Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

Na

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko meseci, na Ginekološkoj klinici u Kragujevcu posle porođaja preminula je tridesetogodišnja Anđelka Popović. Nju su iz Zdravstvenog centra u Kraljevu zbog visokog krvnog pritiska uputili u Kragujevac bez pratnje lekara, iako je prema nalazu zdravstvene inspekcije imala glavobolju i povremeno gubila svest. Njen suprug tvrdi da iz Kraljeva nije bila poslata ni prateća medicinska dokumentacija, što je dodatno otežalo rad lekarima u Kragujevcu. On zahteva odgovornost i pokušava da dođe do relevantne

Ja: Pazi, mogu da ti kažem istinu a mogu i da te lažem pa da sačuvaš idealizovanu sliku o meni. Samo reci kako više voliš.

On: OK, znači jesi. Znao sam da ćeš priznati. Kad je Obama priznao Amerima, možes i ti meni.

Ja: Dobro. Jesam. Ali ne kad vozim. A ti? Nemoj mi reći da si i ti duvao?

On: Ja nisam. Ni ne pijem još. Ne brini se. Neću skoro. Tia Nini mi je rekla da ne bi trebalo pre šesnaeste.

Ja: Odlično ti je rekla tia Nini. Kad ubuduće s tim u vezi budeš

Vidim počeće akcija čićšenja Srbije, pa bih tim povodom da iznesem i manje lični, a više kolektivni problem, koji se tiče sela Badnjevac.

Dotično selo, koje spada u opštinu Batočina, već godinama vode nema. Zapravo, pola sela ima vodu, a bolje da je nema, dok je druga polovina sela uopšte nema.

Kad god država potroši neke pare na nešto što ne nailazi na odobravanje šireg kruga javnosti, odmah se javlja hor koji kaže : za te pare su mogla da se naprave 3 zabavišta ili 7 obdaništa ili...

Koliko su u stvari deca važna? Koliko mislimo na TUĐU decu, voleti svoju se podrazumeva. Koliko nam je stalo da TUĐA deca budu srećna? Jedan blog nije dovoljan za ovu temu, potrudiću se samo da malo načnem temu.

O Svratištu se dosta pisalo na blogu, zato ću samo kratko o tome. Mene je sramota kao građanina Srbije zašto Svratište u Beogradu nije na budžetu grada ili

Pre tačno 50 godina, 2. marta 1959, Miles Davis je sa još petoricom muzičara ušao u studio Columbia Records­a na 30­oj ulici u Njujorku i u dva dana snimio Kind of Blue. Ništa više neće biti isto, ni za džez ni za Majlsa.

Čitava priča je počela pet godina ranije. Konačno se „otresavši navike" vezane za heroin, Majls Dejvis je okupio svoj prvi znameniti kvintet. U to vreme je Majlsovo ime već bilo ubeleženo u istoriju džeza albumom Birth of the Cool, ali ne manje

Ne mogu a da se ne zapitam dokle ce (beo)gradjani trpeti svaki vid izivljavanja vozaca i uprave GSP-a?

Naime, za 80 RSD, koliko kosta karta za jednu voznju, da ne pominjem da ne postoji opcija da se kupi karta za jedan dan ili jedan sat-sto je u svim zemljama (osim nasoj) normalna pojava, (beo)gradjanin je primoran da trpi tiraniju vozaca. Da ne gresim dusu-nisu svi isti, ali velika vecina vozaca moze da se uvrsti u ovu kategoriju. Dakle, usli ste u prevoz, nebitno da li je u pitanju tramvaj, trolejbus ili autobus (u poslednje vreme cak i minibus), i odmah ulazite u (vidno oznacenu)

      Kad sam već ispala najveći pervert kod Vladimira P. na blogu, ajde da iskopam još dublju rupu.

      Moja generacija je bila prilično samouka kad je seks u pitanju. Ili bar ja od roditelja ništa o cveću i pčelicama naučila nisam. Nit su se oni nešto trudili da me obrazuju (čitaj: započnu razgovor o tome) nit sam se ja raspitivala. Jesam jednom doduše, u četvrtom osnovne, onako uz ručak, pitala šta je to onanija (pročitala u nekom časopisu pismo čitalaca gde se neka zabrinuta majka žalila kako sin onaniše po ceo dan, pa da li je to normalno i

neVIP portal 10/52

Sve počinje šalama tipa: imam dva sina i dete. Ima i onih izgovora da pravi švaleri dobijaju kćerke. Koliko god to bilo tačno, i mnogi drugi ih imaju. 

Negde duboku u nama muškarcima ugrađen je osećaj da nam treba naslednik, neko ko će produžiti tradiciju slavnog prezimena, neko koga ćemo voditi na utakmice tima koga volimo do srži, koga ćemo pratiti u vojsku i kome ćemo ponekad, kada se opustimo, natuknuti kako se bekrija ili osvajaju žene. 

A onda, kada zakmeči ONA.

Bio bi to savim obichan tranzicioni dan, pritisnut svetskom krizom, u kome je aktuelna konspirativna humana akcija doniranja milioncheta dobrom dechku mk, nesretniku kome je iz nepoznatih razloga na ruku-koja je nekim sluchajem bila stisnuta u pesnicu, naleteo krvolochni student u nekom baru u USA, pa se opet pukim sluchajem nashao kum, koji nije dugme u nashem konzulatu na neprijateljskoj teritoriji,....ali nije mu se dalo.

Danu mislim.

Jer

Mrznja je veoma oslobadjajuci osecaj.

Kada ste uplaseni to najcesce nije lako priznati, ima neke veze sa puno hemikalija u mozgu ali to je mnooogo dosadno.Uostalom ljudi generalno imaju problema sa prihvatanjem stvari koje nemogu da promene, pogledajte religiju, nevidljivi svemirski bog i zmija koja govori.

Prosecan covek bi se danas zapitao WTF?, kad bi mu danas to neko servirao. Ali danas...odoh u religiju.

Uostalom mrznja danas ima dosta slicnog sa religijom, i jedna i druga stvar se bazira i hrani strahom koji daje mrznju.

Prilicno simpaticno kad malo bolje

रामायण 

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita

Krajem prošle godine Ministarstvo kulture, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao i Republičko javno tužilaštvo proglasili su se nenadležnima u slučaju

  - Bulevar srušenih snova ili Belgrade by Night - 

  Kada govorimo o muzičkoj erupciji s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, postoje neka mesta i neka imena koja nikako ne smemo zaobići. 
Podsetimo se, tih godina... lagodno i udobno je bilo okupiti ekipu od par sličnih, i uz malo sreće i par rifova zajahati novi talas koji je plavio Evropu. 
  Solistima je sve to išlo malo teže, ili – specifičnije bar, naročito ako usled hroničnog nerazumevanja okoline, od ranog detinjstva, uz osvedočeni supertalenat, izbruse manifestno osobenjaštvo kao „odbranu od svih zala“ i praktičnu osobinu da idu glavom kroz zid....pa - negde dobiješ, a negde izgubiš. Upornost izvitoperena do destruktivne tvrdoglavosti, vanserijski dar koji ostaje nedorečen okovan imperativom kvalitativne perfekcije, pogrešni izbori i pravi izbori...
Ovo bi mogla biti priča o tome.