Crni strvinar (desno) uz beloglave supove na Uvcu, foto (c) Saša Preradović 

Rano ujutru, vozim kroz smreke, pašnjake i polja krompira, niz Zlatar ka Sjenici i dalje, ka mostu na Vapi. Kako se spuštamo, iz vedrog dana ulazimo u maglu. Da li ćemo po magli i ptičariti?

Ipak imamo sreće

 gost autor:  anonymous

Trenutno stanje na tržištu ne ide na ruku svinjarima. Cena tovljenika je značajno pala. Svinje se prodaju i za manje od evra po kilogramu, što dovodi u pitanje isplativost te proizvodnje. U sred tog klizanja, stiže krupna vest.

U Srbiju dolazi kompanija Klemensa Tenisa sa obećanjem da će u narednih pet godina uložiti 300 miliona evra i da će uvećati fond za oko četiri miliona svinja. U ovoj zemlji svaki posao je državni posao, pa tako i dolazak nemačke privatne kompanije. Punih godinu dana Srbija čeka Tenisa. I on izgleda, u junu dolazi

Gost autor Kosta Babić

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija.Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega.Mada nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC).Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu.Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.Bobija sam poslednji put video naduvenog i iskeženog kako leži otrovan na izoranoj zemlji te iste bašte.
Veliki broj životinja ne želi da živi sa ljudima.Nikad nisu pristale da budu ono što mi zovemo DOMAĆIM životinjama.Ne žele da žive

Indian Wells - moj možda i omiljeni turnir

Postoje izbori odluke i izbori prolongiranja. U novijoj istoriji Srbije izbori odluke su bili 1990, 2000. i 2012. godine, jer se na tim izborima konfiguracija vlasti oblikovala i, potom, cementirala - u nekoj od svojih zaokruženih struktura, koje otuda možemo zvati „režimima". Izbori 2012. godine su u tom smislu bili specifični, jer su u isti mah predstavljali i početak novog političkog vremena i zadržavanje ranijih struktura (Ujedinjeni Regioni Srbije i SPS) u vlasti, da bi izbori 2014. godine malčice pročistili stvar (URS su ispali i iz parlamenta i iz vlasti, a stranke koje su simbolično vezivane za „petooktobarski" period poput DSS i LDP „samo" iz parlamenta) još uvek donoseći u vlast spoj onih koji su u njoj bili pre 2012. godine (SPS) i onih koji su u nju stigli nakon ove godine (SNS). Pri svemu tome se nije menjao strateški pravac zemlje, te se može reći da su, spoljnopolitički gledano, oni koji su formirali vlast nakon 2012. godine nastavili, sa manjim otklonima, spoljnu politiku prethodnika koja se svodila na suptilno balansiranje između Zapada i Istoka, uz proklamovan cilj pridruživanja Evropskoj uniji, uz zadržavanje istovremeno korektnih odnosa sa drugim svetskim silama (Rusija, SAD, Kina).

.

Simbioza nacionalističko-revizionističkih i neoliberalnih argumenata u ideološkoj, političkoj i propagandnoj sferi

Tokom nastavka procesa za rehabilitaciju Milana Nedića, nije na odmet podsetiti se osnovnih principa revizionističke argumentacije i propagande, posebno uzimajući u obzir činjenicu da oni koji su bili pristalice rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića a protive se rehabilitaciji Nedića, pokušavaju da deo tih principa reafirmišu i stabilizuju u stručnoj i široj javnosti. Činjenica da je, i pored skoro unisone podrške ili sporadične autistične neutralnosti

Pesma kaže da se kneginja sama požalila knezu na zmaja i njegovu neutaživu žeđ za njom. Ništa im verujem. Tim pesmama.  Kneginja je naravno morala biti opevana kao nevoljna ljubavnica zmaja, željna da se vrati svom knezu nebeskog naroda.

A kako je to stvarno bilo…

Piše: Rodoljub Šabić

            Svake godine, u ovo doba, u mesecu martu, u SAD se jedna sedmica obeležava kao "Sunčana nedelja" (Sunshine week). Radi se o sedmici u kojoj "pada" 16. mart, dan na koji je 1751. rođen Džejms Medison, jedan od tvoraca Ustava SAD i jedan od najvećih promotera ideja demokratije i ljudskih prava u globalnim, svetskim razmerama.

            Medisonov rođendan nije, razume se, izabran slučajno. Neposredan razlog je jedna od mnogih njegovih dobro upamćenih demokratskih sentenci da se "vlast zasniva na pristanku onih

Hemijski sastav kiše

Ti, međutim, stojiš ispod strehe svoje
Mokro ti odelo, mokre pantalone
Ne osećam ništa, do zrak vasione
Dok u prozor gledaš i u oči moje

Al prozor je prazan i mrak je u stanu
Nikog više nema, niko više nije
Ostao da čeka, dok ti srce bije,
Tebe pokisloga, u tom kišnom danu 

Ispituješ svaku kišnu kap sa neba
Različit je sastav kišnice i suze
Sve je tebi jasno nakon analize
To je moja suza, ona što ti treba

17. 3. 2016.

Blato i glib u koje smo se (ili su nas) uvaljali, pa ni makac zbog poplava gluposti, neznanja i primitivizma, primoravaju nas najpre da ustanemo u što većem broju, a onda na načinimo prvi korak. Bolje reći, tri koraka ka normalnoj i slobodnoj Srbiji:

1. korak - Donošenje i primena Zakona o otvaranju tajnih dosijea i Zakona o lustraciji.
Novi zakon o lustraciji bio bi dopuna starog zakona, važećeg od 2003. do 2013. godine, ali na našu nesreću nikada primenjenog.
Dakle, novi zakon bi „pokrio" i proteklih 13 godina, period u kome je

Koju nam poruku donosi zivot kada vidimo Tomislava Nikolica i njegovu zenu u drustvu princa Čarlsa i Kamile?

Ako samo za trenutak zaboravimo cinjenicu da Čarls i Kamila ne predstavljaju u nasim zivotima nista posebno, moramo priznati da su to ipak vazni zvanicnici. Njihove zivote prati ceo svet ... ko ce uzeti krunu ... da li se rodio decak ili devojcica ... i milon drugih trivijalnosti vezanih za kraljevsku porodicu.

I sad ih bivsi upravnik groblja i covek sa falsifikovanom diplomom sacekuje, razgovara sa njima, daruje, slika.

Kako decu da vaspitavamo, koje savete da im dajemo kada ovakvi ljudi isplivavaju u prvi plan, odlucuju o sudbinama drugih, sacekuju princa Čarlsa i uzivaju u svim mogucim beneficijama.

Sta smo to propustili mi naivni koji verujemo u neke druge vrednosti?

Prije teksta koji slijedi, obavezno pročitati: 

Emir Kusturica Kusta:

Bio je sve samo ne običan čovjek 

 Gost-autor: Nowhereman

Неки број људи не може да развије имунитет и поред вакцинације. Ја, на пример, немам довољан број анти-тела за мале богиње. Ти људи су заштићени такозваним „имунитетом крда". Наиме, они који су вакцинисани и развили су анти-тела не могу да буду носиоци вируса, а кад је удео таквих у популацији висок, око 95%, вирус изузетно тешко, готово никако, долази до оних чији је имунитет слаб или га уопште немају. Дакле, кључна ствар да би имунитет крда постојао је изузетно висок проценат вакцинације, идеално 100%.