Увалили споредне премисе. Да. 

Уместо питања - А како је могуће да постоје било какви и било чији преговори око тога да ли ће се закон применити? - успешно су се последњих година овде утуриле теме зване  - Ко преговара, ко подржава преговоре, зашто преговори, шта кажу ови а шта они о преговорима, где је доручковала пре преговора госпоја x, где је доручковао господин y, чија тетка је пре десет година пржила јаја на око, а чија пре четири, шта се десило на вашару у несмемодакажемо којем месту у ужој Србији, има ли бува у вашарској кутији шибица..? Код нас, у Србији, изборни закон, Устав, оповргава или одобрава група грађана чији су чланови из редова странака опозиције и странака власти? Па, лакше је да играмо клисцерице. Мање кошта, краће траје, забава искрена, резултат јасан и непоколебљив.

Inspektor Marković je slušao šta mu uzbuđenim glasom govori majka preko telefona:

"Odmah dođi kod gospođe Mice na Bulevaru, desila se provala. To je ona radnja pored krznara, krojačka radnja, broj 182, evo me ispred radnje, čekam te. Ona se, sirotica, zaključala u kući, nikog ne pušta dok ti ne dođeš.

"Zašto lepo ne pozove policiju i mi ćemo odmah doći i postupiti po prijavi? Zašto ti zoveš?"

"Ona nikako neće policiju, to mi je izričito naglasila, kaže da nije samo provala, u pitanju je i otmica i ucena. Nekog će ubiti ako vide policiju, zato je

Andrea Bojanić

Kao građanka/građanin Republike Srbije svojeručnim potpisom potvrđujem vlastitu saglasnost sa tekstom Andreinog predloga - inicijative za promenu ODREDBI ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA

“Krao je od bogatih. Krao je od siromašnih. Krao je i od svih ostalih između ove dve grupe. Nije imao nikakvih moralnih vrednosti.” Izjavio je na sudu jedan od Bernijevih investitora – svedoka. Sud je izvago i presudio da je 150 godina robije, a sto je maksimalna kazna koju sud moze da izrekne, kao I zaplena ličnih sredstava i nekretnina (najverovatnije oko $200 miliona USD) Bernija I njegove porodice, sasvim odgovarajuća kazna. Berni je malo razočaro Sud jer je ovih dana umro na robiji od smrti, i nije uspeo da odsluži sve zaradjene godine robije.

18. februar 2021.

“Ono što pustinju čini lepom“, reče mali princ, „jeste saznanje da se negde u njoj skriva izvor.“

Polako se upoznajemo pustunja Atakama i ja…

         Да, данас је више од годину дана  од када је  цео свет захватило ово лудило...

Једни лекари кажу да смо сви већ изумрли, други кажу да имају антитела они који су прележали корону, трећи говоре да нису важна антитела него вакцина, четврти сведоче да су Т ћелије прележалих најважније при имунолошком одговору ...и сви су у праву и нису у праву.

Јер, кад се политика умеша, а увек се умеша у сваку ствар, онда је најбитније шта би рекао политачар од формата који не говори ,,ни по бабу ни по стричевима већ по правди Бога истинога'':

 -Сви сте ви, децо, у праву, рекао би Баја Пашић, највећи међу највећима, политикантима

И једини би био у праву.

Po svaku cenu, podrazumeva se! Milijarde saveta nas svakodnevno zasipa i zatrpava sa svih mogućih i nemogućih strana, elektronskim putem preko FB, Googla, pisanih medija, TV reklama... Svaki hiljaditi pokušam da pročitam ali vrlo brzo odustanem. Dosadno i glupavo do zla boga! I što je po meni najgore i najštetnije, svi ti saveti služe da maltretiraju ljude, žene i muškarce i ni po koju cenu ne dozvoljavaju sreću i radost! Čak šta više, nastoje da ih uguše i potpuno izbace iz naših života, dovodeći ljude u manijakalno stanje.

Zarad ovog teksta, podastirem vam nekoliko

druga strana

            Čuje ona govori iz razglednice, okreće brzo drugu stranu, prazna, neko je zaboravio da pošalje. Hteo je da evocira uspomene, bezuspešno. Jednom kada shvatiš istinu, nema nazad. Možeš samo da pobegneš na drugu stranu. Ide u grob, u oštar beton, nalik na onaj koji zapljuskuju talasi. Glačaju ga polagano da ne bocka kad se stane na nj, ali za to treba da prođu eoni.

Roberto Ferri, Liberaci dal male 

С времена на време, углавном подстакнути неким текућим догађајима, на блогу интензивирамо писање о родној раврноправности и мушко-женским односима. Ми онда често сасвим неспутано критикујемо мушка понашања, пре свега она која се обично

Omaž Haruki Murakamiju

Pa, ne znam... Bile su reči koje su mu pale na pamet kad je seo i počeo da zuri u debeo neotvoreni žuti koverat koji je stavio na kuhinjski sto. To su bile reči koje je izgovorio kada ga je, posle izjave da ne želi više da živi sa njim, upitala da li mogu da ostanu prijatelji. Iako je pretpostavljao šta se nalazi u koverti, ipak je otvorio. Bila su to dokumenta za razvod braka i pismo od advokata njegove žene. Da i koverat sa markom i otkucanom adresom advokata. Ustao je, sipao viski u čašu i vratio se za sto. Preleteo je pogledom dokumenta