Drage moje, kad kliknete ovde idita na "Behind the scenes" :).

Mozete i na photos :).

Neke druge, bez majica sa ovogodisnjeg US Opena (Safin i neki od Spanaca) kad nadjem kabl za fotoaparat :( 

...ponavljački blog.
a uz to je i konfuzan.
tako da...izvin'te.

Piše: Rodoljub Šabić
Nedavno sam ovde na blogu napisao post "Ružno, jadno, musavo", a povodom očajnog stanja dva spomenika u samom centru grada.
Rekao sam tada da, koliko god tema može biti interesantna sa političkog, ideološkog ili nekog drugog važnog aspekta (reč je o spomen pločama koje se tiču izborne pobede Filipa Filipovića i njegove komunističke liste na prvim izborima za gradsku vlast u tek osnovanoj Kraljevini SHS, i anuliranja te pobede) nije to povod za post, da je povod mnogo jednostavniji

Za Zanku Stojanovic

Poligraf 

  I reče On … ovo sve zaista više nema smisla, eto, kad sam onomad u besposlici i da prekratim dosadu napravio ovu loptastu scenografiju sve je izgledalo ok. Ali ubrzo posle čupanja rebra onoj muškoj budali i stasavanja još jednog pola bez kojeg, verovao sam, nema opstanka, odmah je počela zajebancija, prvo ona kokoška Eva flertuje sa zmijom, pa glupi Adam grize poturenu jabuku, ništa ne misli šta će da bude posle jer samo mu je ona stvar bila na pameti te sam morao da ih isprašim iz Edena, posle kad su stvarno unišli u moj dekor tamo dole nastala je neprekidna teatarska predstava, od onda do danas, netalentovani režiseri bez ideje, tekstopisci do mojega, glumci skupljeni sa konca i konopca, ništa od Adama nisu naučili, kao i on samo na ono misle, u međuvremenu Noe izabere na Arku sve pogrešne živuljke, žirafe na primer.

Vratih se pre desetak dana iz Dalmacije, i sta da vam kazem... Bese divno kako to samo tamo i moze biti. Bila sam u Kninu kod kuce, ali smo skoro svaki dan isli kolima na more i to svaki dan neka nova plaza. Prvi put sam letovala tako, i mogu vam reci da mi se dopalo. uvec dodjemo lepo svojoj kuci, na svoje krevete, i milina. Doslo nas je i jeftinije plcati samo gorivo nego smestaj u nekom apartmanu. Ipak, necu da vas davim utiscima i opisima krajolika i bojom mora, samo cu reci da je bilo toliko cisto i kristalno prozirno, da nisam mogla da se nauzivam. Kad bi mogla jos koju

Kada je u ranu jesen 1920 i neke moj pradeda otvorio vrata na ajnforu porodicne kuce u selu i usao u dvoriste, odeven po poslednjoj modi, zaista kao poslednji budimpestanski kicos, kazu babe da njegova majka umalo nije umrla, sto od srece, sto od iznenadjenja. Poslednji put dedushka je ziv vidjen 1915. kad je mobilisan u austrougarsku vojsku i poslat da brani Krunu na frontu u dalekoj Bukovini, odakle smo, ironije li, i sami dosli jos predavno, u XIX veku.

Dok je pisao kuci, pisao je! A kad je prestao niko se nije puno zabrinuo. Rat je bio, valjalo se ratovati. Otac mu je umro neposredno

            - То ће се демократски одлучити! – завршио је спикер.

            Устао је и искључио ТВ. Ручно, на самом апарату. Није употребио даљински јер је то посредник, желео је да се лично обрачуна.

            До тада је мислио да је даљински у његовој служби. Као миксер, усисивач, вентилатор. Да му олакша живот, учини га пријатнијим и здравијим. Међутим, добијао је речи и слике које су га узнемиравале, затим збуњивале. На крају чак и вређале његов осећај правде и здравог разума.

danas mi mikele na njegovom blogu

reče da ga je kupio vito nikolić, stihovima:

Dane ,djubre jedno , ne svice se tako ,
gubi se natrag pa pristojno svani...

i ja htedoh da mu pustim linak na blog koji sam napisala

ja mislim, u novembru 2008 kada je pao prvi sneg te godine.

link nisam uspela da nadjem jer mi stranica

na kojoj je taj blog baguje,

pa sam rešila da ga ponovim,

jer vito je divan, uzbudljiv i gorko vedar

i leti:)))

blog ponovo:

Ako postoji jedan silver lining u celoj ovoj patnji, to je apsolutno neverovatno apsolutno nezaustavljivo zajedništvo nepoznatih ljudi. Još mi je lepše što je to zajedništvo bilo potpuno neplanirano, instinktivno i tako očigledno jedini način da proguramo nesreću. I guramo još.

But still the warmth flows through me
And I sense you know me well
No luck, no golden chances
No mitigating circumstances now
It's only common sense
There are no accidents around here