Na ovakvoj vrucini malo stvari moze da razveseli covjeka, nabasao sam u svojoj arhivi na ovu istinitu pricu o sahrani u Mrkonjic Gradu i uvjek se iznova zakocjenim od smjeha čitajući je.Te price o međama suzaiste tragikomicne, ljudi si upropaste život raspravama na temu nekih neupotrebljivih ledina i cjele porodice znaju da ne govore zbog toga.

Autor je nepoznat, a tekst je objavljen na portalu Mrkonjic Grada....

Nevjerovatna je upornost kojom se naši ljudi po selima (prilično praznim) spore oko međa. Ta žestina

autor kalaža je novi nm, odranije poznat kao bloger Nebojša Milenković
ali on je potpuno nov.

u komentarima molim za po što va nje!

1988. godine tada 25-ogodišnji Antonije Pušić, diplomirani turizmolog, izdaje svoj prvi album "O tugo jesenja". Svoju muziku naziva turbo-folkom, nazivom koji se kasnije odomaćio za potpuno drugačiji zvuk. Slede albumi: "Hoćemo gusle", "Psihološko propagandni komplet M-91 (1991. godine), KPGS (ko ne zna šta ova skraćenica znači, a zanima ga, neka pita Gugla) i drugi albumi (ko će sad da nabraja).

Rambo jeste Svetski Mega Car i, umesto da ja sad nešto pametujem, pogledajte ove snimke sa Jutjuba.

Prvi snimak potvrđuje onu staru srpsku narodnu poslovicu "Nisi uspeo

Do zakazanog Prajda ima još tačno četiri mesica i trinaest dana; šesti Oktobar je rezervisan za samu uličnu šetnju/marš/paradu. A zapravo sam „Beograd Prajd-Ljubav, vera, nada“, pod kojim nazivom je ovogodišnji event, će trajati od 30.9. do 7.10. Pred taj trideseti Septembar, nevoljno konstatujem (ne treba biti rocket scientist), očekujem deža vi prošlih godina. Konkretno mislim na 2010./2011. Ukoliko se održi, a iskreno se nadam da hoće, očekujem diviziju uniformisanih lica koja će u „bunker“ formaciji obezbeđivati one najhrabrije. Eto novog aršina za hrabrost, budući da smo još uvek u takvim društvenim prilikama da se time komotno može meriti: hrabrost = odlazak na Prajd.

J.bi ga, odoh ja na pivo ... ovde EU lageri zaribali, nema rezervnih delova, garancija istekla ... ovo sranje je nepopravljivo ...

novogodišnja

šetnja

parkom koji

noću 

sija  

poklon

Kada će? Ko bi to mogao znati. Možda kada se bude najmanje nadala. 

Do trenutka kada priča počinje pokušala

"Ljubav je sila gravitacije metafizike" citat je Buckminster Fullera, sasvim neobičnog čoveka.

"Bio je arhitekta, dizajner, filozof, pronalazač i  pisac.

Napisao je dvadeset i osam knjiga u kojima je iznosio svoje ideje i poglede na svet.Bio je zaokupljen egzistencijalnim pitanjima i načinima poboljšanja kvaliteta života. Mnogo je puta proputovao svet i održao brojna predavanja. Njegovi izumi s područja arhitekture i dizajna, često su bili ispred svoga vremena."

"Otac" je geodezijske sfere (kupole), a njegovo ime (nazvani po njemu) su dobili  i molekuli ugljenika koji se vezuju u obliku šuplje sfere (ili valjkaste cevi), te se nazivaju - fulereni.

Tadija Janičić: Bajke za nevaljalu decu (slike i skulpture)

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad, www.msuv.org
Otvaranje: četvrtak, 8. maj 19h
Kustos izložbe: Nebojša Milenković
Trajanje izložbe: 8. maj - 1. jun 2014.

 I pored brojnih tehnoloških otkrića i pronalazaka smišljenih da mu olakšaju svakodnevno funkcionisanje - čovek današnjice deluje nesigurnije no ikad u svojoj novijoj povesti.

Ispražnjena značenja i velike ideje (koje su u međuvremenu potrošile svoje pokretačke potencijale) njegov život svele su na svakodnevni napor prevazilaženja zjapa koji stoji između potreba i mogućnosti - odnosno ispražnjenosti unutrašnjih i neselektivne prenatrpanosti spoljašnjih svetova i sadržaja. Kriza vremena u kom živimo prevashodno je kriza ideja i ona svakako nije zaobišla ni umetnost. Šta, dakle, u takvoj konstelaciji ostaje kao moguća (poželjna) strategija umetniku/umetnosti našeg vremena? Da li je to davanje odgovora na ionako konfuzna i do kraja ne uvek sasvim lako/jasno dokučiva i čitljiva pitanja - ili, moguće, pokušaj da se pomenuta potraga artikuliše nastojanjem da se praznina o kojoj je reč: omeđi, artikuliše, dokuči, ograniči, savlada, prevaziđe, relativizuje, ignoriše, ironiše…

Slikar Tadija Janičić odlučio se, promišljeno, za ovaj drugi pristup.

Piše: Rodoljub Šabić

Pre nepune tri godine nakon sprovedenog postupka nadzora u Kliničkom centru Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti je, polazeći od toga da je objavljivanje podataka o zdravstvenom stanju (o pomućenoj svesti, fizičkoj i higijenskoj zapuštenosti, problemima sa mokrenjem, o ranama na telu i grudima, poodmaklom stadijumu kancera) pacijentkinje J.B. bilo ne samo mučno i nepotrebno, nego i pravno nedopustivo, podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Kliničkog centra Srbije i odgovornih lica M.R. i Z.L.

Nasi drugari iz Halobebe ponudili su se da nam pomognu u tome.

Evo njihovog poziva

Sutra, 22.03.2011. god. od 10,00 u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, (tačnije u „Halobebi“)

Pisao je već o njemu, pominjao je đeda strica Milića Petrovića u nekom od tekstova. Kao devetogodišnjak, provodeći letnji raspust na selu, zatekao ga je jednom kako u nadgrobnu kamenu ploču, koju je namenio babi i sebi, urezuje slova. Pozdravio ga je i znatiželjno se približio da vidi šta to radi. Đed je upravo dletom i čekićem oblikovao poslednje slovo. Natpis je glasio: Oj starosti čovečija nakazo! Zašto si to napisao,

pesma bez reči, mitska anticipacija, melodija koja dolazi iz prošlosti e da bi dala proročanstvo budućeg...

KAKO „OTISAK“ PRAVI OTISKE NA DUŠAMA PUTNIKA...

otvoreno pismo „Otisku“, a i „Lasti“, na odabiru ovako finog partnera

Potovao sam (a bolje da nisam!), noću, 1. na 2. juli (kolovoza) ove godine, autobusom prevoznika OTISAK, Split, na liniji: Split – Beograd.

Umirujući sebe, da valjda neće grom dva puta za redom u isto mesto, ipak sam ne bas sa malom zebnjom ušao u taj autobus... te večeri u Splitu... Nije važno bilo