Nedelja - 4. dan

U nasoj zgradi povremeno sretnemo druge stanare, permanentne, ili privremene kao nas dve. Svi ce reci ‘bon jour', makar da pricaju na telefonu, otkljucavaju vrata i balansiraju jos tri stvari, sve istovremeno. U zgradi u kojoj smo permanentni stanari, pola sveta dalje od Pariza, ljudi sve redje kazu ‘hello' cak i kad udju u lift sa nama. Mnogi se polu-okrenu na drugu stranu, da izbegnu i slucajni kontakt ocima ili recima, kao da to vec nije dovoljno tuzno. Nije uvek bilo tako.

Vidim na netu posvuda vest da je grupa pozorištanskih umetnika predložila da se Trg Republike poništi i da se placu vrati stari naziv od pre Drugog svetskog rata tj. da bude opet Pozorišni trg. Gradska komisija za spomenike i nazive prostora po kojima se Beograđani kreću će razmatrati predlog i do kraja meseca, po svoj prilici će predlog i usvojiti.  

Nemam ništa protiv tradicije i očuvanja tekovina gradskih iz prošlih vremena ali ipak, stvaranje Republike umesto Kraljevinje je značajan događaj u životu grada i naroda celog te bi se o tome moglo ali i moralo povesti računa i naći načina da se aktuelnom trendu zabašurivanja ko je šta za vreme Drugog svetskog rata radio priđe razložno i bez preteranih emocija, ako su emocije uopšte u pitanju. To što su komunisti ustanovili Republiku i učinili jedan značajan korak unapred ne bi smelo da zamagli oči savremenicima koji komunizam ne vole, oni jesu učinili, pošto su pobedili fašiste, korak unapred i zaorali stazu po kojoj i danas država sa sve narodom hoda, pa i ovi što predlog dadoše a i komisija koja će o tome misliti i odluku donositi.

Ako niste glas u mojoj glavi najverovatnije necete shvatiti ovaj tekst...
Jel vam se desilo nekad da sve vase nesposobnosti, mane i gluposti spasu stvar, e meni jeste, dakle ovo je blog o samovelicanju.

 

Baš kad sam spuštala opranu odeću pored kontejnera na uglu svoje bgd ulice, pomislih na Njujork.

S razlogom.

Iako grandiozno studentski dekintirana, u Njujorku sam provela dve godine neobično ispunjenog „dobrotvornog" života* (termin koji ovom prigodom treba da obuhvati mene kao primaoca i davaoca & instituciju davanja).

Moj „dobrotvorni" život počeo je da cveta  onog momenta kada sam u podnožju stepenica moje nyc zgrade pronašla jednu nosiljku za veš, štipaljke i još neke sitnice i uputstvo - uzmite slobodno.

 

Jesam li vam vec pisala o Mancesteru? Nikad mi ranije ne bi palo na pamet da zivim ovde. Mislim, kisa pada svaki dan, grubi severnjaci piju do samounistenja i cvrsto se drze svoje mucenicko-radnicko-depresivne tradicije. Da se oni pitaju, centar grada ne bi nikad bio regenerisan. Druga Internacionala bi i dalje radila, od novotarija, jedino bi "Hacienda" bila dozvoljena. ...I "Museum of Science and Industry". To podrzavam.

Na

Studenti novinarstva na jednom budimpeštanskom fakultetu za medije bili su u šoku: profesor im je rekao kako, kada postanu novinari, neće uvek biti u prilici da imaju sagovornike koji su „pametni i pogodni za saradnju”.

"Postoji mogućnost da vaši sagovornici budu glupi, poput ovih koje ćete sada videti, pa razmislite kako biste ih intervjuisali" - rekao je i pustio studentima spot pesme o „ministrima budalama” (Ministry of Fools), koji je očigledno bio delo kućne radinosti.

Ako mislite da je ovo blog o gastronomiji i da ćete naći neki italijanski super recept o pripremanju žablih bataka, moram da vas razočaram. Ovde

Kao što je tradicija na Queeria blogu, svake godine kada je dodela Oscara zajedno komentarišemo najlepše, ali i najgroznije modne trenutke. Ono što je mene zanimalo jeste šta će modna ikona Nicole Kidman da obuče, ali se ona na moju veliku žalost nije pojavila na crvenom tepihu, ali je najavila nominacije za glavnu žensku ulogu. Nosila je divnu haljinu, ali ko se ne prošeta crvenim tepihom ne zanima Fashion Police. Takođe, Kira Knightley, koja je još jedna modna ikona, nije prošetala crvenim tepihom. Nema nam ni Cate Blanchett.

Na crvenom tepihu se mogao primetiti efekat svetske ekonomske krize, jer prethodnih godina smo viđali haljine koje oduzimaju dah, ali ove godine sam ostao mahom ravnodušan. Ravnodušan znači da nijednoj ne bih ukrao haljinu, niti sam vrištao kada sam je video.

U trenutku kada ovo pišem Oscara za originalni scenario dobio je film Milk i govor scenariste Dustina Lanca Blacka me je doveo do suza.

Ali da se vratim na onu stereotipnu sliku. Moda, lepe 'aljine i pederluk, to ide zajedno, jer se mi pederi, jelte genetski razumemo u modu i što kaže drugarica Jelena Karleuša „mi smo ljudi estete". Pošto iza mene stoje reči Jelene Karleuše, moj izbor za top 5 fashion freaks i top 5 fashion icons se ne sme kritikovati niti dovoditi u pitanje.

Jako me je obradovalo što sam video Goldie Hawn, koja je jako ostarila, ali je i dalje preslatka.

Nadam se da je u redu da ovde podelim pitanje koje sam postavila na Fejsbuku, na grupi Put oko sveta biciklom.

Znam da blogeri ne vole da otvaraju linkove, ali molim one koji prate moje putovanje da ipak kliknu na ovaj i odgovore na anketu. Ovo je tekst ankete:

Najverovatnije ću na jesen sama štampati knjigu, ali pre nego što se upustim u to, trebalo bi da znam sledeće:

Da

edit

Autor: Rodoljub Šabić

Jedan visokotiražni dnevni list u današnjem broju piše o jednom veoma zanimljivom krivičnom postupku koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, u odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Reč je o postupku protiv nekih službenih lica Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju iz Beograda, zbog sumnje da su nezakonito izneli iz naše zemlje u Australiju zbirku podataka više od 6.600 studenata koji su diplomirali na ovom fakultetu.

Taj tekst je bio je povod da mi se, kao Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti obrati više novinara sa različitim pitanjima - Šta znam o ovom dogadjaju? Šta je bio povod za transfer ovolike količine ličnih podataka? Pod kojim okolnostima je to izvedeno? O kom krivičnom delu je reč? Kako, zašto...? A tolika pitanja dobar su povod za jedan post.

gost autor: gavros

S jeseni i moje dvorište požuti a zemlja je majka koja nikada ne umire. “Žičane grablje, vrbove metle, motorna skupljačica lišća…” – nežno pevušim dok parkiram džip nad humkom pored garaže. Obično, tu, na tom mestu setim se Lepog; prosto, preplavi me neka topla, dirljiva seta; majke mi, dođe mi da zaplačem.

 

*ne bih to nazvala igrom. ja sam, znate, ozbiljna. igru volim. koristim je kada želim da se proverim pod najboljim svetlom. ne igru rečima. igru, igru. sredstvima igri dopuštenim. gledam da to bude -u—spomen—uto- među nama koji učestvujemo. ja sam ozbiljna. i igra je ozbiljna. ako nagovestimo redosled, može se. gledajte i slušajte*. vrlo često: prisustvo na sceni nije nužno. ali morate znati da je fusnote: planirano: čitati.

 

...  the ghost in you.

 

 

   I

Kraj je osamdesetih, pozna je jesen, imam oko 9 godina. U toploj sobi sam i Iz kasetofona mi trešte ili Iron Maiden ili Helloween.  Znam da sam obožavao Seventh son of a seventh son koji sam imao na originalnoj kaseti (Jugotonova?) ali mi je u to vreme puno značio i Walls of Jericho snimljen sa neke Džetove emisije na 202-ci na (iz ko zna kog razloga) mono snimku. Bilo kako bilo, slučajno sam bacio pogled kroz prozor, kad ono na par metara ispred moje kuće ulicom prolazi neka pankerka sa crveno-crnom čirokanom i velikom leđnom DEATH TO METAL prišivkom na jakni. A imala je i onu jebačku kombinaciju crnog kožnjaka sa izblajhanom teksas jaknom bez rukava preko. Klinac sam bio i čudno mi je bilo to što vidim pankera kako je (ko zna zbog čega?) protiv metalaca, ali opet nekako mi se dopala ta devojka, dakle malo je reći da mi je ostala u sećanju, da sam je  zapamtio ... 

 

 

Gost autor: Pokojni književni kritičar D.J., Predsednik saveta Izdavačke kuće KLJ.

 

D.J.: Podignutih gustih obrva, rendasto naboranog čela, pogleda usmerenog u unutrašnjost sopstvenih mentalija, kuckajući olovkom po stolu, ćuteći, praveći dramsku pauzu koja se otegla, pred unezverenim očima ostalih članova saveta, najzad progovori: Pažljivo sam slušao vaša izlaganja u vezi izdavanja, štampanja