Kao da je juče bilo ono kad se sa Terazija uz trubače, posle mitinga ispraćaja, uputio ka aerodromu, uz suze, zaklinjanja na večnu vernost i prkos dušmanima, spoljnim i naročito unutrašnjim. 

Dvanaest godina kasnije doneta je presuda. Ta presuda ne govori ništa o istinskoj Šešeljevoj krivici ili nevinosti, ali mnogo o optužnici koja  je u Hagu (?) sastavljena i onima koji su je sastavljali.

Пространи трг око бисте радничког вође још увек је био заковитлана црна рупа. Пунио се и празнио у напетој вреви, вртешка возила је отицала кроз шест прстију положених на њега. Није било продаваца вечерњих новина и узвикивања наслова,  велики сат више није висио на средини заклаћен на ветру; са  бронзаног чела вође сливала се опора туга новог миленијума и са бркова капала на трг.

Prvi put sam živeo u Engleskoj početkom osamdesetih, radio u londonskom ofisu jedne jugoslovenske firme.  Mlad , lep, lepe parice, plaćen stan. Uživanje.

U Englesku sam drugi put otišao da živim  deset godina kasnije, u Aprilu ’92 . Ovaj put je bilo drugačije. Živeo sam u sobici iznajmljenoj od jednog izbeglice. Da pojasnim, izbeglička porodica ( muž, žena, dvoje dece) su dobili stan od Engleza

Осамдесетих година прошлог века, донета је одлука да се гради хидроакумулација "Ровни" код Ваљева. Два су била разлога за то: заштита подручја од честих поплава и обезбеђивање питке воде. На подрују планираном за потапање је манастир Св. Архангела Михаила, познат и као "ваљевска Грачаница". Српска православна црква је консултована у вези свега тога и постигнут је договор да се изграде нови објекти. Треба рећи да је разматрана и опција физичког преношења целог објекта, али се од тога одустало, јер је то на датом терену и због конструкције самог објекта (наводно, лоше је грађен па су зидови већ попуцали) веома компликован и скуп подухват са неизвесним резултатима. Приликом такве анализе узима се у обзир и значај самог објекта у смислу градитељског наслеђа, а како овај објекат ни по чему није специфичан, одлука је сасвим разумљива*. Нови објекти (црква и конаци) су изграђени пре неколико година и дошло је време да се стара црква потопи, чиме је тридесетогодишњи процес изградње осамдесет милиона евра скупе бране и акумулације доведен до краја. Међутим, пре неколико година у већ исељену цркву (иконе, иконостас, реликвије су већ пренете у новоизграђени објекат) уселили су се "заштитници цркве". Цркву су попунили својим иконама, почели да држе неке обреде, независно од СПЦ, и најавили да неће дозволити да црква буде потопљена.

Probudio sam se malo"umoran".

Dok su me napuštala zadnja alkoholna isparenja od sinoć zazvonio je telefon. Nisam imao ideju ko me zove u devet ujutu.Rekao sam jedno oficijelno DA očekujući nekog bezveznjaka koji u to vreme nema prečeg posla nego da me smara.Sa druge strane čovek me pitao vrlo ljubaznim glasom;
Da li ste vi Kosta Babić?
Rekao sam: Da, ja sam.

Sada je fokus na Jeleni Milić. Teško je - iznova - gledati isti scenario koji stiže iz sfere mitomansko-patriotske Srbije. Iz te iste sfere je poslednjih godina stigao čitav niz najogavnijih optužbi i pretnji novinarima, javnim ličnostima, pripadnicima nevladinog sektora, ...  Jednom rečju, na meti je skoro sve što odudara od prototipa Srbende koji bi radije u ilovaču, nego u susret vesti da više nije 19. vek. 

Bulevar oslobođenja

KOD Narodne skupštine

Zahvaljujući

Divno je to što o nauci u Srbiji ima ko da brine, a to su, kako vidim, sve neki mladi ljudi, pametni i obrazovani, oni kojima se svaka zemlja ponosi ako ih ima, a mnoge se trude da ih imaju što više. Međutim, mene u ovoj borbi za nauku više interesuje gde su stariji? I gde su institucije? Zar ne bi bilo logično da u zaštitu nauke svoj glas podignu, pre svega, Srpska akademija nauke i umetnosti, univerziteti, naučni instituti, Centar za promociju nauke, Ministarstvo nauke... dobro, ovo zadnje nemamo, a i ono pre toga je problematično, no svejedno, zaista me čudi što se pomenuti ne oglašavaju. Možda SANU smatra da ovi mladi greše? Ne vidim ni jednog uvaženog akademika, profesora, ni jednog uglednog našeg naučnika sa međunarodnom reputacijom, da se oglasio jasnim stavom i jasnim zahtevom na tu temu. Ako grešim, drago mi je.

       Neprimetna radijacija prošlosti zrači u fonu, reklo bi se podmuklo, bez boje ukusa i mirisa, svaki put kada se ima vremena za bezvredno razmišljanje. Primeti se da je tu, uvek iz nečijeg prethodnog kazivanja. Vreme poluraspada je već odavno prošlo. Vreme. Davno prošlo vreme. Vreme koje proganja rasparčane konstelacije ljudi koji su činili jedan mali Sunčev sistem, ili makar održavali privid istog. Radio aparat krči na dnu skale, odašilje u etar informacije o svemu što je bilo i što nikada više neće biti. Muzički intermeco koji prekida glas spikera koji, s besprekornom dikcijom, čita prošlost svakog od nas ponaosob, uvek je isti. Zvonko Bogdan peva čega više nema. Paukovi i muve su se udružili u zločinački poduhvat stvaranja što gušće paučine i prenosa što više bolesti. Nekada se od njihovog delovanja čoveku samo spava, nekada se zbog njih ne vidi dalje od nosa, nekada se pod njima nema želje za životom. Bolesti od kojih se ne umire, ali se odumire. Bez obzira na pol ili uzrast. Vilijam Golding je još u davnoj prošlosti skrenuo pažnju na to da ni deca nisu imuna na zlo. Vremenom ta deca odrastu. Larve male.

rat je strašan sam po sebi čak i kad veruješ da si na pravoj strani. mržnja može biti dobar način da se zaboravi da je onaj drugi isto tako čovek podjenako uveren u svoje pravo kao i ti ali čak i tada ljudsko u tebi pati jer rat je strašan sam po sebi. kako li je tek onda kada si uvučen u rat koji te ne interesuje? kada ne postoji opravdanje mržnje, pravde, vere.. čak ni finansijskog interesa? neke ratove ne biraš, jednostavno si deo njih. veliki rat, kako su ga tada zvali, u nadi da je poslednji pa ga nisu numerisali, odveo je mnogo sinova irske na front protiv nemacke. irska

Piše: Rodoljub Šabić

            Juče je Beogradom još jednom prostrujala "kritična masa".

            Mislim, razume se, na zajedničku biciklističku vožnju koja se pod imenom "Kritična masa" odvija u više stotina gradova sveta, okupljajući hiljade učesnika, s ciljem da se skrene pažnja na probleme sa kojima se biciklisti suočavaju u saobraćaju. Vožnja se dešava svake poslednje subote u mesecu. Juče je u Beogradu tema "Kritične mase" bio Brankov most.

            Nije prvi put da je Brankov most tema "Kritične mase".

... ili u podnaslovu "Još koja reč o slobodi medija u Srbiji"

Gost autor: a_jovicic

Podstaknut razmišljanjima o slobodi medija poštovanog blogo-kolege Nebojše Krstića objavljenih u prilogu njegovog teksta "Draža Petrović VS. Nebojša Krstić" odlučih da podsetim na par izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, koji su se ne tako davno bavili ovom temom.

24. decembar 2015: Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga

26. februar 2015: Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji