Ili kako sam značajno podigao kvalitet svog života!

 Khm, radno okruženje je važna  stvar, volim da namestim svoj radni prostor onako kako mi je zgodno, a onda ide sledeći korak, da bude lepo. neću da smaram slikama, ali ću jednom digresijom, primetio sam da se u radnim prostorama državnih instutucija taj običaj personalizovanog radnog prostora nije zapatio. Kao da su zaposleni u božjem strahu od otkaza, pa ne žele da se pomuče da taj prostor zaliči na nešto. To mi je misterija, ako je neko siguran od otkaza to je "državni pos`o"...

Postbriselski komitološki osvrt na budućnost i njenu prošlost

Gost bloga: Nenad Vukosavljević, mirovni aktivista (Centar za nenasilnu akciju - Beograd) 

Oglasi (pristigli na adresu Centra za nenasilnu akciju):
masterclass eu communication only 1800 €

Training programme of the European Training Institute
• Brussels in a day, 6 September, eur500 -> eur 400 sa popustom
• New Post Lisbon Comitology, 8 September, eur 350 -> eur 280 sa popustom
• Master Class EU Lobbying, 9-10 September, eur 1750 -> eur 1460 sa popustom
• EU funding at your Fingertips, 13-14 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• Upgrading NGO lobbying skills, 15 September, eur 295 ->eur 240 sa popustom
• Masterclass Communication, 27 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• The 7 habits for Managers, 12 October, eur 950 -> eur 760 sa popustom

EU Funding Arena - ‘How EU programs work' lecture
Working Snack - Analysis, diagnostics and refining (14-15h)
Activity Based Costing

A pre svega odsad pa nadalje usvojiti pretpostavku da ono što je izgovoreno i ono što se čuje potiče iz istog izvora i u tom cilju odoleti iskušenju sumnje u mogućnost izvođenja bilo kakve pretpostavke.

Odbaciti jednom zasvagda, kao i analogiju sa uobičajenim prokletstvom, svaku pomisao na početak i kraj.

Bio sam obecao u jednom komentaru u jednom od mojih prethodnih blogova da cu se setiti da 4. novembra 2011. obelezim 20 godina od izlaska jednog od najznacajnijih albuma dvadesetog veka.

Naravno, potpuno sam bio zaboravio na to, ali ipak nisam bio zaboravio potpuno posto sam se evo setio, a posto takodje nikad ne zaboravim da ispunim obecanja (kad ih se setim) evo danas, 8. novembra, stavljam u etar ovaj mali tekstic da podsetimo one koji za ovo vec znaju, a i da mladji narastaj (hteo - ne hteo) nesto nauci...

Milan Nikolić

Prostakluk je naš brend. Na prvom mestu. Nije ovo nikakav drugosrbijanski tekst, kako je nekad govorila moja baba - izem ti to sad. U prevodu - koga je briga, u sosu smo do guše. Moj neki utisak je da nemamo više ni viziju oko koje bismo mogli da se delimo, prebrojavamo, oštrimo jezike. Danas imam neku potrebu da govorim o foliranju. To je jako interesantna stvar i, na žalost, veoma prisutna. Šta je foliranje? Projektovanje lažne slike. Kako se bira ta slika? U skladu sa sopstvenim afinitetima, u kontekstu foliranja - u skladu sa sopstvenim željama, frustracijama, nesigurnostima, kompleksima.

Doktore, kako je to biti majka?

Bane Vukašinović

Ne možete da znate dok ne probate – tako je i sa članstvom u stranci. Iznenada sam za vreme svog boravka u Beogradu došao do podatka da vlasnica lokalnog butika trikotaže ima verenika u užem rukovodstvu stranke koja samo što se nije osnovala. Pošto sam u ovo upućen direktno od same buduće supruge stranačkog rukovodioca, birajući gaće, učinilo mi se zgodnim da iskoristim nadahnuće i oprezno upitam oko prijema u članstvo.

Da se razumemo: nije to oduvek bilo tako. 
Ali sad jeste. Njena je poslednja. i prva. I ona u sredini.
Doduše, ne sećam se kako je bilo to kad nije bilo ovako, ali volim da mislim da je bilo lepo.

Nekada čovek jednostavno ne može da se odbrani ma šta pokušavao. Ne pomažu argumenti, objašnjena, činjenice, što se više pravdaš to gore. Kako ti sad da objasniš da nikad nisi bio na Maldivima i pojma nemaš o ostrvu koje ti je priča se poklonjeno sa sve tridesetak stanovnika? Kako da tvrdiš da sediš u Beogradu kad piše u novinama da ti lično predvodiš proteste na Vol Stritu? Kako da reaguješ kad ti pričaju da si član DS-a, CIA-e, CANVAS-a, masona, laminata i koječega još?

Ne znam kako biste vi na to reagovali, ali ja mogu jedino ovako:

Ili kako me je Palma fizički obeščastio

U četvrtak me je opet pozvala i rekla da su gosti Nada Topčagić, Rada Manojlović i Dragan Marković Palma. Pitala me je da li imam problem da gostujem sa Palmom. Rekao sam da nemam.

U petak me je zvala druga organizatorka sa televizije Pink i obavestila da dođem do njih u ponedeljak u pola 2. Pitao sam da li će neko da dođe po mene, ona se iznenadila i rekla da oni nemaju vozila ni za svoje potrebe a kamoli da dovoze goste. Onda sam rekao da nađu drugog gosta i spustio slušalicu. Posle pet minuta me je opet pozvala i rekla da mi je obezbeđen prevoz.

U 15 do 1 došao je kombi po mene i odvezao me je do zgrade Pinka. Upoznao se jednom super ženom, Jasnom iz Kikinde koja je takođe gost emisije. Ćaskali i čekali da počnemo sa snimanjem. 

Oko 2 se pojavio i Dragan Marković Palma. On se šminkao, doterivao i u jednom trenutku prišla mi je Sanja Marinković, autorka emisije i povela me da me upozna sa Palmom, samo mene, iako sam sedeo sa Jasnom. To su vam ona naručena upoznavanja, kada devojka natera drugaricu da je upozna sa onim slatkim dečkom koji stoji preko puta.

Dve stvari su me zapanjile u poslednje vreme. Prva je anegdotska i prica o tome kako je moj pas, o kome sam dosta pisala na ovom blogu, dok si reko keks, postao pseci gradjanin EU.

U sredu 7. novembra ustao sam vrlo kasno. Dok sam išao Nevskim prospektom top sa Petropavlovske tvrđave oglasio je podne. Dan je bio turoban i hladan. Pred zatvorenim vratima Državne banke stajalo je nekoliko vojnika sa bajinetima na pušci.

"Kojoj strani pripadate?" upitao sam "Vladinoj?"

"Nema više vlade", odgovori jedan smejući se, "hvala bogu". To je bilo sve što sam mogao da saznam od njega. ..

Tramvaju su jurili Nevskim prospektom, a na njima su svud okolo visili ljudi, žene i dečaci. Radnje su bile otvorene, a svet na ulici bio je mirniji nego dan ranije..."

Džon Rid - Deset dana koji su potresli svet

Nema tog Nišlije koji se nije proveo barem dva tri dana, kad se sve sabere, u Čairu, najvećem parku grada Niša. Crno bele fotografije svih nas mora da sadrže barem neku sa onog džinovskog tobogana i onog tunelčeta (retko kad prohodnog bez "nagaznih mina" ljudskog porekla). Ja imam 41 godinu i kad sam bio mali ti tobogani i ljuljaške su bile ofucanei pokrivljene. U zadnjih par decenija to je bilo jedino igralište za hiljade i hiljade najmlađih Nišlija. Mislio sam da će ti prepotopski tobogani i ljuljaške danas nadžive. Takav smo grad... Bili.

 "Čitavog mog života su prizori iz prirode činili da se radujem kao dete."
"Ničega u životu se ne treba plašiti. Samo ga treba shvatiti."
          

Google joj je danas posvetio stranicu - Marija Kiri, prva u mnogo čemu i prva u onom svemu što je ženama njenog vremena bilo nedostupno, zabranjeno, van dohvata i ruku i snova koje su žene imale o svemu onome čime su  želele da se bave i šta da rade.

Njen rad i doprinos istraživanjima i otkrićima u fizici je neprocenjiv i nemerljiv, teze koje je postavila, eksperimenti koje je (uprkos svima i svemu) izvela su nezaobilazan temelj danšanje moderne fizike, ali ne spominjem je danas zbog toga, spominjem je zato što joj je posvećen Google i što joj se time odaje zasluženo priznanje o kojem ona sama i sve njene savremenice nisu mogle ni da - sanjaju.

Kada je dalekih pedesetih godina prošlog veka, komisija za odbranu doktorskog rada predočila kandidatu, u to vreme uveliko uglednom i poznatom pedagogu, da je u svojoj disertaciji doslovce preuzeo delove iz radova A.S. Makarenka, on se branio kako ima izuzetnu memoriju, te da već godinama predaje Makarenkovu pedagogiku vaspitanja u kolektivnom duhu, pa više ni sam ne zna šta je govorio i pisao otac sovjetske nove pedagogike, a šta on sam. Kažu, da mu je na to  predsednik komisije odgovorio: «Čudno je, kolega, da  ste i pored tako izuzetne memorije zaboravili da u fusnotama navedete izvore». To je u novoj državi bio prvi slučaj da zbog fusnota jedna doktorska disertacija nije odbranjena.

Ovih dana Bečki univerzitet je potvrdio tačnost tri nezavisne ekspertize koje pokazuju da je doktorska disertacija komesara EU za regionalni razvoj dr Johanesa Hana – plagijat.