Tadž Mahal se nalazi na svim verzijama liste sedam svetskih čuda. Njegovu eleganciju i savršenstvo hvalili su istoričari, arhitekte, pesnici i putnici sa svih strana sveta. Izuzetne proporcije, savršena simetrija, prelepo ukrašena unutrašnjost, rafinirani rezbareni detalji smešteni u rešetkaste ograde koje okružuju grobove i sklad celog kompleksa čine ga uzvišenim delom ljudskih ruku.

Trećeg marta 2005. godine sedeo na travi ispred Tadž Mahala, obasjanog zlatnim zracima zalazećeg sunca. Njegova lepota jednostavno me je obuzela, i nisam mogao da odvojim oči od blještavog belog mermera. Pomislio sam: ovo je mesto na koje treba dovesti osobu svog života.

Ovog avgusta, ženi mi se kolega Indijac. To je prilika da konačno povedem Tetka Ljilju i pile naše u Agru. Srećan sam što ćemo to zajedno izvesti.

"Oh shit, f...f....f...." pomislila sam 20 km pre granice sa Srbijom.  Naime, kao brižno-perfektna majka, domaćica, spremajući se da provedem par nedelja u Srbiji pripremila sam bukvalno dvesto stvari koje su mi u zadnjih mesec dana navirale u snu i javi, od lekova, zelenog kartona za auto, zdravstvenog osiguranja, garderobe za toplo i hladno vreme, bojica za crtanje u kolima, poklončića za rodbinu i drugare, sendviča, vode i keksa, jedino se po običaju nisam setila te jedne ali najvažnije stvari - da pogledam detetu u pasoš.  Da sam to uradila videla bih da je detetu američki pasoš

autor: kleinemutter

kategorije: mad as hell

........................................ 

Imamo starog keca i u njemu akumulator, ponekad. Zasto ponekad? Zato sto su se lopovi navadili i gotovo svake nedelje nam iz auta kradu akumulator. Dodje nas to zadovoljstvo ovog meseca oko 15 000.
Najgore mi je kad ujutro krenemo muž ,deca i ja i smestimo se u kola, da li smo pošli kod lekara ili u vrtić, svejedno, kad ...cvrc....kola ne reaguju ,

Vesna i Svetlana su sedele za šankom, a ja sam stajala pored njih i zverala okolo. Bilo je preglasno da im se pridružim, mada sam u par navrata čak i bezuspešno probala. Čujem kako Svetlana priča i polako se naginjem ka njoj, ali u trenutku kada počnem pažljivo da je slušam, čujem Vesnin glas. Učinim napor i krenem glavom ka Vesni, ali dok stignem, opet se čuje Svetlana. Razumećete da sam nakon tri pokušaja odustala svesna da sam zakoračila u prostor između svetla i senki, ne sluteći da će samo trenutak kasnije svi prisutni u kultnom novosadskom kafiču Žuta kuća, zakoračiti

Prilagodjavanje na novu sredinu nije nimalo lak zadatak. Osim hrane, klime, ljudi i jezika - ostaje jos stotinu sitnih stvari koji se razlikuju od sveta u kojem sam do skoro ziveo. Komarci k'o komarci, neko ce reci da su svugde isti, ali to je velika zabluda! Od kako sam dosao ovde svake noci u mojoj sobi se odvija pravo takticko nadmudrivanje na kojem bi i slavni Napoleon pozavideo. Ko ce koga prvi, ko ce kome sa ledja da pridje, cija ce krv prva pasti - sve su to pitanja koja se provlace svaku noc kroz moju i glave mojih nepozvanih gostiju. Moram priznati da su oni u prednosti jer su na domacem

Koliko sam učio u školi, a i čitao pored toga, Miloš Obilić je bio izmišljen epski lik... E sad više su me zanimale matematika i informatika nego istorija, pa je moguće da ne znam dobro, ali ono što sam u poslednje vreme imao prilike da saznam veoma mi je zanimljivo

 1. Obilić je najveći srpski junak. Veliki procenat ljudi u Srbiji misli da je Obilić najveći srpski junak, a postoje i grupe gde se njemu uz rame prirodaje samo Arkan. Obilić je ubio Murata na Kosovu i time je zaslužio prvo mesto na čelu najvećih junaka našeg naroda.

 2.  Pisanje turskih hroničara,

Србија је "оно што је остало". После серије референдума о сецији, низа декларација о независности остала је територија на којој је могуће спроводи суверенитет власти која столује у Београду. Зашто у последње две деценије ни један референдум о сецесији од власти у Београду није пропао? Не знам али знам да ни у једној од тих држава

Pre neki dan se moja Princeza, po ko zna koji put, nešto sporečkala sa najboljom joj drugaricom, i onda je, vrlo odlučno, došla sa zahtevom iz naslova.

Znam da će to mnogima zazvučati čudno - hoće dete pošto-poto da se vrati u tamo neku divlju Afriku, ali, ima ona svoje razloge.

No, da se ne pravim ja mnogo pametna - evo spiska zamerki moje Princeze.

1. Tamo sam imala kuću sa dvorištem!

2. Tamo nisam morala da pišem domaće ni da menjam smenu!

3. Tamo nisam razmišljala šta da obučem za školu!

4. Tamo su u školi deca ćutala na času!

5. Tamo su deca pristojnija!

6. Tamo je TV imala zanimljiviji program. Nije bilo glupih političkih emisija i grozne muzike!

7. Tamo me niko nije smarao!

Autor: Rodoljub Šabić

Potaknuti nedavnim monstruoznim zločinom u kome je silovana a potom i ubijena osmogodišnja devojčica, novinari jednog našeg dnevnog lista pokrenuli su akciju pod nazivom „Marijin zakon".

Ideja je bila da se utiče na vlast da se energičnije suprotstave rastućem seksualnom nasilju nad maloletnicima. Dobra ideja bez sumnje, nije slučajno da je naišla na javnu podršku mnogih. Sticajem okolnosti poseban akcenat je stavljen na ideju o uspostavljanju nekakvog javnog registra ljudi osuđivanih za seksualne prestupe, pogotovo nad maloletnicima.

Sud je rekao da su deklaraciju doneli Đura i Pera. Iako su u trenutku donošenja deklaracije, Đura i Pera bili fizički u zgradi i sali skupštine Kosova, koja jeste Privremena institucija samouprave na Kosovu, oni su se potpisali kao Đura i Pera, tako da je sud našao da Privremena institucija samouprave na Kosovu nije donela nikakvu deklaraciju. I stoga deklaracija nije prekršila međunarodno pravo.

Sud se propisno obrukao. Njihovo objašenjenje je beskonačno komično. I tragično u isto vreme.

Примећујем да се тражи лидер. Неко са визијом. Ко би "нас" повео... Зашто? Лидер је неко ко је корак испред нас. Ови сад су баш ту где смо и ми. Одраз. Али не видим ништа добро у томе да своју одговорност пребацимо на имагинарног "лидера" који би упркос свим недаћама поправиo и нас и свет за нас. Поправимо себе па ће и наша слика (такозвана

 Моја гошћа: razmisljam

                   Мислим се сатима како уопште да почнем. Како год окренем, не звучи ми као оно што бих у ствари желела да кажем. Бежи ми суштина, садржај ми измиче, реченице се гурају и тумбају и праве неочекиване заокрете које нисам имала на уму. Полако почињем да сумњам  да сам уопште

Budite IN. Bar neko brisanje, pliz... 

Tko zadnji magarac! 

p.s.

stavit ću pod "satira" kad već nema Crna kronika.