Lepo je to pevala i peva Lepava Lepa Lukić, slavuj naše narodne pesme, bog joj seljančici dao sluh i glas. I nije folitantkinja, takva je kakva je. Njenom glasu nije potrebna muzika, može ona i bez nje. Žutoumazana štampa decenijama pokušava da pronađe nešto u njenom životu što bi podiglo tiraž i zaslinilo gomile beslovesnih čitalaca ali jok! Zato s vremena na vreme izvlače već odavno izanđalu njenu pokersku ovisnost. Ni to ne pomaže bogznakako, Lepa troši

VAŠINGTON, 2. maj 2011. (Njuz) – Nakon što je svet obišla vest da je ubijen ozloglašeni vođa Al Kaide Osama Bin Laden, portparol Pentagona Dejv Lapan izjavio je danas da će Ministarstvo odbrane SAD u utorak 10. maja održati audiciju na kojoj će biti izabran novi „jako opasni ludi terorista, koji preti demokratiji, slobodi i američkom načinu života“.

- Bin Laden je mrtav i ceo slobodarski svet može da odahne i narednih osam dana uživa u odsustvu straha da će neki ludak dići u vazduh baš njihov grad. U utorak će biti saopšteno ime pobednika audicije, koji će se ubuduće povremeno pojavljivati na snimcima iz skrovišta, na kojima će pretiti čovečanstvu 

U toku prethodne noći se desio događaj koji je zaista još jednom pokazao značaj Twittera kao servisa za brzu distribuciju najnovijih vesti. Naime, Sohaib Athar, IT konsultant koji živi u pakistanskom gradu Abotabadu (Abbottabad) je, ni sam ne ne znajući za to, verovatno bio prvi koji je uživo tvitovao događaje koji su prethodili i dešavali se za vreme napada na kuću u kojoj je bio sakriven i ubijen Osama bin Laden. Sohaib je bio udaljen svega par stotina metara od mesta događaja.

Ovde je tekst britanskog Guardiana koji opisuje detaljnije ovaj događaj. Njegov timeline možete pratiti na @ReallyVirtual. Vest su preneli brojni mediji.

Jutros sam se vratio iz Londona gde sam bio gost na kraljevskom venčanju, koji mnogi lažno nazivaju svadbom veka. Prvo da objasnim kako sam se ja uopšte našao tamo. Elem, mladina majka, zla tašta, Carole Elizabeth Middleton, devojačko Goldsmith je moja tetka po ocu, koja mene prosto obožava. Ali pošto su se moja mama i tetka Carole posvađale 2003. godine na prvomajskom uranku oko toga koja pravi bolje pihtije, i od tada ne razgovaraju već se samo naokolo ogovaraju, na svadbu sam pozvan samo ja. Moja mama se jako naljutila na mene i zapretila da će me se odreći preko novina ako odem, ali sorry mama, ja bih te prodao i za mnogo manje nego što je kraljevsko venčanje.

Kao što znate glavna fora na venčanju su bili šeširi. Proveo sam skoro dva meseca u traženja šešira za tu priliku i jedva sam se odlučio. Želeo sam da pokažem svoj nacionalni ponos i my heritage, zato sam se odlučio za oblačiće, kao simbola neba i nebeskog naroda i duge kao simbola pederluka. Mnogi britanski i svetski tabloidi proglasili su moj šešir za najbolji na čitavom venčanju, iako je konkurencija bila velika. Elton je bio toliko ljubomoran na moj šešir da je u više navrata pokušavao da ga izbuši.

Novak Kokic

Nisam nezreo, niti vise toliko mlad da ne shvatam sta je zivot i da svaka osoba mora kad tad da napusti ovaj svet, ali meni nekako jos ne ide u glavu da sledeci put kada posetim moj

Utisak nedelje postaje sve zanimljiviji poslednjih meseci, ne zbog nekih promena, interesantnijih gostiju i sl., već zbog društvene mreže twitter i twitteraša koji prate emisiju. Ne samo da je prate, već svoje komentare ostavljaju na twitteru uz hashtag #utisak. Često je praćenje na twitteru zanimljivije nego gledanje same emisije.

For reasons of confidentiality, I am unable to reveal the whereabouts of The Home. Suffice to say that it is a rather large and stately affair ensconced in a semi-rural area, detached from the rest of the world, where the residents live out normal lives far from the prying eyes and fingers of fans, paparazzi, and prosecutorial investigators.

And it has a very nice sound system, too. Oldies mostly.

Nema sumnje vođa Al Kaide Osama bin Laden je mrtav.  To je Amerikancima i svetu saopštio predsednik SAD Barak Husein Obama.

Osama bin Laden je ubijen u nekoj pakistanskoj zabiti. Barak Obama saopstio je ovu informaciju nekada tokom  noci izmedju prvog I drugog maja.ucinivsi tako cin beatifikacije bivseg pape drugorazrednim dogadjajem. Dok se hiljade Amerikanaca okupljaju u blizini Bijele kuce u Washingtonu trijumfalno likujuci zbog smrti Bin Ladena, sve me to podsjeca na slicne scene u Benghaziju

Ko je ustvari (bio) Tito? Šta je uzrok zbog kog se, makar kada je o istorijskim podacima i svedočenjima reč, pravi Josip Broz u tolikoj meri razlikuje od stvorene/kreirane predstave o njemu? Da li ste se dok ste čitali, ili, možda, pisali grafit: Bravar je bio bolji..., ikada zapitali: kako je moguće da jedan, u suštini autoritarni vladar u svesti onih koji ga podržavaju ni tri decenecije nakon smrti i dalje nije značajnije izgubio na „svežini" i harizmi? 

Po Rastku Močniku, sve navedeno moguće je zbog činjenice po kojoj Tito jeste mnogo više od političkog fenomena; on je svakako masovno-psihološka pojava. Za tako nešto, po Močniku, nije bila dovoljna samo politika: potrebno je bilo još nešto - potrebna je bila umetnost. Umetnost Josipa Broza se zove TITO. U mnogo većoj meri nego što je to bio slučaj sa političkim i(li) ideološkim - Titov kult bio je vizuelni kult koji umnogome ima sasvim autentična ishodišta.

I tako je don Šime bio nezadovoljan majstorima koji su mu za skupe šolde i malo efekta popravljali krov na biševskoj crkvici, teta Kate je bila nezadovoljna don Šimetom i odbila je da ide sa mnom za Uskrs u crkvu «sve dok je taj šempio tamo», doktor Straka bio je nezadovoljan činjenicom da uskoro neće imati s kim da popije kafu na rivi, bio je nezadovoljan zborom radnih ljudi našeg Doma zdravlja, bio je nezadovoljan učestalim jugom po kome mnogima poboljevaju zubi i bio je nezadovoljan raznim drugim pojavama i pojedincima o kojima mi nikada nije pričao. U Komiži je tajac

Dragi Mikimedic,

na prošlom mom postu, čija tema nije bila trgovina ljudima i obaveze države Srbije u prevenciji ovog oblika organizovanog kriminala, izrazio si sumnju u moje tvrdnje da navedene obaveze postoje (prema EU i ostatku sveta). Pristojno smo razmenili mišljenja, iako si u pojedinim trenucima svojom sumnjom dovodio u pitanje moj kredibilitet, moju argumentaciju i moje motive za tvrdnje koje sam iznosila. Ja sam predlagala da se obratiš nadležnim ljudima, čije sam ti adrese dala i tražiš potrebna dokumenta. To si odbio. Tražio si linkove.

Okej. Pošto nisi bio nepristojan, ja sam zato pristala da ti ipak pribavim dokumenta koja dokazuju istinitost mojih reči. Pa sam se sama obratila nadležnima. Lepo je što si razumeo da ja ta dokumenta nemam kod sebe, niti u svakom trenutku vreme da ih tražim. I lepo je što si pristao da mi se javno izviniš, ako se ispostavi da sam u pravu.

Naslov ovog bloga je naravno šala. Nije potrebno nikakvo posipanje pepelom (to su tvoje reči), već samo jedno obično i kratko izvini, što je bio moj jedini "uslov" da se bavim pribavljanjem dokumentacije, sa kojom sam odavno upoznata i što mi je bio dovoljan argument da napišem da država Srbija ima obaveze u preventivnoj borbi protiv trgovine ljudima.  

Izašao nam je novi Ubuntu, sa potpuno novim desktop okruženjem. Neki ga hvale, drugi se žale, stariji korisnici uglavnom, novima je izgleda svejedno (ionako im je novo), ali da je radikalno -radikalno je. Tim okpuljen oko Marka Šatlvorta vlasnika Canonical-a kompanije koja stoji iza Ubuntu, izgleda da se priklanja trendovima, pa novi Ubuntu liči na netbook okruženja, malčice na Android, malo više na MeeGo, ali najmanje na klasični GNOME desktop koji godinama nežno volim. OK klasičan GNOME je još uvek tu, kao opcija prilikom

Čuda su se dešavala i u samo praskozorje civilizacije, pre, za Njegovo vreme i posle Hrista, u Srednjem i Novom veku, događaju se i danas pokatkad. Ali ne bih da se bavim sistematizacijom i kategorizacijom čuda jer bi to bio dugotrajan i iscrpljujući posao a i nije tema ovog teksta. Jedino ću konstatovati da ima čuda i čuda. Neka su toliko značajna da se vekovima odlazi na mesto njihovog nekadašnjeg događanja a neka su neprimetna, malecka,

Dakle Laza i ja, ključevi u džepu pravac disko. Ono što sam izignorisao dok bili gosti postalo mi je malo nametljivije čim smo ušli u disko. Stomačna napetost je nagoveštavala da ću jako uskoro morati da sednem na onu čudnu spravu u WC-u što ima bazenče u sredini. Mislim da mi je mnogo i to jednom godišnje što jedem ribu. Računam pivo dva i palim kući, jer i onako nije uredu da oženjen čovek ostaje kasno.
Bilo neko dobro društvo, zezali se, smejali, ja se meškoljio ali uspevao da izdržim više od dva sata u atmosferi punoj dima zalivenoj pivom. Ako me je i čekala, moja bolja polovina se sigurno uspavala do sada.