ja sam ih prvi put videla
na onom glupom vudstoku posle 25 godina.
ne znam dal'ste gledali taj koncert, al bilo je strasno.
em '94, ovde se dogadja haos po sebi,
hteli smo , bar nas nekoliko da se
setimo kako je to bilo onih dana koje , naravno,
nismo pamtili....
za mene je stvarno bio shok.
nekoliko potpuno blatnjavih ljudi svira nesto
ali drugacije.gorko, crno, energicno, ludo...

Jutros sam u Dizanju čuo jednu sasvim neobičnu vest iz Pančeva, pa je stavljam na blog jer možda ima vas i koji niste čuli... Naime u Pančevu brinu o svojim penzionerima, te je po četvrti put ove godine pančevačkim penzionerima sa najmanjim primanjima stigla pomoć.

Do sada su onima kojima mesečna primanja ne prelaze 12 hiljada dinara deljeni luk i brašno, prašak za pranje rublja i konzerve. Ovog puta (nisam siguran da li

Piše: Rodoljub Šabić

Juče je preminula Olivera Milosavljević, profesorka istorije na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Umrla je i iznenada i prerano, u 64.godini.

Poznavao sam profesorku Milosaljević, imao prilike da se s njom srećem i razgovaram, ne toliko intenzivno da bih mogao reći da smo bili prijatelji, ali svakako dovoljno da bih mogao reći da sam imao zadovoljstvo da poznajem jednu kulturnu, izuzetno obrazovanu i dobronamernu ženu.

Imao sam i to zadovoljstvo da je upoznam, čitajući neke od njenih radova, većinom posvećenih antifašizmu i

Sopstveno starenje najbolje primjećujem kroz svoj odnos prema ljetu.
Nekada su mi ti vreli dani predstavljali centar vasione, smisao življenja. A zadnjih godina, zabijem se kući pod klimu i jedva čekam da prođe sva ta histerija, vreva, gužva u gradu, haos u saobraćaju ... i tek se s vremena na vrijeme prisjetim nekih od sjajnih dana sopstvene mladosti.
Da, da, vjerujem da pogađate, upravo onih vezanih za ljeto ...

 Moja covecnost je povezna sa vasom, jer jedino zajedno cinimo covecanstvo.

                                                    Desmond Tutu

Ako se jos uvek prodajete robu I usluge tako sto zasipate svet reklamama, pokusavajuci da ubedjivanjem, humorom ili podilazenjem namamite  potrosace, na pogresnom ste putu. Jer svet se promenio.Mnogo.

Ti stari nacini komunikacvije pripadaju davnoj proslosti.Isto kao video kasete I Jugoslavija.Mnoge delatnosti se I dalje

Seća li se neko Aleksandra Nikačevića? Da vam pomognem: bio je predsednik Saveza studenata Beograda početkom devedesetih godina, kada se "proslavio" pljuvanjem po studentima BU, koji su protestvovali protiv režima S. Miloševića, nazivajući ih izdajnicima i raznim drugim pogrdnim imenima, koji su tada išli u paketu uz etiketu izdajnika. Nakon toga je prvog dana NATO bombardovanja "oslobodio" radio B92, čiji je direktor bio do 5. oktobra 2000. To je bio nekada, a od pre par meseci je direktor AMSS, gde je postavljen partijskim dogovorom DS-a i SPS-a.

DS, kao najbolji učenici

Nigde nisam plaćao manji porez nego u Srbiji. To ne znači da nema država u svetu gde ne bih plaćao i manji ili nikakav porez. Samo tamo ne bih nikada živeo. Ali zato u poređenju sa Nemačkom, Kanadom i USA, Srbija je poreski raj. Za mene. Sa druge strane, one uboge građane koji zaradjuju 200 evra mesečno, država dere bez milosti. Takvi u navedenim zemljama ne bi plaćali nikakav porez. A kod nas oko 110 evra ili 55% na neto tj oko 45% na bruto. Tako da u proseku, naši porezi nisu najviši. A u detalju su za mog kolegu fizičkog radnika iz Vranja, toliko nerazumni i nepravedni da boli.

Dole nize je moj sedmi post na blogu B92 objavljen 9. juna 2006. Pun naslov mu je Afera Topčider ( updated version) -nebitna tema/e ili blog jam? Sadašnji softver ne podržava postavljanje celog naslova. Inače, isti  je bio posledica moje iznenađenosti  tadašnjom blogošutnjom o tim slučajevima-mojim tekstovima-kako god. Pre toga sam o Topčideru pričala i na Peščaniku, o čemu sam takođe pisala na blogu, ceo transkript mog izlaganja objavljen je  u postu mi broj 6 od 22.

Ово је више један од оних "драги дневниче,..." уноса него неки нови угао гледања на горућу ствар.
Сећам се да сам овде доста година раније имао неку расправу о питању Косова и ту се наравно причало пуно о историји, Туцовићевом виђењу ствари и сведочењу, попису Влковог вилајета из 1455, итд. Не сећам се тачних ставова, али се сећам да сам тад много прагматичније гледао на целу ствар, на улогу Србије и одговорност Србије за данашњу ситуацију. Мислио сам да се ампутацијом може прићи ближе миру на свачију корист, да модерне нације у модерна времена могу да апстрахују територију као једну од најбитнијих ствари које контролишу.

 Poštovani čitaoci ovog bloga,

sa zadovoljstvom Vam predstavljamo 4 filma. Ove filmove smo snimali prošlog leta u Berlinu, zajedno sa drugarima iz Francuske i Nemačke.

01. The Damned Yard (autori: Aleksandar M. Gajić, Elzn Hebersetzer, Velimir Mladenović, Christina Shroder, Konstantina Soldatou)

Ovaj film govori o životu radnika koji su za vreme prisilnog rada boravili, živeli u barakama u Berlinu. 

Još jedan Prvi rođendan stigao je na naš imejl.

Naslov priče je:

1. Rođendan pun poljubaca

Glasanje se vrši davanjem preporuka (klinkom na oznaku PREPORUČI) u komenataru priče.

Glasanje je otvoreno u naredna 72 sata.
Zainteresovani mogu slati priče do kraja meseca na imejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

Vidim ovih dana Ministar zdravlja obilazio bolnicu u Kragujevcu. Ono što je zatekao je bilo sjajno. Prepuni hodnici, haos, prava realnost stanja zdravstva u Srbiji.

Inace delim (pomalo) tvoju brigu da se danasnji protesti "ne izrode" ... i istovremeno sam ubedjen (malo vise;) i nadam se da nece. I da je vreme da Srbija pokaze svoje demokratsko lice. I da su ljudi u stanju da pokazu svetu, MIRNO i DEMOKRATSKI, svoj stav o nepravednom i jednostranom pokusaju resavanja kosovskog problema od strane zapada. A pretpostvljam da se slazes sa mnom da OGROMNA vecina gradjana nije zadovoljna tim i misli slicno kao jao (da je "nepravedno i jednostrano")? I zasto to ne bi demokratski pokazali?

Ovo sam juce napisao na Biljaninom