Na sednici Glavnog odbora stranke  predsednik Tadić je rekao da će predložiti " da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici".

Dobro je, bolje ikad nego nikad, samo da nije kasno.

Nema razloga da ne verujemo u odlučnost čoveka koji je to više puta pokazao počev od odnosa u regionu, odlaska u Srebrenicu do nedavne rezolucije u UN, i odlučnosti  u stavu da EU nema bolje alternative.

Izgleda da DS kao, još uvek,najbolja ponuda na političkoj sceni Srbije, shvata da narod više ne veruje da se nacionalizam „maže na hleba“ i da u velikoj i nacionalno čistoj Srbiji sa neba padaju pečene ševe i jaganjci, da rekama teče med i mleko, a potocima rakija i pivo, niti se, kao što reče gsn.Palma , patriotizam sipa u traktor. Ozbiljno je pitanje da li je bez većih unutarstranačkih potresa moguće pomeranje DS u levo ako je do sada sve što je levo omalovažavano, ali i zbog činjenice da je  DS  od obnavljanja bila i ostala stranka centra i desno od njega, oslonjena  mnogo više,( kao i skoro sve druge stranke),  na nacionalno-pravoslavno nego na socijalno i solidarno.

Pomeranja težišta ka levici znači otkolon od mnogo čega u DS što ne pripada levici,

Sukob između Vrhovnog suda Srbije i Republičke radiodifuzne agencije koji ovih dana eskalira nesmanjenom žestinom nameće čitav niz pitanja koja se, u normalnim zemljama, čak ni hipotetički ne bi smela postavljati. Idemo redom :

u srbiji se trenutno sprovodi takmičenje u kreativnosti finansiranja spašavanja života lečenjem. iako ustav ima nekih odredbi o pravu na lečenje, pa čak i posebnom nivou zaštite dece, sistem, tj rfzo, to ne prepoznaje kao nešto što bi trebalo da postoji u realnosti pa su ljudi primorani, ako im je stalo do svojih bolesnih, da organizuju: koncerte, sms akcije, nagradne igre i aukcije... povremeno se neko od političara priključi ovoj nametnutoj humanosti ali samo radi slikanja a rfzo i dalje stoji kao simbol neuređenosti, zapuštenosti, i u suštini sveopšteg posrnuća društva. budimo kreativni, smišljajmo načine kako da finansiramo lečenja.

Autor: Rodoljub Šabić

Juče popodne dobijem SMS: „Hteo sam da Vas zamolim da se čujemo oko sistematizacije žandarmerije i pitanja da li može da se proglasi službenom tajnom? Srdačan pozdrav, novinar ..." Pozovem ga i zamolim da baci pogled na www.poverenik.rs i pročita saopštenje od 09. januara, pa da se posle toga čujemo. On zove posle pola sata, kaže: „znači haos, problem s aktom o sistematizaciji žandarmerije je sitnica, imamo sistemski problem."
Saopštenje koje pominjem dato je povodom pisma koje je Poverenik na drugu godišnjicu primene Zakona o tajnosti podataka uputio Vladi Srbije, a u kome ukazuje da je stanje normativne uređenosti u oblasti klasifikacije tajnih podataka takvo da podrazumeva ozbiljne rizike i za ostvarivanje prava javnosti ali i u još možda većoj meri i za bezbednosne interese zemlje i opštu pravnu sigurnost.

 (sve mi se čini da je vrijeme za jedan muzički blog)

 iako potpuno nedužan za sve je kriv anfieldroad...

easy

nas je samo trojica živih. Nije bilo psa kao u Džerom K. Džeromovoj knjizi, nismo imali ni čamac, plutali smo po beskrajnoj vodi na splavu koji je bio deo polomljene kobilice broda. Posle nekoliko sati, morske struje su nas toliko udaljile od mesta potonuća broda da više nismo videli ništa što bi nas potsećalo na na taj tragičan događaj. Ležali smo iscrpljeni, grčevito se držeći za daske i s nekakvom nadom očekivali zoru. Uskoro se more umirilo, istok se zarumeneo, mokri, cvokoćući od hladnoće, željno smo iščekivali tople sunčeve zrake. Kad se blagotvorno sunce izdiglo

Lepo je imati cilj, a jos lepše ostvariti ga .

Ninoslav je to uspeo.

Bravo ! 

pretpostavljam da se većina ovdeučestalih seća azema vlasija iz "onih" vremena i da bi ponekoga od tih što se sećaju zanimalo šta on priča danas. meni je, recimo, najinteresantnije ono što priča u poslednjih 15tak minuta emisije, o ambasadi u beogradu i još nekim "sitinicama" 

"najkraći put od beograda do beograda vodi preko - beograda" (a. vlasi) 

 SlobodnoSrpski i nasmejani Buda Ničić sa Azemom Vlasijem

   Odmah, na početku, da se ispovedim. Ja sam žena. Vozač. Loš vozač.

     Vozim Opel kadet - suzu (od milošte SuzAna) iz 85. godine. Moj auto ima bogat unutrašnji život i radi kad mu je i šta mu je volja. Moje je da osluškujem i nadam se najboljem. A retko kad izađe na dobro.

     Vožnju sam položila u poznim godinama (30) i od tada vozim svakodnevno. Živim u teškom predgrađu i da bih se dokopala dokopala vrtića, škole, posla, lekara...moram da vozim. A nije mi se dopalo ni na prvom času vožnje i ne sviđa mi se ni devet godina kasnije.

Zato što tokom celog UN nisam mogla da shvatim šta jeste u opisu posla Borisa Tadića, dal kao predsednika Srbije dal kao predsednika DS, i za šta on i DS jesu odgovorni, mada mu je svaka druga rečenica bila "da otklonimo sve dileme". . Finasiranje stranke?  Nije moj resor. Smanjenje vlade? Nije moj resor.  Malverzacije oko ovoga i onoga? Nismo mi, to je bilo za DSS mandata. Gde je BTW tad bila DS, u vlasti il opoziciji?

Zato što su najmanje dva  predloga bila sramno umontirana, i u njima se osuda govora mržnje i diskriminacije svela na sprdačinu tipa PMS plus ekonomska u

link 1

 ovo lepo zvuči. manuti se politike (a misli se na politikanstvo i partijsko čerupanje državne imovine) u javnim, državnim i komunalnim preduzećima.  u pitanju je inače članak iz poslednjeg broja "makroekonomskih analiza i trendova"  pod nazivom  "osnovni elementi reforme javnog sektora".

again as it always returns(!) Juneta srednjeg i još jednog (Oh, Earth, return!)

Ili na Ћирилично Методичном: кад су Џојса једном питали зашто је језик Уликса разумљивији од језика Финеганна он је рекао Зато! Leopold Bloom aka Harold Flowers se dešava danju, HCE je dogadjaj nocturni, ‘tis a dream Mighty Nora, Traum traumatisch, kao Историја/Historija/Histerija