim radom.

„Dođem, okupam se, osušim kosu, očešljam se, doteram se, malo pričam sa devojkama... Dolazim po dva-tri puta na dan."

Na ovom mestu ih ne gledaju popreko zbog onoga čima se bave. Ne osuđuju ih niti ih ubeđuju da to prestanu da rade. Prostituciju prihvataju kao postojeće stanje u društvu, a jedini cilj im je da smanje štetu. Šteta koja može da nastane po pojedinca i po zajednicu jeste da se inficiraju polno prenosivim bolestima, one same, ali i mušterije sa kojima imaju seksualne odnose.

-„Misliš li da je to jedini način na koji možeš da zaradiš?"
-„Pa, nije jedini, ali ja nisam školovana. Da imam neki drugi posao, sigurno ovo ne bih radila."

Privatna kuća od pedesetak kvadrata - trenutno je jedino mesto tog tipa u celoj Srbiji.

gost autor: dr zurin otac

            “Svim blogericama i blogerima koji su navršili sedamdesetu godinu života – sretan 8. mart! “                                

Sve su priče nalik jedna drugoj, ali se samo poneke zauvijek upamte.Bio sam kormilar na topovnjači, ili "peljar" - ma što to značilo! (Onaj koji šarenom mjernom motkom mjeri dubinu rijeke!)  Na moru nije bilo potrebno mjeriti dubinu budući su postojale precizne karte sa prethodno izbaždarenim dubinama morskog dna za svaku od uvala u koju smo pristajali.

Za Endi sa ljubavlju i gorčinom

Draga Endi, došao je trenutak da se naši putevi raziđu.

Ovako je svoju pesmu jednom započeo Bogoljub Mitraković

Kapetan bojnog broda nekadašnje JNA, stacioniran u Komiži

Na ostrvu Visu. Za razliku od mene, Bogoljub svoju pesmu nije uputio nikakvoj Endi,

Ali jeste shvatio

Trenutak.

Dakle, draga Endi, došao je trenutak. Dolazio je dugo

A ja sam se pravio da ne primećujem. Onaj osećaj kada na moru u decembru duva jugo

I kada je čoveku loše,

Na jednom drugom blogu postavih noćas komentar da ne postoji mnogo šansi da se u Srbiji nešto promeni dok  Evropa ne odluči koliko ce brzina da ima.

Upravo se završio sastak Velike Četvorke u Versaju ( sic ) . Francuska,Italija , Nemacka, Spanija.

Brouzujem BBC , France 24 i ostale ne bi li video sta su

Integralna verzija intervjua objavljenog u poslednjem broju Nedeljnika / dodatak: Nedeljnik Original

Razgovarala: Zorica Marković

Fotografije: Nebojša Babić

Popuštanje pametnijih prvi je preduslov da budale potpuno zavladaju svetom. I plašim se da u takvom svetu upravo živimo. Zato pametniji moraju da progovore te vlastitim primerom na to ohrabre i druge. Poznato je da se strah, baš kao i hrabrost, šire poput virusa. Zato i svi koji danas ćute i “gledaju svoja posla” nisu ništa drugo do licemerni saučesnici u ubistvu vlastitog društva.

Nekoliko crtica iz naizgled nepovezanih tema. Tek toliko da ne zaboravim da koristim autorski panel...

Prvo, ono najsnažnije - Brian Shaw  osvojio je Arnold Strongman Klasik (po treći put, nakon titula iz 2011, 2015).

Onomad, ima tome, na FB se po ko zna koji put povlačilo ime i delo, bolje reći iščupci iz dela, Miroslava Mike Antića. Nisam sklon da se u takve rabote uplićem, FB mi služi da pročitam raznorazna obaveštenja i objave o izložbama i predstojećim događajima u glavnom gradu ove jadne države a i šire, da sretnem nekog od mojih prijateljica i prijatelja ali tog puta nisam izdržao, postavio sam crno belu fotografiju sa otvaranja moje samostalne izložbe slika u Malom Likovnom Salonu u Novom Sadu 1980 godine. Bez ikakvog komentara. U centru fotke nalazi se Mika u svetlom

Uopšte više nije važan povod - zabrana koncerta jednog pevača, Vlade Georgieva, u jednom gradu Republike Srbije - Smederevu.

Važna su svetla slobode koja su sinoć na glavnom gradskom trgu - forumu nesputane misli, zasijala u rukama i glavama hiljada i hiljada gradjanki i gradjana Srbije.

Srbija je i dalje podeljena, kao 1987, 1991, 1995, 1996/97, 2000, 2003... na normalnu, civilizovanu, progresivnu manjinu i iracionalnu, necivilizovanu, nazadnu većinu -

... ili: Nismo isti!

Danima pokušavam da napišem tekst o političkoj situaciji i predsedničkim izborima u Srbiji. I ne uspevam. Razlog tome svakako nije inspiracija svakodnevnim zbivanjima i važnošću teme. O ne. Ni nedostatak stava ni materijal za njegovu argumentaciju. Naprotiv. Razlog leži u kristalno jasnoj situaciji, očiglednostima koje mute vid i potpuno ogoljenim pozicijama i političkim životopisima aktera.
Sve bi se u tom tekstu vrtelo oko one koliko idiotske i česte toliko i pogibeljne teze koja svakodnevno zagađuje sve rasprave i javni prostor - Svi su isti!

neka se istopim / bez sunca/

misleći na tebe

eto

samo to sam htela da ti kažem

i da te pitam,

kakvo je nebo kod tebe?

uvek si tu

i kada nijednog oblaka