Serbia's on the Road to Happiness - Come inside!

by Goran(che) Nikolić

title translated by Gorda(na) Ninković

        ''Srećni su oni koji svoje misli fiksiraju na neki drugi objekat, a ne na samu sreću'' [1]

U evroatlantskim zemljama tzv. ''Ekonomija sreće'' postala je vrlo važna tema, čak i na državnom nivou, jer su političari (konačno) uvideli da im je džabe da govore o rastu

I, kaže mi, da proslavimo ovaj dan, kupila sam domaće kolače, znam da joj je kupila Slavica, u sobi su na radnom stolu, donesi ih. Taman što sam skinuo vijetnamku, priđem joj, zaboravio sam da joj je danas rođendan iako me J. na to nekoliko puta podsećala, i sveže ipečen hleb joj je poslala, poljubim je u rumeni pergament obraz i lako povučem za uši: Srećan ti rođendan i velika mi porasla. Nasmeje se. Donesem kolače, stavim džezvu za kafu, iz gornje fijoke izvadim staklenu prastaru pepeljaru i sednem na trosed. U glavi mi pet sati i trideset minuta kad moram da budem kod oftalmologa, kasnije saznajem, vidim, oftalmološkinja. Probudila sam se rano jutros, još je bio mrak, sanjala sam...nisam posle mogla oka da sklopim. San je laža a Bog je istina, zazveči mi u glavi Njegoš. Šta si sanjala?

 

 

EDIT

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu …

Srk …

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti …

Srk …

Bugarski premijer je predložio našem predsedniku da i Srbija učestvuje u gradnji nuklearke Belane …To po meni znači samo jedno…da je u prethodnom periodu predsednik radio-aktivno za dobrobit gradjana obe zemlje …

kad poželimo da udomimo našu stranačku drugaricu, onda promenimo zakon o narodnoj banci. posle nas malo preslišaju jer su "pojedina rešenja u prethodnim izmenama i dopunama tog zakona koja su usvojena početkom avgusta izazvala ... nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa pravnim tekovinama eu, zbog čega je važno njihovo otklanjanje u postupku pregovora srbije sa unijom"... pa izglasamo i te izmene. a drugarica sad ima gde da radi i da glumi znalca a ovi iz eu neće više da... zvocaju

Profesor Nick. Bilo je zadovoljstvo slušati ga.

Čujem kako je 'u prolazu' i da će par dana, friovčardž, držati neka predavanja.
Jako dobar razlog da ponovo udjem u zgradu iz koje sam jedva čekala da izadjem...
Sećam se njegovog prvog predavanja, kada nam je za vreme pauze prišao i pitao: „Da li imate nekih zamerki?"

Moj odgovor je bio kratak: „Da - to što ste samo gost na ovom fakultetu."

Mržnja, netrpeljivost, podele, prostote... samo su medijske, politikantske intepretacije stvarnosti.

Nasuprot tom nastranom tumačenju poretka stvari buja svakodnevni život, prepliću se kao u DNK lancu radost i tuga, lude iznenadnosti i stečene navike, ljubav i strast, susreti i rastanci... Ili kako je to Boris Pasternak zavetovao u svevremenom stihu: "...Voleti, živeti, misliti, i ići

a karavana prolazi!

Nisam neka ljubiteljka narodnih umotvorina u svakodnevnom govoru, vishe volim kad neko autentichno kaze shta ima, al mi se ova neko vreme muva po glavi, nikako da izadje.

Ako bash treba da se prepoznam, a to je valjda cilj u datoj sutuaciji, nekako mi karavana draza i bliza. Ako uzmem u obzir da sam oduvek radila, uchila, usavrshavala se, gledala da neshto napravim, reshim probleme, idem napred i pomazem ljudima oko sebe.

Ona uloga vechitog posmatracha, koji se u glavnom ispoljava retorichki, tako shto nekog napada i kritikuje, a sam bash nema puno

Autor: Rodoljub Šabić

U subotu poslepodne agencija „Beta" je emitovala vest da je hakerska grupa „UAH-CREW" (United Albanian Hackers) napala i „oborila" veb sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ostavivši na njemu poruku na albanskom jeziku - Kosovo je albansko.

Vest su, bez ikakve ozbiljne provere preneli neki mediji. Preneli su je brzo i ekspeditivno iako nije bila tačna. Naime, napad o kojem je bilo reči odnosio se na stari, napušteni, sajt Poverenika koji se nalazio na hosting serverima provajdera, na koji i upućuje

Predsednika Obamu jutros u šest sati su saradnici probudili sa neočekivanom vešću - američki lider koji nije smatran ni jednim od favorita postao je ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za mir. Nagrada je iznenadila samog Obamu, njegovu administraciju i Amerikance, čije prve reakcije na blogovima i drugim forumima pokazuju podeljenost po gotovo stranačkoj liniji.

Predsednik Obama od početka izaziva snažne emocije u gradjanima, oni koji vole i poštuju svog lidera danas su ponosni što su njegovi napori na jačanju diplomatije i promeni američkog spoljnopolitčkog kursa, inicijativa

2012. će se navršiti dvije decenije od objavljivanja ovog legendarnog debi albuma.

Obilježavanje ove obljetnice mi je odavno zacrtano u blogoprogramskim ciljevima. A da me niko nebi pretekao u toj nakani koristim prve dane tekuće godine ( u koju obljetncica, jelte, pada, iako je tačan datum objavljivanja  bio 10.Novembar) da ga i realizujem. No i to mi je moglo promaći u ovim lelujavim slavljeničkim danima da sinoć u klubu  nisu odvrnuli RATM-e do daske.

"Umro Majkl Dzekson."

Iskusno kucam u pretrazivacu "Michael jackson died". Najbolje sto uspevam da nadjem, da bih potvrdio Ivanovu informaciju, je da je Majkl u bolnici i da je u komi. Samo jedna mala, meni skroz nepoznata, internet stranica tvrdi da je mrtav. Na sajtu CNN uzivo snimak iz helikoptera bolnice u kojoj je Majkl Dzekson. Kucam.

"Nije jos potvrdjeno."

"Dovezen je u bolnicu nakon prestanka rada srca."

"Zvezda takvog kalibra ne umire dok je ne opeva CNN."

 
"Crko je! Crko je!"

Jos je i podvriskivao je sa izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas dopire prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Zvuci od prilike kao kad nasa reprezentacija postigne go na veoma vaznoj utakmici. Marko koji je okrenut zidu i koji je do tada isto imao slusalice se prikljucuje:

"Sta je ovoj budali."

"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."

"Pa sto se ovi ovoliko raduju."

Na to nismo imali odgovor.

 

 

Sticajem srećnih, predratnih okolnosti, prva knjiga sa mojim imenom kao autorom objavljena je decembra 1990. godine zahvaljujući velikom trudu nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca, a sada košarkaškog trenera Zorana Prelevića. Knjiga „To je samo rock and roll" nastala je Zoranovim izborom satiričnih komentara i aforizama, koje sam od 1984. do 1990. govorio u emisijama II programa Radio Beograda „Niko kao ja" (urednica Tanja Nikolovski) i „To je samo rokenrol" (urednik Radoman Kanjevac). Dragulj ove prve publikovane knjige je duhoviti, vrcavi pogovor Zorana Prelevića. Hvala mu na svemu!