Postovani clanovi  opozicije u Skupstini Srbije,

Posto nemilosrdno trosite  tudje pare onda mogu  da Vam  kazem 

 brzo,kratko i jasno:

Pojma Vi nemate sta je uloga ozbiljne opozicije u Parlamentu.

U zelji da sto pre postanete ozbiljna i odgovorna opozicija najlepse Vas molim da ovo procitate.

http://www.dadalos.org/srbija/Demokratie/Grundkurs3/opposition/opposition.htm#Probleme

PS:Ovo

Izvor: B92

Kokain u vazduhu Madrida i Barselone

Vazdušno zagađenje nije novost u gradovima Španije, ali naučnici koji rade za vladu saopštili su da je u atmosferi Madrida i Barselone otkriveno najmanje pet vrsta droge.

Najviše ima kokaina, ali postoje i tragovi amfetamina, derivata opijuma i kanabisa i jedne droge slične LSD-u. Vlasti međutim tvrde da nema razloga za uzbunu, prenose agencije. 

Visoki savet za naučne istrage navodi na svom veb sajtu da će nalaze, dobijene u dve stanice za kontrolu kvaliteta vazduha, objaviti u američkom časopisu "Analitical

Nije ovo priča ni rasprava o četnicima i partizanima, o komunistima i antikomunistima već o načinu poimanja naše stvarnosti i budućnosti, o tome kakvi smo i kakvim sami sebe zamišljamo i izmišljamo.

Slušajući, razgovore, rasprave i diskusije koje se vode oko raznih pitanja i na različitim nivoima počev od običnih ljudi, analitičara, akademskih građana, novinara, političara, partijskih glasogovornika i lidera, poslanika pa  do akademika,  primetno je da svi sve znaju i nema te teme o kojoj se neće izneti “kompetentno” mišljenje.

Evidentno je da su politika, istorija i nacionalno pitanje oblasti u koje se svi razumeju, znaju sve, imaju primere, lična iskustva, dokazane “zasluge” u smislu  “ja sam to davno rekao, napisao”.

Primetno je takođe da se svaka rasprava vrlo brzo prenese u prošlost, tražeći u njoj opravdanje ili uzroke sadašnjeg stanja, a ne libe se da čak predviđaju i budućnost.

Romantična prošlost, surova stvarnost i nepoznata budućnost su okviri i dometi te »analitike i umovanja», koja se može tolerisati kada su u pitanju obični ljudi, s obzirom i na njihovo obrazovanje, ali ne i onima koji se razmeću naučnim zvanjima i političkim funkcijama.

Interesantno je takođe da što se dalje ide u prošlost to je stanje bezgrešnije, a sva surovost se iskaljuje u obračunu sa bližom prošlosti i aktuelnim političkim neistomišljenicima. Evidentno je takođe, da se se u toj raspravi operiše sa izmišljenim i zamišljenim, iskonstruisanom na poiluistinama, neznanju i nekritičkom prihvatanju neistina i poluistina.

Naravno, takav pristup je više predmet razmatranja sociologa, psihologa, a neretko i psihijatara.

Ovo je samo mali uvod da bih preporučio sjajan tekst profesora Branka Milanaovića

Postovani,

Moja priča je otprilike veoma slična i nalik drugima, porodila sam se u junu ove godine, i nisam dobila epiduralnu anesteziju, iako sam uplatila, mišljenja sam da je iz razloga, "što nisam imala svog lekara (neko ko radi u Frontu, a ima privatnu praksu)".

Kao razlog su oni naveli "zauzetost anesteziologa", koji se pojavio, ali nije odreagovao, kad sam ja u pitanju, već je moju dozu leka dao pacijentkinji pored.

Predpostavljam

 Before:

"Najmanje što možemo obećati je da će to biti Vlada brzine, efikasnosti i transparentnosti. Na svaki problem ćemo reagovati odmah, reći istinu i predložiliti rešenje. Nećemo lagati i nećemo krasti"

 After:

https://www.youtube.com/watch?v=hwtdyRiVl8E

Sudijka Prvog osnovnog suda u Beogradu Zorica Avramović, koja vodi postupak protiv Aleksandra Mitrovića (25), optuženog da je 18. jula 2013. godine izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradala učenica Andrea Bojanić (17), na ročištu održanom 13. aprila 2018, usvojila je predlog odbrane da se uradi novo saobraćajno-tehničko i sudsko-medicinsko veštačenje.

Ovaj posao

Gospodo poslanici,
ovim zakonom, koji nije separatistički i koji je u skladu sa ustavom, ali ne valja, bi uništili mogućnost istinske decentralizacije Srbije. On predstavlja jedno ludilo nepotrebne administracije, u istinskom je interesu nepotrebnih administratora i kadrova političkih partija, a duboko je suprotan ekonomskim interesima svih građana Srbije, uključujući i one njene građane koji su iz Vojvodine. On je istinski tužan i ne bi trebalo da za njega glasate.

Drage demokrate, ovaj zakon nije državnički, već beži od istinskih reformi koje su nam toliko potrebne.  Nemojte da rešavate unutarstranačke probleme preko ovako važnih državnih stvari. Dragi liberali, ovaj zakon nit' je liberalan, nit' je racionalan.

Da li se iko zapitao koliko košta dupliranje centralne uprave na jednoj trećini teritorije naše male zajednice od 7.5 miliona ljudi i ko to treba da plati i zašto?

Данас је кулминација вишенедељне полемике око (непотребне?) сече дрвореда платана у Булевару револуције. Сеча је кренула док полемика још увек није почела ни да се заокружује у свој теми. Две стране су још увек мање више укопане у рововима својих почетних позиција, без праве комуникације. Питања која су за сада постављена су врло интересентна: да ли су платани болесни, ако јесу у ком броју, ако јесу да ли се могу лечити или се морају сећи, ако је сеча неопходна да ли се морају сећи баш сва стабла, имајући у виду да се истовремено са сечом (конциденција, искоришћена прилика, изговор или узрок?) врши и реконструкција Булевара да ли ће приоритет у постављању нове инфраструктуре имати дрворед, паркинг простор или комуникациона, водоводна и саобраћајна инфраструктура...???

Преносим текст Бојане Маљевић: 

"Strah je bio jedina strast mog života." (Hobs)

PRETNJA OPEROM

     U ovom moru užasa, kojem smo izloženi svakoga dana, setila sam se jednog simpatičnog momenta koji se dogodio u emisiji "Utisak Nedelje", pre mnogo godina. Jedan od gostiju Olje Bećković bio je i Željko Mitrović, vlasnik TV Pink. Tema su, svakako, bili mediji. U nekom trenutku diskutovalo se o programu i estetici TV Pink, pa

Ko žuri i ne treba da se vozi dvadesetosmicom. Kad je vidite kako se, onako četvrtasta i žuta kao cirkuski vagon, ljuljuška na šinama, kako svaki čas krene pa stane, odmah vam bude jasno da biste možda pre pešice nego tom igračkom stigli tamo gde ste namerili. Opet, tramvaj je uvek pun. Ovi što ulaze i izlaze po usputnim stanicama su Lisabonci - penzioneri, domaćice, majke s decom, besposličari - njih je lako prepoznati: svikli na lepote gradskih četvrti kuda ih vodi put, dok se voze gledaju svoja posla. Ovi što su se okešali o tramvaj su klinci iz kraja - oni nigde ne idu, džabalebare i vožnja na papučici s one strane zadnjih vrata im više dođe kao ekstremni sport nego kao gradski prevoz. A ovi što su još na prvoj stanici uhvatili mesto pored prozora pa se voze s kraja na kraj linije, to su turisti.

Hteo sam da danas napišem blog o američkom bendu Spoon. Obožavam ga, ali ipak ne mogu.Treba ga lepo napisati, treba srediti rečenice, treba ga preslušati. Izdali su sredinom jula album koji se zove "Ga, ga, ga, ga, ga, ga"... Mnogo je dobar , posebno "You've got yr. Cherry bombs", Ili "Underdog" ili "Rhytm and Soul"...Preslušajte ga! Ne mogu da pišem o tome jer nemam ni koncentraciju,

 Zoran Đinđić 01.08.1952 - 12.03.2003

Ne mislimo šta želimo 2002. Mislimo o tome šta želimo 2050., kada ćemo biti mrtvi. Da li želimo da iza nas ostanu rezultati na koje će naša deca biti ponosna, ili neuspesi, kojih će se stideti. Mi danas, hteli to ili ne, radimo na vlastitom spomeniku. Na njemu će nešto pisati: ta generacija je izvukla zemlju iz krize.

  Kada osetim da mi sivilo  ne izbija, već udara u glavu, da golubovi  više ne sleću na moja ramena, vetar  i Sunce se okrenu protiv, znak je  da se hodi sporednijim ulicama. Kada sećanja počnu jasnije i snažnije da dopiru  do početka, da prva nadjačavaju poslednja, vreme je  za stolicu za ljuljanje na verandi  nedogleda i nedomišljenosti. Kada misao  ukroćuje  i ukoruje pogled za  lepršavom lepotom, pa i ona  se povede za njim, trenutak je za samokažnjavanje uvijanjem u bele hartije, beskonačnu igru  rečima... a da niko ne sazna da je to kazna.

Prošlo je tri nedelje otkada su "nepoznati"( čuj nepoznati), počinioci kamenovali omladinski centar CK13 u Novom Sadu. Policija naravno ni da mrdne ali i dalje "intenzivno traga" za počiniocima. U međuvremenu dobili smo nebrojeno pisama podrske, sms poruka i telefonskih poziva u kojima su neki divni ljudi izrazili svoju zabrinutost i solidarnost i očekivanja da se TO više neće ponoviti. Dva dana posle tog događaja sticajem okolnosti obreo sam se u Ljubljani. Te večeri imao sam veoma interesantan dijalog sa drugarima iz Slovenije i Nemačke koji je snimljen od strane druga Đ. kome