Za svaki slučaj!

Kako će suđenje teći - zavisiće od pronicljivosti advokata tuženog. Odbrana zna da najverovantije nema šanse da se oslobodi optužbi ali će advokati pokušati da iskopaju mogućnosti blaže kazne. Oni mogu računati na različite oblike podrške odugovlačenju procesa ili čak subverzije iz upravnih i ideoloških aparata države kakve su poznate na primer iz suđenja za ubistvo Ćuruvije, kao i razumevanje nemalog dela javnosti koji će iz različitih razloga i pozicija isticati i propagandno pokrivati raznorodne interese pro status quo buržoaskih

Als

Desetog januara 2020. godine ugledni kineski stručnjak za zarazne bolesti prof. Džang Jungdžen, nakon neprekidnog rada na sekvenciranju genoma tada još uvek svetu manje-više nepoznatog koronavirusa, čekajući u redu na aerodromu telefonom šalje rezultate istraživanja prijatelju, virusologu Ediju Holmsu sa Sidnejskog univerziteta. Nakon desetominutnog telefonskog razgovora koji je usledio, i dozvole koju je prof. Džang dao Ediju da slobodno raspolaže pomenutim podacima, prof. Holms je objavio čuveni tvit u kome je čitavom svetu obznanio genom novog virusa, i tako ga učinio opštim dobrom. Viralna objava je prikazana na gornjoj slici, i po mnogima će ostati zapamćena kao tvit koji je spasio svet.

                    благо онима који старе а не постану стари ( прочитах негде)

у тренутно кошмарној свакодневници и лаки посао се, како то бива закомпликује, те ми се скрајне планирани отиум (она јединствена врста одмора која комбинује релаксацију читање, промишљање, наравно и умерену физичку активност ) .

zašto je kultura pogubna za pojedinca

promašaj života

            Rekla bih da je do određenog stepena kultura u kojoj se odrasta pogubna za svakoga, splet uglavnom nesrećnih okolnosti koje niko ne može da bira, kao ni roditelje, ali ako si ona sin ćerka u porodici sa četiri devojčice onda se ima prilika da se nesreća preokrene u sopstvenu korist, kada za to dođe trenutak.

            U nedostatku prenosioca prezimena, pošto deo genetike i moje sestre i ja prenosimo dalje, kako koja odluči po manje više slobodnoj volji, otac je, pod uticajem naučenih obrazaca mišljenja i ponašanja, verovatno nesvestan toga, neku morao prozvati sine. Tako sam prva naučila da vozim bicikl, prva sam umela da pustim VCR, pa i DVD, prva sam probala rakiju i, na moju veliku žalost, i tada i sada, naučila da pucam iz puške. Mogu samo da nazovem srećom to što sam rođena u zapadnoj Srbiji a ne u zapadnoj Amazoniji pa nisam poslata sama, sa bodežom, ili u mom slučaju sa vatrenim oružjem, u planinu, da preživim nedelju ili dve i donesem kući neki leš, ili makar lešo priče. Preživljavanje će postati trend, ali samo preko malih ekrana, uz strogo muške protagoniste, ili ako postoji žena, obavezno ima muškog pomagača.

Za Taiji u Japanu bilo je ranije i više od dva svedoka, ali se sada i filmadžija 27 godišnji Ali Tabrizi dopisao na tu listu sa novim Netflix documentarcem Seaspiracy. Prica počinje tamo, na licu mesta, sa scenama masovnih ubijanja delfina, i nastavlja sa preteranim ribolovom, pomorom, na plavorepe tune, kitove, ajkule... Glad za profitom, podržan novim tehnologijama traženja i pronalaženja, i usisavanja ribljeg fonda, bez obzira na opšte eko posledice po mora i okeane , su glavne karakteristike današnje Industrije komercijalnog ribolova.

Proljece na moje rame slijece, djurdjevak zeleni, djurdjevak zeleni… Jbg, nit proleća, nit đurđevka zelenog, ono, rame je tu ali koja vajda od njega kada se čas smrzavam kao da su me ostavili na Antarktiku na jedno pešes godina da se adaptiram, čas se znojim kao da kulučim neprekidno. Kako izdržavam, kako te promene izdržavamo svi kad bi i čelik popustio! Pošto živim u gradu asfaltiranom i zabetoniranom, visibaba, kukureka, jagorčevina i lastavica, notornih vesnika Proleća, nema ni u tragovima, štono bi rekli hemićari. Umesto vesnika, ja imam Vesića

Ja tu ništa ne razumem.

               Onomad sam čitala neke eseje Crnjanskog. Između ostalog, naletela sam i na jedan u kome govori o kineskoj i japanskoj poeziji koju je prevodio. Ono što je meni bilo posebno zanimljivo je da je kratke forme ( haiku i slično ) nazivao pesmicama. To mi je delovalo nekako omalovažavajuće, pežorativno, a taj utisak mi je ostao i nakon čitanja, mada sam na nekom racionalnom nivou sasvim sigurna da mu to nije bila namera.
              Kakogod, javio mi se poriv da se nakon decenija pauze ponovo okušam u stihoklepaniju.
             Ovo je rezultat mojih noćnih kuckanja na mobilnom telefonu, kada su me istovremeno pohodile nesanica i kakva-takva inspiracija.