....biće optimalniji od prethodnog optimalnog....do mene nije došla nikakva informacija....ne želim da otkrivam ime, samo sam skrenula pažnju na problem....to se mora rešiti u vladi na stranačkom nivou....nije na policiji da to rešava....Srbi sa severa Kosova moraju....imam poverenje u naše sudstvo....Rusi su naša braća, Putin mi je obećao....ne

... "viših" moralnih normi.

Mi, deca sa sela, što ne znači da to ne rade ni mnoga ili najmnogobrojnija deca iz grada, često do granice očaja ne umemo da pokupimo sve konce dvorski-isprazne potrebe za audio-vizuelno-moralnim kočoperenjem ponekih nama dragih, cenjenih ili najdražih „vršnjaka" iz grada.

 

Al razumemo „big-picture" - balon od stana bez okućnice, životinja za uzgajanje, njive za rad i socijalnog okruženja koje ima nešto prirodniji dodir sa radom od koga živi se neminovno naduva nešto više nego seoski i podiže egzistenciju ne na viši nivo, da ne preterujem sa bockanjm, nego neminovno-alternativni na kom su opšte-vidljivije forme umetnosti, filozofiranja i razmišljanja prisutnije nego na selu.

Kada se država, crkva, partija ili neka druga interesna zajednica poput čudorednog frizera obruše na brijanje, šišanje i farbanje onog što ljudi gledaju, slušaju i čitaju, zapravo je reč o strahu koji je još Napoleon sažeo u rečenici „ako bi pustio uzde štampi, ne bi se održao ni četiri meseca na vlasti".

A pošto su u strahu velike oči, opasnost vreba odasvud, pa i iz crtaća. Ukrajinska Nacionalna komisija za moral tvrdi da je Šrek sadista, Sunđer Bob gej, Teletabisi nenormalni, a japanski crtaći seksistički. Zato ih treba zabraniti, jer je, kako kažu, sve to deo šire zavere, odnosno "ciljani eksperiment velikih razmera na ukrajinskoj deci" kako bi postali "kriminalci i perverznjaci".

У чему је разлика између Курира и тоалетног папира?

Па само се Куриру подигне квалитет откако њиме обришете задњицу.

 

"Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem, ožedneh i ne napojiste me, stranac bejah i ne ugostiste me, go bejah i ne odenuste me, bolestan i u tamnici bejah i ne posetiste me.", Mt, 25:42-43

Ovaj malen narod, poznat je po mnogo čemu, u istoriji najviše po svojoj žrtvi koju je dao u borbi za slobodu. Međutim, danas je malo ostalo od tog "čojstva i junaštva" o kome nam govore epovi.

Zanimljiva je priča o gospođi iz Kragujevca kojoj je skinuto sa bankovnog računa 80.000 dinara radi neplaćenih kazni za parkiranje po nalogu potražioca „Parking servisa“ zbog čega je ona bila jako nervozna i ljutita jer je navodno nisu o tom činu predhodno i na vreme obavestili. Akcenta je u njenom viđenju stvari na neobaveštavanju a krađu koju je izvršila, za te pare je parkirala svoj automobil bar nekoliko stotina puta, ne doživljava kao nešto loše i uopšte je nije stid da o tome javno protestvuje   

U novinama koje su to objavile naslov slučaja je „SKANDALOZNO, NE BIRAJU NAČIN DA NAPLATE KAZNE”.

„I da je bila stoput gora nego što je bila –Jugoslavija bi opet bila stoput bolja od svega što je nakon nje nastalo.“

Svima koji poštuju svoju istoriju i ponose se antifašističkom borbom protiv nacista i fašista svih vrsta, čestitam Dan republike.

Pod tepihom su ostali mafijaški doušnici iz vrha policije. Aflatoksini. Banane iz kabineta predsednika Vlade. Ministri-izdajnici. Ali izgleda da je Vreme nevinosti prišlo kraju.

"Dinkić tvrdi da su saradnici Nikolića vršili pritisak da se potpiše ugovor o prodaji Vršačkih vinograda. Kabinet predsednika:Pritisak bio iz Dinkićevog kabineta" To je citat iz vesti o privatizaciji "Vršačkih vinograda", koja nije od onomad i nije među one 24. 

Šta sad, Uroše-Eliote? Dal po babu il po sttriček Mlađi?

I kako bi drugačije no sa Iznogudom srpske politike - Mlađanom Dinkićem? Opet, iskustvo nas uči da kad Mlađa krlja nema šanse da svi na nogama izađu sa terena.  

Na 70.-tu godišnjicu nepostojećeg i ukinutog Dana republike (29. novembar,  SFRJ), zemlje kojoj i ime, samo ime, danas retko ko izgovara, iako je većina nas rođena i odrasla u njoj, na nepostojećem i takođe ukinutom srpskohrvatskom jeziku, na kome smo se školovali i kojim smo govorili, kopiram pismo Dušana Mašića upućeno hajkačima dnevne novine Kurir, pismo koje su probali da zabašure brisanjem, pa sad, hvala bogu i dragome internetu, niče na sve strane: 

Knock, knock... ima li koga?  

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično,

[Твој став је живот другог]

Ми једни другима градимо окружење. Под утицајем нас као окружења, у другима се формирају разни елементи психе, а под утицајем сопствене психе, људи граде свој живот.

Јавно исказивање сексуалности постоји одувек. Током историје су се мењале форме тог исказивања. Обред венчања је вероватно најсталнија форма тог исказа, иако се сам обред разликује од културе до културе и од времена до времена. 

Данас се исказивање сопствене сексуалности, у животу сваког човека одвија често, вероватно и свакодневно. Јавни искази се крећу од неупадљивих - тепање, држање за руку, загрљај или пољубац - до претераних.

Knock, knock... ima li koga?  

Edit, 30.11.: zahvaljujem se Veranu Matiću na odgovoru. 

http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2013&nav_category=166&nav_id=783750

 

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta" o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina" u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački" rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput Bi-Bi-Si-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege" naučiti nešto.

NUNS: B92 i Mondo duguju objašnjenje javnosti

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) smatra da uredništva B92 i portala Mondo duguju javnosti objašnjenje zbog čega su sa svojih sajtova povukli tekst otvorenog pisma Dušana Mašića o navodnim mahinacijama s novcem prikupljenim za lečenje preminule devojčice Tijane Ognjanović.

Ukoliko tekst nije povučen na zahtev autora, NUNS smatra potpuno neprihvatljivom praksu da uredjivačku politiku bilo kog medija

 

Poklanjaš mi cvet

Kao da sam pčela

Il' biljožder bedni...

Stihovi su Brane Petrovića. Smatram da su dobri za početak mini traktata o cvetu/cveću.  Brana je surovo konsekventan za razliku od:

Ovaj mirisni cvetak
koji meni si dao
predočava svršetak
našeg opojnog sna
jer polako već vene
ova ružica mala...

Sladunjavo kukumavčećeg apela

O niskosti Kurira i sličnih tabloidarija saznajem samo preko društvenih mreža. Jednostavno, već dugo mi se gadi da takve tvari držim u rukama. A kad na mrežju naletim na nešto njihovo, prva misao mi je: "gle, još jedno dno". Tema koju je Kurir pokrenuo, a o kojoj nisam mogao da kažem nijednu jedinu reč jer me jednostavno taj užas kao ljudsko biće prevazilazi, bila je progon roditelja umrle devojčice Tijane Ognjanović. Neću ni sada reći ništa. Tekst koji je napisao novinar Dušan Mašić je sve što se o tome može reći.

 

 

Sanja, draga,

Nemoj