Još jedno prerano ustajanje. Žurim da se na vrhu Avale nađem s prijateljima. N. i S. su pre par nedelja pronašli crnu žunu kako doteruje duplju za gnežđenje, a to je ne samo najveći evropski detlić, veličine vrane, već i jedan od onih koje nikada nisam video, samo čuo.

 

 Sve sam rekao u naslovu, znam da je ovo vise za Twitter nego za blog, ali bice vise teksta poslije utakmice :))

Tobićevi dani 2012 u ZMUC-u: Od 30. marta do 1. aprila u ZMUC-u* biće organizovan Festival solidarnosti "Tobićevi dani".*

SLOBODA ZA IDOLA MLADIH! ZA ZDRAV BEOGRAD! UPOZORENJE!!! DEŠAVANJA KOJA OPISUJE OVA BROŠURA SADRŽE NASILJE, NEPRAVDU, TRAGIKOMEDIJU I PATETIKU.NIJE PREPORUČLJIVO ZA GADLJIVIJE ČITAOCE.

Na B92 nađoh tekst pod naslovom „Šta se sve proizvodilo u SFRJ?“, što me navede na razmišljanje šta smo sve izgubili a mogli smo imati i to i još više, i ne samo Srbija nego i svi ostali delovi SFRJ. Umesto toga, uništiše zemlju, uništiše firme i uz ogromne žrtve  napraviše od svih država neznačajne državice a od naroda sirotinju.

 

Većinu pogodi ona kletva imao pa nemao, samo mali broj koji nije imao sada ima, što ne znači ni da će oni stalno imati.

Pre nekoliko dana umro je Antonio Tabuki, jedan od mojih omiljenih pisaca. Bio je stariji od mene dve godine, jedanaest meseci i devetnaest dana.

Antonio Tabucchi (Pisa, 23. septembra 1943.) je bio italijanski književnik i jedan od najuglednijih evropskih pisaca današnjice. Stručnjak za opus portugalskoga književnika Fernanda Pessoe, radio je kao profesor portugalske književnosti na Univerzitetu u Sieni. Preveo je niz Pessoinih djela na talijanski jezik.

Tabucchi je možda najpoznatiji po knjizi Indijski nokturno (1984.), za koju je u Francuskoj dobio uglednu nagradu za strane pisce Médicis étranger. Na portugalskom jeziku napisao je roman Rekvijem (1992.), u kojemu se pojavljuje Pessoa, dok mu je najcjenjenije djelo roman Pereira tvrdi (1994.). Pisao je kratke priče i eseje.

Malo sam se umorio od dnevno-politickih objasnjavanja (ali ne skroz, bice jos) tako da je ovaj blog relativno logican. Takodje, lista muzickih junaka i junakinja o kojima treba ostaviti po neku crticu ni priblizno nije stiklirana u potpunosti, pa je i to razlog da se pojavi ovo novo pisanije na tu temu...

Grupa mladica koja se pojavljuje malo vise poznata sirim narodnim masama tamo negde '91/92 godine nije, na prvi pogled, ostavila neki veliki legat. Bili su preteca britpop pokretu, ali su se negde u toj Blur/Oasis guzvi malo bili izgubili, i srecom na njih su malo manje obracali paznju tako da su uspeli da urade ono sto su, pretpostavljam, hteli, a ne ono na sta su ih mediji primoravali.

 

Ne mogu da se otrgnem utisku jednog prizora iz hladne zimske večeri kada sam na ulici ispred kontejnera za smeće, iza Skupštine u Kosovskoj ulici, ugledala mladu ženu romske nacionalnosti kako jednom rukom u naručju drži usnulu bebu, dok drugom pažljivo po njemu pretura. Pored njih je stajala i mala devojčica, lako obučena, ćerka verovatno, koja je drhtavim glasom pevušila neki folk refren. Osetila sam se jako loše gledajući usnulu bebu dok lebdi nad smrdljivom kantom i slušajući pesmu deteta koje cvokoće na hladnoći. Devojčica me je spazila kad sam prolazila pored njih, i ispružila ruku: "Daj neki dinar da jedem teta!" Nisam imala ni cvonjka u džepu, ali ni dan danas sebi ne mogu da oprostim što ih svo troje nisam pozvala kući i pružila im gostoprimstvo bar na jedan dan. Nisam sigurna da bi na to pristali, ali mogla sam bar pokušati.

Beograd je jedna od retkih prestonica u Evropi gde su vrlo vidljivi pojedinci, tandemi, pa čak i cele porodice, kako znalački, studiozno pretražuju ulične kontejnere i iz njih odnose najrazličitije stvari. Siromašnim grupama građana oni zamenjuju šoping centar, pijacu, supermarket; predstavljaju im nezaobilaznu stanicu, pa i glavni izvor snabdevanja. Na rizik od zaraze niko od "potrošača" se ne obazire, na smrad se čovek brzo navikne, a posle dobrih ulova brzo nestaju početnički stid i gađenje.

Gost autor Dragoljub pokoj mu duši nedostaje nam.

Vidim ispričali ste se za i protiv izneli svako svoje mišljenje o mlekcu i njenoj situlaciji.samo,niko se nije setio da pogleda šta kaže statistika. Znam, naša statistika i nije mnogo ni tačna ni sigurna ali ipak postoji kao takva,pa sad možda je i nešto tačno.

Daklem po statistiki ,našoj diki, u ovoj zemlji super inteligentnih i super talentovanih ljudi,živi ni manje ni više nego 750000 ljudi koji su totalni glupaci ,lezilebovići i kozna kakva gamad pošto nisu sposobni da obezbede sebi jedan ili više obroka dnevno,sram ih bilo ruže nam naciju tako briljantnih i duševnih ljudi.

 

Neki od vas su verovatno upoznati sa slučajem Elsevier - najveći izdavač naučnih časopisa. Sve je počelo jednim blogom poznatog matematičara Tim Gauersa (Tim Gowers) sa Kembridža. Onda se to pretvorilo u masovni bojkot - The Cost of Knowledge.  Onda je Elsevier reagovao pocetkom Februara sa porukom upućenoj naučnoj sredini, ali se čini da je to nedovoljno.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan stigne mi e-mail pod neobičnim, zanimljivim „nazivom" - u subject-u je pisalo „Inicijativa Boston". Poslala ga je grupa naših sugrađana iz dijaspore, iz SAD-a, Bostona naravno, po svoj prilici na veći broj „relevantnih" adresa u Srbiji.
Predmet inicijative je u vezi sa ovih dana hiper aktivnom temom - predstojećim izborima koji se, kao što verovatno znate, održavaju i na određenom broju mesta u dijaspori.
Upravo o tome se radi. Tu mogućnost su na prethodnim izborima koristili i podnosioci „Inicijative Boston". O tome i pišu i sa ogorčenjem se sećaju da je glasanje njih 80 kontrolisalo čak 18 predstavnika različitih političkih stranaka, koji su toga radi doputovali iz više hiljada kilometara udaljene domovine. „Bostonci" su, pretpostavljajući iznose koji su potrošeni za putne troškove i dnevnice, bili doslovno šokirani, posebno, imajući u vidu, da se u nekim slučajevima „kontrola izbora" svodila na turistički obilazak grada ili celodnevni šoping.

"Detant je izraz koji dolazi od francuske reči détente (opuštanje), te se od 70-tih koristi u međunarodnoj politici kako bi opisao situaciju u kojoj dve prethodno međusobno neprijateljski raspoložene države poboljšavaju diplomatske, političke i druge odnose, odnosno smanjuju međusobne napetosti. "

 

 

Prvo, Oslobodjenje:

 

Koliko puta ste čuli da su muškarci džukele? Razlog tom epitetu je što vole seks od pozadi

Pornići su od prinčeva na belom konju, koji su se zadovoljavali vanbračnim seksom posle tri meseca držanja za ruke, napravili „muške svinje" koji od svojih partnerki očekuju da izvode razne akrobacije, perverzije i da ih redovno puštaju na zadnji ulaz. Pojedine žene razmišljaju o toj opciji, ali ih brine misao da li će ih partneri posle toga poštovati.

Ali, kad se sretnu dve gej „muške svinje" tu nema mesta za misli o poštovanju, jer obojica znaju da od poštovanja nema ništa, niti je poštovanje cilj seksa, već kvalitetan orgazam. Ali, kako ga postići.

Često imamo u gej filmovima seks scene u kojima se dvojica frajera spontano dohvate, jedan skine gaće, okrene leđa i kaže „dobro mi došao", drugi odgovara „dobro te snašao", krenu da rade radnju i sve ide k'o po loju. Žao mi je, ali to su bajke. Da bi se uživalo u analnom seksu, potrebne su pripreme.

za trenera i kuku-a

umetnicka impresija obaranja F-117A , koju je autor potpukovnik u penziji Majk Mekgi poklonio pilotu Dejlu Zelku  Lt Col (Ret) Mike McGee, USAF

 

Dvasedet sedmog marta 1999. godine, trećeg dana dejstava avijacije NATO saveznika na SRJ, desilo se do tada nezamislivo, bar iz perspektive agresora. Nad Srbijom je oboren do tada neoborivi avion, 'nevidljivi' lovac-bombarder F-117A. Ovo je priča o - istorijski gledano - jednoj kratkoj epizodi modernog ratovanja, akterima i okolnostima pod kojima se odigrala, ispričana deset godina kasnije i proširena i dopunjena ovih dana.