Rišelje i njegovo osnivanje Francuske akademije će potvrditi jedno pravilo koje će važiti u svim vremenima i koje ćemo moći primeniti u ocenjivanju formata nekog nekog državnika uopšte - što će neki državnik biti većeg formata, biće sklon da oko sebe okupi ljude jednakog formata iz drugih oblasti; nauke, umetnosti i uopšte oblasti vaskolikoga stvaranja, u nekom nekspliciranom pravilu „društvene sile teže" čija će gravitacija voditi do grupisanja inovativnih i kreativnih umova jednih uz druge, kako bi mogli poslužiti zajedničkom cilju. Jednostavno govoreći, svakog državnika i političara uopšte, moći ćemo da ocenimo po kvalitetu saradnika kojima se okružio, kao i po procvatu raznovrsnih društvenih oblasti tokom njegovog vladanja. U tom smislu se može reći da je „svetovni kardinal" Rišelje, od samozatajnog i tihog Di Tremblea kao „sive eminencije" poretka, preko niza drugih saradnika, koje je, mora se reći, kandidovao uglavnom iz tajnovitih crkvenih redova, stvorio pouzdanu elitu države, nadograđujući je umetničkom i naučnom elitom okupljenom u Francuskoj akademiji (čija je prva svrha trebala da bude zaštita francuskog jezika, a time i francuske kulture, čime se Kardinal ne ukazuje samo kao tvorac moderne francuske nacije u političkom, već jednako tako i u kulturnom smislu).

Kazna za danas je kazna telu, beg na brdo, koje glumi planinu, okretanje pedala, gaženje, gaženje, usko polje lažnog trotoara, pazi me, agresivan sam na prvom usponu, hladnjače pune leševa, voća i povrća, ljudi i životinja (samo ljude ne jedemo), tutnje, trube, duvaju u rog, gaženje, gaženje, vidim sebe spljeskanog, kroz naočare za sunce, pa me prođe, prođem dalje, gazim uzbrdo, telo cvili, ne čuje se cvrkut ptica, ni jecaj onoga što nije telo, samo dizel mašine sa stotinama konjskih snaga, ljudska snaga je živa zakopana, samo treba da se otkopa, za to, takođe, samo treba snaga.

 gost autor: drzurin otac

Neki siromašak danima  sjedio skrštenih ruku  razmišljajući  kako da se ratosilja bijede i siromaštva i prehrani čeljad, ali nikako da  nađe rješenje niti, pak, da ga ko upita: „Aman, bre, čovječe! Što tu danima sjediš – koji ti je đavo?“

gost autor: Sibin Grašić

Advokat Miroje Jovanović je juče napravio tri greške.

1) Podneo je prigovor na kandidaturu Belog kao "građanin"
2) Javno je to objavio na FB-u i tviteru

ОД „ТРИ КЉУЧА“ ДО „ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА“

Београд, почетком прошлог века

“Лежао сам затворених очију, али видео сам и кроз спуштене капке. Тако сам видео много више него отворених очију и оно што је било далеко од мене, па чак и у неком другом времену. Али све је било помало искривљено, у чудној нестварној светлости,

Данас је Дан без пушења у Уједињеном Краљевству. Добро, добро, не жестите се, припалите да се смирите, није данас, био је прошле среде, али сам ја тад био заузет, а после сам заборавио (о заборавности видети ниже под бројем 4).

Заједнички простор за псе и пушаче видео сам пре десетак година на аеродрому у Калгарију -- могуће је да је ова сличица одатле.

Pomenuh li da mi je Indian Wells verovatno omiljeni teniski turnir?

Ovim turnirom počinje tenisko ludilo i u naredna 3 meseca će se odigrati 6 velikih turnira - ovo je početak teniskog proleća :)

Ono što bi moglo da bude jedna od karakteristika ovog sada turnira je da je "tenis ponovo zanimljiv" (na prethodnim se znalo da Novak osvaja) :(

Srbija 2017!

Da l' su beli glasački listići,
il' će opet na izbore ići
bleda lica s crnih umrlica?

Nit' glasovi, nit' glasači bledi,
većma Beli u kočijam' sedi!
na njemu se sve odelo sija
dok nasmejan maše iz kočija,
beli konji ponosno ga vuku,
sirotinja

Neposredno posle Margaretinog prvog rođendana, krajem marta 1999, pozovu Meri u Američku ambasadu. Otišla je vidno zabrinuta jer je svakim danom bivalo sve izvesnije da će nas bombardovati. Kad se vratila kao da joj  je laknulo.

Evo šta mi je ispričala. Rekli su joj: “Sutra polazi konvoj sa američkim građanima i službenicima ambasade za Budimpeštu. Vaš ostanak u Srbiji nije bezbedan. Mi smo obavezni da zaštitimo sve naše građane, i zato Vi, vaš sin Zekeri i vaša ćerka Margareta, budite sutra ujutru ovde.Idete sa nama u Mađarsku“.

Meri je rekla:“ Ne.Moj muž ostaje ovde i ja ostajem ovde, a vi bombardujte“.

... spremna za trčanje" ... je kako je nekad davno bihejvioralni (Sprski?!) psiholog John Broadus Watson dotakao "bitnike" u nama, koji se, u stvari, kao ovce saterane u tor sabiju oko zajedničke teme, tačnije odvajaju od pregrejanog bitničkog da bi se još više pregrejali oko sabijenog objektivnog.

Od "verne reakcije na lekiće izabrane od strane drugih", kao jednog terminala fenomena objektivizacije, do drugog, gde se u blogovima o politici, političarima, četnicima, ustašama i sličnom ne zna ni ko pije ni ko plaća, čuči ostatak boljke zvane „indukovana svest o ‘značaju' objektivnih istina u našim životima".

Dobro, boljka se ne zove tako, ovo sam izmislio, iako ko zna da li sam i otkud maznuo poneki fragment pa ugradio u rečenicu, blog, ... - deo definicije amatera je, između ostalog, i pozajmljivanje tuđeg, često bez svesti o tome, uz ograničeno razumevanje, pa onda strasna odbrana nove, subjektivne konstrukcije povrh pozajmljenog, često strasnija nego što su je autentični autori branili u svom polu-subjektivnom svetu.

"Opet, zamislite da to nije atentat, nego zakon verovatnoće. Šta ako svako ko ima kola, i šta ako svaka kola na drumu koja mogu da se trkaju sa Đinđićevim audijem, u stvari, pripadaju Surčinskom klanu. Onda je čudo da do sada s premijerom nisu imala blizak susret, naročito jer ih on nešto mnogo ne izbegava. Sve skupa, mlađani Đinđić nije gadljiv čovek. Eto, na primer, nije povredio Ahilovu petu igrajući fudbal s lekarima, profesorima ili sudijama, nego sa opasnim momcima iz specijalnih antiterorističkih jedinica. Valjda su mu oni

Fridrih je bio uplašen. Nije želeo da se to vidi, pa se pravio smiren. Znao je da to što treba da uradi nikako nije dobro. Znao je da može nastradati. Merio je da su mu šanse da se izvuče minimalne, obavili posao ili ne. Sada nema nazad, moraće da uradi kako su drugi isplanirali. Znojio se. Prste nikako nije mogao da smiri.

Da ja jesam za, i glasaću za Sašu Jankovića. Pouzdano znam da se Saša nije nadao ovolikoj podršci kada je ušao u kampanju. Nije to bio odraz neiskustva, to je bilo realno sagledavanje činjenica koje govore o medijskoj blokadi i spremnosti da se shvati izreka da se „vlast i duša najteže ispušta“. Ali kao što obično u životu biva „čovek snuje bog određuje“, ogromno nezadovoljstvo koje je izazvano lažima i populističkim izjavama akutelne vlasti, personifikovanim

PUN NASLOV JE: Ideološka konfuzija vodi ka irelevantnosti liberalne građanske mobilizacije

Intervju sa Ovidijem Gerasim-Prokom*

Ovidiu Gherasim-Proca je predavač na Univerzitetu Aleksandar Joan Kuza u Jašiju, Rumunija (Odsek za Političke nauke, Međunarodne odnose i Evropske studije)

1. Da li bi mogao da pojasniš tezu koju si objavio na Fejsbuku: da postoje dva slona u dnevnoj sobi kapitalističke nepravde: korupcija i antikorupcija?

18. janura, pre protesta, predsednik Rumunije se neočekivano pojavio na sastanku vlade,