Bio jednom jedan čovek koji možda uopšte nije postojao. Pitanje njegovog postojanja je opravdano jer taj čovek, o kome je ovde reč, nikada ništa nije preduzimao. Eto, jednom su ga čak zatekli kako sedi na klupi držeći hleb u ruci, misleći se da li da nahrani golubove koji su nervozno šetali tik uz njegove noge. Video je on, u svojoj mašti, kako desnom rukom drobi sredinu iz kriške hleba i kako baca te mrvice golubovima. I video je onog goluba sa dve štrafte na krilima, kako prvi stiže baš tamo gde je najviše mrvica palo. Video je i sebe, zapažajući kako pokreti bacanja mrvica i nisu baš nešto graciozni. I korigovao ih je. „Pa lepše je ovako“, mislio je. Ali nije to uradio.

 

Svim vernicima muslimanske veroispovesti, iskreno hrišćanski, čestitam kurban bajram, sa verom u boga da će na zemlji zavladati mir.

Ono što je mnogim hrišćanima nepoznato, jesu običaji koji su vezani za ovaj veliki muslimanski praznik. I zato sam i napisao ovaj blog.

 

.  Dve stranice, jedna pesma i par priča kao i  opis o čemu se ovde uopšte radi kog đavola

I, da, knjiga može da se poruči na sajtu  Balkanmagazin.net ka kojem vas vodi upravo ovaj link. Od danas, dakle u prodaji .

 

Predlog zakona kojim treba da se reše problemi sa NovomAgrobankom i Razvojnom bankom Vojvodine (Metals bankom) je jako loš. Kao prvo, nepotreban je. Kao drugo, neustavan je. Kao treće, napraviće veći problem. Rešenje je jednostavno i ne zahteva nikakve nove zakone. Samo političku volju i nedostatak straha od transparentnosti.

Serbs beware! Be careful what you wish for!

Srbi, čuvajte se! Pazite šta želite!

The system you are in the process of integrating with, in the opinion of many, is flawed.
Sistem u koji trenutno pokušavate da se integrišete je pogrešan po mišljenju mnogih.

What will happen if you choose to fully integrate into a system led by principles of profit and scarcity, a system that encourages you, as individuals and as a nation, to live above your means and tie yourself to more debt obligations... (some of this has already happened)?
Šta će se desiti ako izaberete da potpuno uđete u sistem koji se vodi principima profita i oskudice, sistem koji vas, i kao osobu i kao naciju, ohrabruje da živite iznad svojih mogućnosti i tonete u sve veće dugove... (nešto od ovoga se već dogodilo)?

Milan Nikolić

Predstavnici HDZ-a smatraju da Milan Mladenović, frontmen benda EKV, ne bi trebalo da dobije ulicu u Zagrebu. Predlog je dao Odbor za imenovanje ulica i naselja podsećajući na popularnost kultne rok grupe na prostorima bivše Jugoslavije, pa i u Hrvatskoj, ali i na činjenicu da je pevač i gitarista benda rođen u Zagrebu. Protiv ovog predloga, a u ime HDZ-a, istupila je šefica poslaničkog kluba ove partije, Margareta Mađerić, sa stavom da „Ekatarina Velika“ nije bila nije bila naročito popularna u Hrvatskoj, a ni blizu popularnosti koju je uživala u Srbiji.

Zaista, izgled kuće ili bilo čega, čegrtaljke za decu na primer nema veze kakav je, samo da stvar ima prođu na pijaci ...  dotle je došlo !

 

Praotac je useljavajući se u pećinu i vršeći male, neophodne dorade a posle, tešući grane za onu nastrešnicu na ivici šume koja postade prvi trag o arhitekturi, imao neku ne sasvim jasnu, danas bi rekli podsvesnu, potrebu da učini građevinu pre svega korisnom ali i da to što dela bude i oku ugodno. Estetika u to doba nije bila još uočena i određena nekim pravilima pa Praotac nije  bio svestan njenog postojanja niti njene uloge jer je imao značajnije probleme u vezi opstanka, zadovoljavao se da izgled građevine bude usaglašen sa namenom, funkcionalnim potrebama, mogućnostima koje je nudio alat i upotrebljeni meterijal. Vremenom, nejasan osećaj vizuelne ugodnosti je postajao artikulisan, posebno kada je video komšisku građevinu tu iza brda, uporedio, ustanovio je da komšiska građevina prija gledanju više nego njegova, uočio je i tom prilikom prareferentu vrednost, vratio se do svoje nastrešnice i dopunio je. Posle je pozvao komšiju da vidi učinjeno delo i pradiskusija o ahitekturi je začeta tog praistoriskog predvečerja.

U Beogradu je Sajam knjiga. Ovim tekstom želim vam preporučiti da kupite neku knjigu Erike Džong (Erica Jong).

Ja sam Erika. Njujorčanka sam. I Jevrejka, naravno. (A Nice Jewish Girl from New York, kako se to u zezanju kaže).

Isak Baševis Singer, koji je jedan od mojih najomiljenijih autora, o sebi je zapisao: „U najvećem delu mog života za mene postoje samo dve istinske strasti - žene i književnost. Njihov sam rob". Ja, sa svoje strane, mogla bih to staviti ovako: „U najvećem delu mog života za mene postoje samo dve istinske strasti - muškarci  i književnost. Njihov sam rob". To stvarno mislim.

Eh, ti muškarci!

 Nema mikroskopa za hitne operacije 
Od četiri postojeća mikroskopa, tri su otkazala zbog starosti. Cena jednog mikroskopa je 80000 EUR.

 Obnova dvora Patrijarha za 800000 EUR iz budžeta. 
... Kažu da su još blaženopočivšeg Patrijarha Pavla poodavno pitali šta da rade s tim starim dedinjskim zdanjem, a da je on pitao koliko bi to koštalo.

Pre sto godina, na današnji dan, završila se dvodnevna bitka za Kumanovo.

Ukratko, obe vojske, srpska i turska, želele su da zauzmu Ovče polje, turska je procenila da srpska ima rupa u odbrani, srpska nije procenila ništa. U sudaru, srpska vojska je pobedila, ali ni posle bitke nisu bili svesni da su porazili glavnicu neprilatelja. Sama bitka imala je odlučujući uticaj na konačni ishod.

U svakom slučaju, veliki istorijski dogadjaj i svaki normalan narod sa normalnom vlašću bi ga obeležio. U srpskim medijima, bar ovim internet, nije bio skoro ni jedan red o tome.

Tradicionalna radost i više puta do sada potvrđeno zadovoljstvo povodom odlaska na beogradski Sajam knjiga, ove godine su uzdrmani prvim utiskom, na samom ulazu. Sa velikih sajamskih postera smeše se likovi formata Jelene Bačić Alimpić, Isidore Bjelice, Sonje Marinković i Vesne Dedić Milojević i njihovi GIGA - MEGA - NAJ bestseleri. A u Hali I sledi hladan tuš: glavna "zvezda" koja potpisuje svoju knjigu "Neukrotivo srce" je Suzana Mančić.

U senci ovih "glamuroznih pojava" ostala je i godišnjica rođenja našeg nobelovca Ive Andrića i izdanje I kola sabranih dela Stanislava Vinavera, u redakciji profesora Gojka Tešića.

Заједнички предак на полуострву Арабија је живео пре 4.000 година, како је одређено по хаплотиповима. Тај датум се добро слаже са 4.400–4.500 година до заједничког претка у Јерменији и Анатолији, ако као разумну прихватимо варијанту смера тока Аријеваца из Средишње Руске равнице преко планина Кавказа и даље на југ, у Арабију. Другим речима, миграциони талас се кретао из Европе, сачувао доба живота заједничког претка на Кавказу и у Малој Азији и већ на измаку домета стигао до Арабије, померивши доба живота заједничког претка за 400–500 година.

Тако да прапостојбина Аријеваца, Прасловена, „Индоевропљана“ није у Арабији нити у Малој Азији. То је Европа, Балкан.

Хаплотипове рода R1a1 су у Арабију у принципу могли донети робови, допремљени у те крајеве пре 4.000 година. Али је већ на историчарима да на то питање одговоре.

Одговорили су, господине Кљосов, одговорили су и историчари и лингвисти и археолози. Само се чекала оваква генеолошка потврда.

...Треба истаћи да се 4.500 година до заједничког претка Аријеваца у Анатолији добро слаже са временом појаве Хетита у Малој Азији у последњој четвртини III хиљадулећа пре н.е., пошто има података да су Хетити подигли устанак против Нарамсина (2.236–2.200 г. пре н.е., то јест пре 4.244–4.208година).

Е сад мало о тим Хетитима:

 

Двоглави хетитски орао: детаљ на леђима сфинге у Алаџа Хијаку, 2. век пре нове ере

Из горе наведеног неминовно следи да „Индоевропљани“ – то и јесте древни род R1a1. Аријевци. Онда све, или у сваком случају много тога долази на своје место – и око доласка људи тог рода у Индију и Иран, и ширења људи истог тог рода по читавој Европи, а одатле – и појављивања индоевропске групе језика, пошто је то заправо њихов, аријевски, језик, или његова наречја, и појављивања „иранских језика“ индоевропске групе, пошто то и јесу аријевски језици. Тим пре што су се, како ћемо даље видети, „ирански језици“ појавили тек после доласка Аријеваца у Иран, а ако ћемо тачније – онда не „после“, већ су постали резултат доласка Аријеваца, у другом хиљадулећу пре наше ере.

У ДНК сваког мушкарца, и то у његовом Y-хромозому, постоје одређени одсечци у којима се постепено, једном у неколико нараштаја, у нуклеотидима нагомилава једна по једна мутација.