za samo par nedelja će početi
nova teniska sezona. bio bi red da se oprostimo ko ljudi
sa onima koji su ove godine odlučili da napuste
profesionalni tenis.

Pre nekoliko godina smo bili pozvani na naselje. Naši prijatelji su ponosno hteli da nam pokažu kuću u kojoj su se konačno skrasili, kuću koju su dugo tražili i konačno je našli. Staru, trgovačku kuću koja je promenila niz vlasnika, trudeći se da ostane onakva kakvu je prvi vlasnik sazidao. Temeljita, debelih zidova, teška i solidna, baš kao što je verovatno i on želeo da bude njegov posao. Kuća u nizu istih takvih komšinica koje pamte brojne porodične priče i ljude koji su u njima živeli.

Više od 11 posto radne snage primalo je pomoć za nezaposlene. Svi su mislili da se nezaposlenost ne može otkloniti. A onda je jedan hrabar političar uveo reforme koje su potpuno reformisale tržište rada.

Možete pomisliti da pričam o Srbiji danas. Ne, to je Nemačka u 2003. godini. Zemlja koja i deset godina kasnije žanje koristi od hrabrih političkih reformi Gerharda Šredera: Nemačka danas ima rekordnu zaposlenosti i najmanju nezaposlenost mladih u Evropi. Uprkos ekonomskoj krizi koja trese ostali deo Evrope.

Šta su Nemci uradili?

Gost autor: Omega68

‘...И би потоп за четрдесет дана, и вода дође и узе ковчег и подиже га са земље. И навали вода..."

"А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу , који беше начинио; и испусти гаврана..."

И не само то; Моша је пре него што је примио заповести од Бога, на гори пред Господом остао четрдесет дана, Илија је четрдесет дана ишао до Божје горе Хорив, Исус је постио четрдесет дана у пистињи, а после Васкрсења је толико био са својим ученицима до Вазнесења.

ТУГА  15. децембар 2012.

 Понављам блог, да се не заборави.

Коме да искажем печал своју...

А. П. Чехов

Прекидам писање о драми и Христићу да бих написао пар речи о животу, на крају, или на почетку: и Христић је веровао да нам драма говори нешто важно о животу. А о чему, у чије име, проговара живот?

Пошто сам управо стигао из Оџака, места у ком се данас одржава празник демократије - ево само пар цртица карактеристичне атмосфере са лица места:

- читав град и околна места (дрвеће, куће, капије, помоћне просторије, излози, саобраћајни знаци...) излепљени изборним плакатима, углавном са ликом главног изборног фаворита и највероватније и новог градоначелника у народну познатијег по имену: "Вучић за Оџаке"

Doktor Žak Morejon bio je direktor Međunarondog komiteta Crvenog krsta, a potom i generalni sekretar Svetske organizacije skautskog pokreta (WOSM). Kao delegat Crvenog krsta, jedini je u tri navrata je posećivao Nelsona Mandelu u zatvoru na ostrvu Roben, od 1973. do 1975. godine, tada kao direktor kancelarije Crvenog krsta za Afriku. Ovaj intervju nastao je u trenucima kada se planeta oprašta od jedne od najvećih ikona 20. veka.

Alo ... PPV, nemoj da si takav ... zar ti nisu dovoljni ti tamo dole ... šta ću ja posle, ne umem ništa drugo da radim ... a uostalom, da ti ja kažem ... kraj sveta je blizu,  u to se bar razumem i nema smisla sada menjati ... kasno je za promene ...

Danas vidim na FB, moja prijateljica Tanja Nikolajevic Veselinov objavila:

Kaže tip: Puko mi Internet tako da sam veče proveo sa porodicom, fini neki ljudi...

Jbt! Ogrezli smo, postali ovisnici, Internetlaptopovskotabletskomobilnotelefonski! Mladi od najranijeg detinjstva su jedva dišući i hodajući zombiji! Svuda i na svakom mestu, bilo ko da je pored njih ili da li su u malom ili velikom društvu, nazovi žuraji, savskom splavarenju, Bankarenskim koncertima, busovima, tramvajima, ulicama, učionicama, pozorištima, kad ih tamo batinotoljagom uteraju, na ekskurzijama, u krevetu, klonji... obuzeti su samo jednim, skrin tačovima, aj pedovima, lap topovima i sličnim skalamerijama koje im onemogućavaju, osim virtuelne, bilo kakvu komunikaciju sa svetom u kojem žive!

zato, da polako spremim vojsku slika koja će,
kada dođe, poraziti paralizu od straha i možda bola
da mogu slobodno da volim i koga nema baš sada i baš ovde
čak i nekog ko je prvo davao i davao pa onda deo ubio i odneo
da uspostavim apsolutni red među ljudima i njihovim pečatima u mojoj glavi
da ih poređam, odredim im snagu, sjaj i značaj,
da znam od koga sam i kome sam i da konačno formulišem
što verujem da je bilo i što verujem da je moje.

Autor: Rodoljub Šabić

U samo par dana sa „fronta" borbe za privatnost (elektronskih) komunikacija stigle su dve veoma zanimljive vesti.

Prva je stigla iz Vašingtona. Osam najuticajnijih i najmoćnijih kompanija u oblasti elektronskih komunikacija "Gugl", "Epl", "Fejsbuk", "Tviter", AOL, "Majkrosoft", "Linktin" i "Jahu" uputilo je zajedničko otvoreno pismo predsedniku Baraku Obami i Kongresu SAD. U pismu traže da se ograniči špijuniranje njihovih korisnika i uvede stroga kontrola aktivnosti tajnih službi i ocenjuju da je neophodno reformisati praksu nadzora širom sveta jer se u mnogim zemljama ravnoteža pomerila u korist „države" a na štetu ljudskh prava.

Devedesete godine su bile zle i za ljude i za knjige. Ljudi su ubijali i ljude i knjige. Zbog pogrešne nacionalne pripadnosti. I sopstvenog zverstva i gluposti. Tih godina su spaljivane i bacane knjige pisaca koji nisu imali državljanstva država u nastajanju. Nije bilo važno što mnogi odavno više nisu bili živi, važno je bilo samo odakle su, kako im se prezimena završavaju, ko su im bili roditelji. Oni prema knjigama milosniji su ih poskidali sa polica biblioteka, od zatvorskih do školskih, i dali ih u preprodaju.

Tih godina je ljubljanska antikvarnica prosto bila zatrpana »počišćenim« knjigama srpskih, hrvatskih, makedonskih, bosanskih pisaca. Za svaki slučaj su maknute i knjige ruskih i bugarskih pisaca. Zvuči nekako slično, zlu ne trebalo, da ne čiste dva puta. Prodavale su se u bescenje. Sabrana dela Andrićeva su koštala kao jeftiniji mesečni magazin, ni Danilo Kiš nije bolje prošao. Puškin i Jesenjin su jedva dobacivali do papirnih maramica. Dobro očuvane knjige, odličnog papira, još bolje štampe, večitog poveza i još večitije sadržine.

nekada sam sanjao

šimpanze i sladoled,

danas sanjam krokodile

koji nose cipele od moje kože.

nekada sam sanjao

hleb i kaldrmu,

danas jedem hleb

kraj hladnog radijatora

i kroz prozor gledam

u ništavilo.

 Izvolite na webinar za uputstva kako.

gost autor: fantomatsicna