Neverovatna je otpornost predstavnika vlasti na veoma jasne i dokumentima potkrepljene nalaze Fonda za humanitarno pravo, a koji se tiču novog načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića. Zapanjujuće je da mediji i građani neće da pogledaju javno dostupne dokumente u sudskoj bazi Tribunala (icr.icty.org) i da odbijaju da 13 godina kasnije shvate da se "odbrana Srbije na Kosovu" krajem prošlog veka sastojala od veoma teških zločina za koje je neko odgovoran. Taj "neko" nikako ne može biti neko N.N. lice, budući da je Srbija itekako imala efektivnu kontrolu na Kosovu. Pored "običnih" vojnika i policajaca, tu su bili i oni koji su sprovodili naređenja i politiku vrha države oličenog u Miloševiću. Neki od njih su stigli do Haga, a neki su među nama. Treba samo pročitati...

Molim, obratite pažnju kako isprobava, pa na jednoj nozi, pa na dve...:)

Milan Nikolić

Nemam nikakvu dilemu oko toga da se Đilasova majka zgrozila dok je gledala KCN televiziju. Ja, koji uopšte nemam decu, a kamoli decu na tako odgovornim funkcijama, pretrnem svaki put. Zapravo, nije mi dovoljna jedna reč da obuhvatim sve te ekscesne čulne senzacije koje variraju zavisno od toga da li sam naleteo na neki spot Crnog ili Lepog (muzički ekskluzivci ove kuće koja, kako je Pink davno naložio, poseduje i sopstveni “records”) ili na Svetske stvaraoce na srpskom kauču (da, dobro ste čuli), autorsku emisiju dr Mile Alečković ili na Šampanjac sa Jasminom Anom (ne, ne halucinirate, tako se zove emisija), te na šatorski šou Prslook Again ili svečanu, patriotski osvešćenu Otadžbinu.

Kažu da je ovih dana u Holivudu zavladala strašna panika. Istina je da ona traje duže ali sada je definitivno kulminirala. Novak Đoković, novi idol mladih širom sveta je dobio prizanje koje se od mnogih svetskih autoriteta knjiži kao "najbolji sportista na svetu". Kako sad oni nakaradni umovi po raznim holivudovima da prodaju filmove u kojima su Srbi zli silovatelji i nevaspitana marva? Kako, kada ceo svet zna ko je Novak a samim tim i ko je Srbin? Maniri, šarm, upornost, ... to su sve osobine koje krase, što bi moja komšika rekla, našeg Đoleta.

Definitivno je došlo vreme u kome niko pametan ne spori vanserijski rad, upornost i srčanost našeg sportiste krunisanu najvećim uspesima. Ovo "niko pametan" čini mi se ne obavezuje puno skijaškog tatu Kostelića koji staje rame uz rame sa onim nenaštelovanim novinarom is susjedstva koji je skorašnje rukometno prvenstvo Evrope uporedio sa Hitlerovim olimpijskim igrama. No u svakom žitu ima kukolja. Jebeš kukolj.

Prvi pravi veliki Ringišpil video sam 1951 godine ispod Kalemegdana, na velikoj ledini koja se prostirala od Nebojšine kule do Kapije Eugena Savojskog. Edit: Pre minut i po, saznah da je to Kapija Karla VI ali to ništa ne menja na stvari o kojoj želim da pišem. Tu sam prvi put video i gole do pasa, lojem namazane, bosonoge Pelivane, no o njima drugom prilikom. Ogromno vrteće čudovište i razdragana lica vojnika i Zuski, privlačenje i odbacivanje devojaka, njihova veselaaliipakprpa cika, nisu mogli a da ne privuku moju petogodišnju pažnju. Sa ipak pristojne daljine, blenuo sam otvorenih usta, mogao je neki neoprezan ili dekoncentrisan vrabac da mi uleti u njih, u to mahnito i cikavo vrteće šarenilo. 'Oćeš jedan krug, pitao me Ljupče Dorćolac, matorac od oko dvanaest godina, koji me bio usvojio i učio svim mogućim manguplucima. Jedva sam kroz potpuno isušeno grlo ispovrteo reč: Neću!

Svetski mediji ovih dana bruje o dva uljeza, dva tipa ugrožavanja sigurnosti i privatnosti koji su odavno poznati, ali su, nažalost, počeli vrlo uspešno da se materijalizuju i ostvaruju u vrlo neugodnom obliku. Prvi je uljez u Web čitač ili „Man in the Browser" koji je napravljen sa zlom namerom da se umetne u sesiju korisnika sa bankom ili Internet prodavnicom i preuzme podatke klijenta, a onda mu najčešće isprazni bankovni račun. Drugi je posledica greške u softveru za kamere za video nadzor i mogućnost da se pristupi hiljadama takvih kamera i pogledaju ili preuzmu njihovi snimci, što je vrlo ozbiljan udar na privatnost.

U ovom tekstu ću ukratko opisati pomenute uljeze i dati neke preporuke kako ih se čuvati.

 

 

 

Mala škola komiškog (jezika i teatra)

Veliki kurbarin na malom otoku

Piše: Vinko Kalinić (urednik portala "Moj otok Vis") 

      Odavno se nisam susreo s fureštom, inteligentnim i pismenim, koji u svojim tekstovima tako vješto i dobro šeta malim komiškim pučinskim teatrom, kao što mi se to dogodilo nedavno, kada sam sasvim slučajno na B92 otkrio blog jednog Beograđanina.  

 Dođu ljudi i napišu pregršt lijepih riječi o Komiži, Visu, komiškom arhipelagu, prirodnim ljepotama koje su ovdje same po sebi posebna vrsta poezije. Pisane tragove, pune impresija, o susretu s tim ljepotama moguće je naći na svim stranama svijeta, od Australije do Amerike, od najrazličitijih autora, u putopisima i reportažama, TV dokumentarcima, filmovima, turističkim preporukama, poput onih na BBC-u ili The Guardianu, a koje nerijetko Vis svrstavaju u sam vrh najljepših netaknutih prirodnih rezervata na planeti.

Taman sam se navikao na činjenicu da kradu. I stvarno sam bez puno nerviranja prihvatio da čak ni glavni putevi ne mogu da se očiste zato što su spiskali sve pare iz opštinskog budžeta, pa za čišćenje snega nije ostalo ništa. A i glupi sneg, nije mogao da sečaka jedno šest meseci, dok se ne skupe pare. U stvari, bolje što nije, ko bi čistio toliki sneg po avgustovskoj vrućini.

Ovaj sneg nije od juče. Počeo je na jugu Srbije još oko božića, a do kraja januara, čitava Srbija je bila zavejana. To je (krivo)lovcima pružilo priliku za brojne progone pataka i gusaka iscrpljenih hladnoćom i nedostatkom hrane (led im hranu čini nedostupnom). Zakon o divljači i lovstvu taj rizik prepoznaje, pa kaže „zabranjuje se lov sve lovostajem zaštićene divljači  1) ako je ugrožena … snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama ...” ali se to nikada nije poštovalo. I nevladin sektor je već pokušavao da natera nadležne da zakon sprovode, što je prošlo bez rezultata, jer nije, kako rekoše, bilo raspisano vanredno stanje. E sad baš jeste!

 

  Februarsko je veče '74. Dok krišom ispod oka bacam pogled na sat čekajući 7 i 15 i početak majstorice u Frankfurtu gde će se Špancima dogoditi Katalinski, cedim poslednje atome strpljenja da ostanem miran dok stari Mađar štekće makazicama oko mojih ušiju. Pogodba je „šiške za utakmicu" i tu dileme nema. Da je uslov bio „nularica"- pristao bih.

Gost autor: Maca22

 

Zahtevi 10-ke za Srbiju:

1. dа studenti koji u tekućoj školskoj godini ostvаre 48 ESPB bodovа imаju prаvo dа se finаnsirаju nа teret budžetа Republike Srbije

2. sprovesti reevаluаciju opterećenjа studenаtа (definisаti institucionаlni okvir zа rešenje ovog problemа)

3. preciznije definisаti prаvo nа produženu godinu nа svim nivoimа studijа (dаti svаkom studentu koji se finаnsirа iz budžetа RS prаvo nа produženu godinu)

Autor: Rodoljub Šabić

Juče sam opet pisao ministru zdravlja. Još jednom na jednu „staru" temu - da bih upozorio na neophodnost i hitnost donošenja podzakonskih akata predviđenih Zakonom o transplantaciji organa.
Nesporno je da je doniranje organa sa humanog aspekta izuzetno vredan fenomen. Zato je svaka aktivnost usmerena na njegovu promociju, odnosno s njim u vezi važna aktivnost. S razlogom je, dakle, predmet brojnih promotivnih kampanja koje, opravdano, angažuju rad mnogih ljudi i odgovarajuća finansijska sredstva. Ali baš zato je neprihvatljivo da „druga strana medalje" bude pravna neuređenost i neusklađenost sa zakonom, dakle nešto što može biti, zapravo jeste, izvor ozbiljnih rizika masovne povrede osnovnih ljudskih prava.

Češmir

1. februar

U Češmiru je vetar neuporedivo slabiji, a sija i sunce, pa nam se vreme čini gotovo prolećnim iako je svega sedam stepeni. Raskravljeni, obilazimo češmirski zamak i arheološki muzej. Brbljivi vodič, pravi Turčin i izgledom i po tome što se obraća isključivo Brajanu dok mene potpuno ignoriše, više je raspoložen da mog saputnika podučava turskom jeziku nego da nam ispriča nešto o češmirskoj istoriji. Srećom, tu su štampani vodiči a i objašnjenja uz muzejske eksponate veoma su iscrpna.

hrvati mrze srbe