Ovaj tekst  sam napisala posle diskusije sa Stasom Zajovic i Slavicom Stojanovic.

Srecan Vam 8.mart!

  Globalna ekonomska kriza  je iznela na svetlost dana razlicite vrste problema. Zene vec zive u problemima i cesto  su ti isti problemi  njihov modus prezivljavanja. U  mracnim istorijskim vremenima, u ratovima i ekonomskim  krizama one su uvek karijatide prezivljavanje, nevidljiva siva ekonomija zasnovana na solidarnosti majki, sestara i cerki sto opstaje kao jedina struktura kad se urusi  patrijarhat. Zene su bogate i onda kad su siromasne.
   U trecem

Vrtim se vec danima na ovom mestu, samom pocetku price, iako sam celu pricu napisala ne samo pocetak, jer nesto joj fali a ne znam sta i ima veze sa ovim pocetkom, ubedjena sam. Prica nije ni putopis ni ispovest - ne znam sta je, i to mi ne bi smetalo samo po sebi, ali nesto joj fali. I onda sam jutros prepoznala u njoj lajtmotif. Jasan, lep, veliki lajtmotif. Prosto je neverovatno da ga nisam uocila ranije. Shvatila sam i da sam nadigrana od strane sopstvene price.

Prica, ili putovanje, pocinje negde usred noci u avionu iznad Atlantika,

Povodom drugog izdanja knjige Latinka Perović – Snaga lične odgovornosti, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2008.

U srpskoj istoriografiji, sklonoj upodobljavanju trenutnim političkim potrebama, mitomaniji, improvizacijama i instrumentalizacijama – ličnost Latinke Perović od onih je ličnosti od ugleda i integriteta koje doprinose očuvanju digniteta profesije, ali i osvešćenju o tome da istorijski procesi nisu niti mogu biti jednoznačni ili jednodimenzionalni. Takođe, Latinkin slučaj poseban je i po činjenici da je u našoj nauci, kulturi ili politici malo ličnosti za koje se može tvrditi da su u toj meri ostvarile organsko jedinstvo s vlastitim delom.

Već svojom pojavom na javnoj i političkoj sceni, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XX veka, unutar tadašnje komunističke nomenklature Latinka Perović, zajedno sa Markom Nikezićem, bila je oličenje novog tipa političara koji se zalagao za dogovore i istorijski kompromis kao način rešavanja problema među jugoslovenskim narodima – baš kao i za modernu privredu po zapadnom modelu koja bi, dakako, podrazumevala povlačenje komandne uloge politike iz privredne sfere. Već od tih, ranih dana, pa sve do danas cilj Latinkinog dela, ali i samog života njegove autorke, bila je i ostala Moderna Srbija.

 

 

Eksperiment u blogovanju

(Čovek u majici sa zavrnutim rukavima stoji na sred bine, pivo u jednoj ruci, zamišljena lopta u drugoj. Sprema se da baci loptu)

Teri! Teri! Izvuci se za dugu! Idi nazad! Idi nazad! Idi još nazad! (Baca loptu). Ej, pazi na kamion, čoveče, pazi na - auuuh ... jebbb...Rekao sam ti da paziš na kamion! ... Nisam ti ja kriv što si trapav ...
Jo, Teri, Teri, Teri, Teri, ako

Naravno da ste čuli kako se SPC nije svideo predloženi Zakon protiv diskriminacije i kako ga je zbog toga Vlada povukla,samo 15 sati pre početka rasprave u Skupštini. Juče, drugog dana posle skandala, svi su zauzimali startne pozicije, ali je jasno ponavljano da u javnoj raspravi i u diskusiji pred nadležnim odborima

 

Jeste li se pitali nekad zašto Beograd Englezi i svi oni što pričaju engleski zovu baš Belgrade? Ja jesam, al’ nikad valjda dovoljno da bih dospio do nekog relevantnog odgovora il’ bar odgovora koji će biti ozbiljniji od onih koji su mnogi od nas imali prilike slušati u emisijama “Šta djeca znaju o svom zavičaju” koje je nekad vodio čika Duško Trifunović.

Čitajući prije par godina knjigu “A History of The

izvrsna vlast (boris tadic -prim. aut.)objavljuje da "treba raskinuti spregu kriminala, politike i privrede..."

 

Odlicno!

 

just do it!

 

miroslav prokopijevic

"srpski davos"

ekonomist br 459 

Većini ljudi u svetu je jasno da svetska recesija neće početi da popušta sve dok američka privreda ne bude počela da pokazuje znake oporavka. A jedan od važnih činilaca tog oporavka mogla bi da bude reforma američkog zdravstvenog osiguranja.

Za one Amerikance koji imaju para da plaćaju privatno osiguranje, sistem zdravstvene zaštite funkcioniše besprekorno. Za oko 46 miliona onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem, sistem gotovo da ne postoji. Američki mešoviti - državno-privatni sistem zdravstvene zaštite

Sta mu to dodje, evo nadjoh za sve zidare poput mene odgovor.

Odvratno, gnusno, odbojno... nešto što izaziva gađenje. 

Dakle, ponašanje koje svakako nije na mestu - gadno, gnusno, mučno...

 дегутантан (фр. degoutant) - гадан, неукусан, одвратан

дегутирати (фр. degouter) - изазвати, изазивати осећај гађења, одвратности; одвратити, одвраћати некога од нечега

Ono malo čitalaca koji su čitali moje tekstove iz doba potpalublja će možda prepoznati ime dr Stivena Kala (Steven Kull), na čije sam se istraživanje i svedočenje pred američkim kogresom oslonio pišući tekst O antiamerikanizmu (koji eno ga tamo čami pročitan od svega 68 ljudi dok ovo pišem).

Elem, dr Stiven Kal i organizacija kojom predsedava (World Public Opinion) je nedavno objavila rezultate novog istraživanja javnog mnjenja obavljenog u zemljama sa većinskom muslimanskom populacijom. Naslov članka o studiji je baš rečit: Muslim Publics Oppose Al Qaeda's Terrorism, But Agree With Its Goal of Driving US Forces Out

Dobila sam zadatak da napišem redakcijski komentar o povlačenju Zakona o diskriminaciji i evo šta sam napisala i šta je objavljeno u današnjoj Borbi. 

Zakon protiv diskriminacije povučen je iz procedure u Skupštini Srbije na zahtev srpske pravoslavne crkve, zakon čiji je model urađen još pre osam godina, dakle dovoljno davno da je mogao i da se rodi i da prohoda

Nisam stručna za bubrege, te ne bih da komentarišem tvrdnje iznesene u medijima, osim možda da izrazim nadu da, nakon carskog reza od pre pet godina, valjda još uvek imam oba.

Ali ima nešto drugo u celoj toj priči, što prevazilazi bubrege i aorte, i prepoznatljivo je kao pojava u celom zdravstvu. Rečju, sledeće:

Napali lekari i Lekarska komora, pa i Ministarstvo zdravlja, na siroma čoveka bez bubrega, i na medije. Možete čitati natenane, evo ovde: "Prijaviti

Sudije Haškog tribunala potvrdile su novu optužnicu protiv Radovana Karadžića koju je sačinio glavni tužilac Serge Brammertz. Prema toj optužnici Karadžić se tereti za genocid počinjen u više bh. općina, ali i da je učestvovao u sveobuhvatnom međunarodnom zločinačkom planu zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Šešeljem, Željkom Ražnatovićem Arkanom, Jovicom Stanišićem i Frenkijem Simatovićem. Ukoliko Karadžić bude osuđen za ono što mu se optužnicom stavlja na teret, ta presuda bi bila osnov za pokretanje revizije pred Međunarodnim sudom pravde jer bi se

ovaj tekst je napisao mr.loader:)) 

ja preporucujem!