Tekst objavljen u današnjoj Borbi: http://www.borba.rs/content/view/3344/123/

Nasekirao me ministar zdravlja Milosavljević. Baš, baš me nasekirao. Kada me je prvi put pozvao na razgovor povodom Peticije kojom se od njegovog ministarstva zahteva da disciplinuje zaposlene u porodilištima, da osavremeni zastarele i nehumane protokole za porođaje i da se aktivnije bori protiv korupcije, delovao mi je iskreno, pun entuzijazma, spreman da čuje "glas naroda". Hvala Bogu, mislila sam, što institucije sistema više ne služe

U j*****, ovo je bilo blizu.

Najgora stvar kad se brijate u rovu, nije to sto se brijate u rovu, ni cinjenica da to radite "na suvo", ma ni ovi crvi sto izlaze iz zidova nisu neki problem. Ako cemo iskreno ni cinjenica da se nedelju dana niste okupali ne smeta puno, jer toliko vam smrdi sve oko vas a posebno ljudi koji se isto tako nisu okupali da se jednostavno naviknete na sav taj smrad.

Nista gore nego kad se probudis a ne mozes da se protegnes, nekako nista ne smeta dok ne dodjes do tog otvaranja ociju, i onda taman kad krenes sa protezanjem zapnes za nesto, ma sve ti ceo

Sećam se Jelisavete Seke Sablić u jednoj od mnogobrojih uloga kada preko telefona objašnjava da niko nije kod kuće i da su svi u Španiji, a zatim izgovori „Molim? Ne dušo, ja nisam u Španiji, JA SAM U AGONIJI". Bojim se da je tako i kod nas. Predsednik je u Španiji a mi smo u agoniji. Za početak, mogao bi da pita španske domaćine kako su oni u jednoj

 

Kako je EURO unistio Republiku

Jos uvek na godisnjem odmoru, u blazenom neznanju okruzen velshkim planinama i u okoliom izazvanom iscekivanu da Heatkliff zakuca i na nasa vrata, tek su mi danas dobri ljudi iz Domovine ukazali na skandal sa povlacenjem antidiskriminacionog zakona iz procedure na insistiranje Ljudi u Crnom (the uncool version).

Osim sto je jako smesno sto bi SPC&Ekipa da drzava Srbija za njih obavlja deo njihovog posla cuvanja pastve od prebega u tudja stada (vidi clan 18. zakona), urnebesno je ovde zapravo da ta labava konfederacija

Nisam je pitala da li hoce da zurkaishemo, malo pre sam saznala za datum, pa mi se uchinilo da je zurka iznenadjenja odlichan izbor.

Ja je ne poznajem drugachije nego sa bloga, po komentarima kod kojih uvek zastanem i najcheshce se slozim. Nekada i ne, ali ne menja na stvari.

Nikad pretenciozna a uvek jasna i otvorena, meni prosto znachi da je tu. Zrachi tom svojom energijom kroz slozena slova. I doziranim  humorom. Skroz je razumem i uvek joj se obradujem.

A ona, nenametljivo, skoro da na prsticima ulazi. A onda je svi primete.

 Verujem da ste  spremni da

 

 

 

Kada sam doneo odluku da pišem blog, rekao sam sebi da ću pisati o književnosti i o kulturi. Da ne bismo mislili o popovima i bitangama, da ne bismo trošili energiju i reči na glupost, jer je već dosta toga rečeno i ja ne znam šta bih dodao osim besa - a moj bes neće nikome pomoći, ovaj blog posvećujem muzici i ovoj kratkoj priči iz zbornika mladih ex-yu pisaca Rukopisi 31. Autor je Vladimir Miletić.

Iz saoštenja NVO Centar za otvoreni dijalog, Novi Sad

Prethodnih dana mnogo se govorilo o povlačenju antidiksriminacionog zakona iz skupštinske procedure nakon pritiska tradicionalnih crkava i verskih zajednica na čelu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Bilo je veoma mnogo rasprave u medijima o spornim članovima predloženog zakona, (18 i 21) kao i njihovih eventualnih implikacija kada zakon bude pravosnažan. Međutim, ono o čemu se u medijima nije posvetila dovoljna pažnja jeste jedna druga vrsta diskriminacije koja provejava u ovoj svojevrsnoj apologiji konzervativno-tradicionalnih vrednosti sa jedne strane i liberalnih sa druge.

O čemu se zapravo radi. U zvaničnom saopštenju kojeg su sastavile sve tradicionalne crkve i verske zajednice jedna od primedbi je da nadležni organi prilikom sastavljanja predloga zakona nisu o njemu konsultovali tradicionalne verske zajednice. Ono što izaziva čuđenje jeste činjenica da u celokupnoj javnosti niko nije primetio da je ovde došlo do svojevrsne duple diskriminacije i to tzv. malih verskih zajednica jer je dobro poznato da su u bliskoj prošlosti upravo one neretko bile predmet verskih diskriminacija, diskvalifikacija i etiketiranja.

A MUŠKARCI NJEGOVI VLADARI

Često možemo čuti da se žene generalno opisuju kao lepši pol. Muškarci, da se ne bi uvredili što su ružniji, dobili su utešnu titulu jačeg pola. Naravno, oni muškarci koji su umislili da su lepi, srde se na ovakvu nepravednu podelu epiteta. Mada, patrijarhalni sistem može ponekad biti oštrije prema ženama te ih nazvati i slabijim polom. U svakom slučaju napravljena je podela da su žene krhki ukras sveta, dok su muškarci njegovi snažni vladari. U toj raspodeli patrijarhalni sistem je odredio pojedine obaveze i uloge koje nudi muškarcima i ženama.

Jedna od ponuda ženama, kada je u pitanju profesionalna afirmacija jeste brak, sa mogućnošću napredovanja u majčinstvo. Neke žene nisu uspele u tom poslu, neke su dobile ili dale otkaz, neke nisu čak ni uspele da se zaposle u toj branši, dok su pojedine uspele da ostvare neverovatne rezultate. Mnoge žene iskoristile su svoju lepotu i ženske atribute da se dobro udaju. Naročito dobar primer su one koje su našle muževe multi-milionere s jednom nogom u grobu. To su one prebogate dekice koje šetaju svoje dvadeset i nešto godina stare supruge, mahom plavuše, koje se smeše pred kamerama i trude da reporterima objasne kako su do ušiju zaljubljene u svoje mužiće i da to nema nikakve veze sa veličinom bankovnog računa. Kada bolje pogledate te devojke videćete im sreću u očima i iskrene osmehe motivisane idejom da izdrže još malo, jer će uskoro postati bogate udovice.

Došao je vikend i time nada da će afera "ZAKON" biti zataškana. Više niko govori o kom se zakonu radi. Čim se upotrebi manje reči, lakše ga je povezati isključivo sa gej zajednicom koja je najneomiljenija od svih kategorija koje se štite predlogom Zakona protiv diskriminacije. Naučilo smo da je zataškavanje najbolje metodom simplifikacije

Ovaj tekst  sam napisala posle diskusije sa Stasom Zajovic i Slavicom Stojanovic.

Srecan Vam 8.mart!

  Globalna ekonomska kriza  je iznela na svetlost dana razlicite vrste problema. Zene vec zive u problemima i cesto  su ti isti problemi  njihov modus prezivljavanja. U  mracnim istorijskim vremenima, u ratovima i ekonomskim  krizama one su uvek karijatide prezivljavanje, nevidljiva siva ekonomija zasnovana na solidarnosti majki, sestara i cerki sto opstaje kao jedina struktura kad se urusi  patrijarhat. Zene su bogate i onda kad su siromasne.
   U trecem

Vrtim se vec danima na ovom mestu, samom pocetku price, iako sam celu pricu napisala ne samo pocetak, jer nesto joj fali a ne znam sta i ima veze sa ovim pocetkom, ubedjena sam. Prica nije ni putopis ni ispovest - ne znam sta je, i to mi ne bi smetalo samo po sebi, ali nesto joj fali. I onda sam jutros prepoznala u njoj lajtmotif. Jasan, lep, veliki lajtmotif. Prosto je neverovatno da ga nisam uocila ranije. Shvatila sam i da sam nadigrana od strane sopstvene price.

Prica, ili putovanje, pocinje negde usred noci u avionu iznad Atlantika,

Povodom drugog izdanja knjige Latinka Perović – Snaga lične odgovornosti, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2008.

U srpskoj istoriografiji, sklonoj upodobljavanju trenutnim političkim potrebama, mitomaniji, improvizacijama i instrumentalizacijama – ličnost Latinke Perović od onih je ličnosti od ugleda i integriteta koje doprinose očuvanju digniteta profesije, ali i osvešćenju o tome da istorijski procesi nisu niti mogu biti jednoznačni ili jednodimenzionalni. Takođe, Latinkin slučaj poseban je i po činjenici da je u našoj nauci, kulturi ili politici malo ličnosti za koje se može tvrditi da su u toj meri ostvarile organsko jedinstvo s vlastitim delom.

Već svojom pojavom na javnoj i političkoj sceni, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XX veka, unutar tadašnje komunističke nomenklature Latinka Perović, zajedno sa Markom Nikezićem, bila je oličenje novog tipa političara koji se zalagao za dogovore i istorijski kompromis kao način rešavanja problema među jugoslovenskim narodima – baš kao i za modernu privredu po zapadnom modelu koja bi, dakako, podrazumevala povlačenje komandne uloge politike iz privredne sfere. Već od tih, ranih dana, pa sve do danas cilj Latinkinog dela, ali i samog života njegove autorke, bila je i ostala Moderna Srbija.

 

 

Eksperiment u blogovanju

(Čovek u majici sa zavrnutim rukavima stoji na sred bine, pivo u jednoj ruci, zamišljena lopta u drugoj. Sprema se da baci loptu)

Teri! Teri! Izvuci se za dugu! Idi nazad! Idi nazad! Idi još nazad! (Baca loptu). Ej, pazi na kamion, čoveče, pazi na - auuuh ... jebbb...Rekao sam ti da paziš na kamion! ... Nisam ti ja kriv što si trapav ...
Jo, Teri, Teri, Teri, Teri, ako

Naravno da ste čuli kako se SPC nije svideo predloženi Zakon protiv diskriminacije i kako ga je zbog toga Vlada povukla,samo 15 sati pre početka rasprave u Skupštini. Juče, drugog dana posle skandala, svi su zauzimali startne pozicije, ali je jasno ponavljano da u javnoj raspravi i u diskusiji pred nadležnim odborima