ti i ja se oduvek znamo:
čudo je u tome
što smo uspeli da se
pre po znamo

 Piter Gejbriel je jedan od
ljudi zbog kojih volim muziku.

gost autor: drzurin otac

U velikoj kamenoj kući izgrađenoj još za vrijeme Mletaka a na periferiji Tivta, žive baba-Kristina, snaha joj Senka sa sinom jedincem Ivanom, te Senkina majka baba-File ...

Ivanov stric a baba-Kristinin sin doktor Đuro zvani „Bluz“, upravo se parkira ispred kuće i najprije se čuje kako vozi u rikverc i kako udara u betonski pitar za cvijeće, a zatim ponovo naprijed,

Piše: Rodoljub Šabić

            Juče je Beogradom još jednom prostrujala "kritična masa".

            Mislim, razume se, na zajedničku biciklističku vožnju koja se pod imenom "Kritična masa" odvija u više stotina gradova sveta, okupljajući hiljade učesnika, s ciljem da se skrene pažnja na probleme sa kojima se biciklisti suočavaju u saobraćaju. Vožnja se dešava svake poslednje subote u mesecu. Juče je u Beogradu tema "Kritične mase" bio Brankov most.

            Nije prvi put da je Brankov most tema "Kritične mase".

Desilo nam se i da su nas uhapsili kad smo prolazili kroz Kragujevac vraćajući se sa jezera. Zaustavila nas je saobraćajna policija. Kao redovna kontrola, duvanje u onaj aparat za merenje alkohola. Onda se ispostavilo da uopšte nije to u pitanju, već da dolaze policajci u civilu da nas hapse. Mi pitamo: “Zašto nas privodite?”, oni kažu: “Ne, mi vas hapsimo”

izvor: Popboks 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...
Srk ...
Listam novine,srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti...
Srk ...
Dočekasmo još jednu Novu godinu...izgleda da je dan posle novogodišnje noći, za neke bio...boli glava...

Da mi je neko rekao da ce doci dan kad cu ja biti u stanju da citam chick-lit stvari , rekla bih mu da je to nemoguce i da nemam vremena i nerava za te gluposti. To sam uvek stavljala u rang srceparajucih novela i zaobilazila u velikom krugu. Neki dan je bio Dan knjige , ili tako nesto, odlucim da svratim u moju omiljenu knjizaru, u kojoj uvek zaglavim, i odlucim da sebe castim povodom tog dana jednom neuobičajenom knjigom. Odlucila sam se za Plum Sykes i njeno chick-lit delo "Bergdorf blondes", ili kako ga mnogi zovu, samo "BB-s", toliko je popularno . Zbog surrounding circumstances, dosta

   Da li znate Imreta? Onaj sa bradom, snimatelj.
   Onaj što je njegova keva jednom rekla: "Imam dva sina i jednog što radi u televiziji".
   Jeste, onaj što po hodnicima uvek urla : Kokane, ovaj kako se zove, jebem ti božija boga, gde si pobegla... Jel ti moraš uvek da pišaš kad treba da idemo na snimanje.

gost autor-krkar.

http://blog.b92.net/text/12731/Srbija%20-%20zemlja%20veselih%20aborid%C5%BEina/

Никад у нашем племену није било периода мира и благостања дужег од тридесет година. Колико ја памтим a памтим добро предања и каже, тридесет година је је било само једном! Ако бисмо успевали да саставимо девет, десет година без трзавица, проливања

And now, we have formalized our decision by swearing him in as the forty-fourth president of the US. We got our change we think. But he has not changed much yet - except the words.

The words are important. The words of the past administration had been words about fear, security, and about threats - everywhere there were threats. The words made us feel safe at first. We thought that someone else was worried about our safety.

But then we wanted change from these words. Those words made us act out of worry. They divided us. They sullied the reputation of the country abroad.

                               There are schools, where the pupils learn nothing except that which is better unlearned

Kada jedna demokratski izabrana vlada na jedno od ključnih ministarskih mesta  (nisu svi ministarski portfelji isti) postavi pripravnika, vrlo je moguće da se to završi kao – neuspeh.

Pre dva dana mediji su zabeležili izjavu Borisa Tadića, bivšeg šefa države, koji je ostao upamćen i po tome „što se mešao u sve“: „Jeremić nije dobro radio, koristio je poziciju za ličnu promociju”.

  "...Do you believe in life after love..."

Cher

A veruje li neko u demokratiju i vladavinu prava u CG posle nezavisnosti?

"Šta reći." Niko ništa ne govori. A meni se čini i važnim  i zanimljivim. U prilogu je izveštaj  sa KZS grupe intelektualaca ( da od prošle nedelje, ali priznajem da sam se nadala da će je bar neko iz  "moje" Srbije primetiti) koja je uspela da odgovori druge laureate i goste skupa ILH u Budvi da daju legitimitet šaradi koju su smislili Marović i Đukanović.

Zašto mislimo da je nama teže nego drugima ?

 Zbog čega uopšte razmišljamo kako je drugima i zašto im je tako kako je, a da pre toga nismo zavirili u sebe? Jedan moj stariji prijatelj zna da kaže da ne može sve biti lako, za čega bi čovek onda živeo; rogovi i perje se jednako prodaju i ista im je cena  samo  su kupci različiti. Sad, ako nam treba perje, a želimo i rogove, iako ne znamo zašto, to pitanje moramo da rešimo sa sobom, ne sa prodavcem ili onim kome oni zaista trebaju.

   Bežeći iz Srbije, kažu da je moguće i iz Crne Gore, od Turaka ili krvne osvete, pleme iz kojeg sam potekao, na putu do sigurnog utočišta prevalilo je za dvadesetak godina hiljadu kilometara. Bilo bi im lakše da su ih Turci desetkovali ili krvnoosvetnici ili da su se sami proredili, jer na tom putu nestalo ih je više od dve trećine. Razdori  među mojim dalekim srodnicima - kako sam čuo u pričama koje ne moraju biti tačne  - nastajali su zbog : popreko si me pogledao, sećaš se kako si mi uzeo najbolje parče livade, nisi mi pritekao u pomoć kada mi je bilo najteže, tvoj  čukundeda je mom  oteo devojku, razgovarao si sa Mitrom iako ja nisam 3o godina....