Bulevar oslobođenja

KOD Narodne skupštine

Zahvaljujući

      Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

    Bio je to hladan decembarski dan, sada već davne 1970. godine. Formalni tok ceremonije ispred memorijala posvećenom žrtvama koje su pale tokom ustanka u Varšavskom getu 1943. godine prekinut je jednim gestom koji će ostati zapamćen do današnjih dana. Nemački kancelar Willy Brandt bio je u zvaničnoj poseti Narodnoj republici Poljskoj i u skladu sa protokolom obišao je memorijalni spomenik žrtvama nacističkog terora na mestu gde je nekada bio zloglasni Varšavski geto. Baš u momentu kada je postavljao venac, nemački kancelar učinio je nešto kranje neočekivano. Nakon što je ispred spomenika spustio venac, na zaprepaštenje velikog broja novinara, on je klekao pred isti i u tom položaju, ne ispuštajući zvuka, ostao nepomičan još jedno kratko vreme.

- ogled o brojkama raznih izbora u Srbiji -

Sutra, 24.09. je sedam godina od ključnih, "nultih" (za mnoge) izbora u Srbiji na kojima smo birali predsednika SRJ, poslanike u Veće građana i Veće republika Savezne skupštine i odbornike lokalnih samouprava. Posle toga imali smo vanredne republičke parlamentarne izbore 23.12.2000., izbore za predsednika Srbije 29.09.

Ove nedelje mnogo sam razmišljao o svom životu i došao do zaključka da sam ga – promašio. Svaki dan posle istorijskog 5. oktobra 2000. uveravao me, bolje reći ubedjivao me je da mi je život promašen. Dugačka je lista razloga za promašeni život, pa da podjem redom: Nikada u svom životu nisam bio glavni momak u svojoj ulici ili kraju, niti je u štampi ili preko televizije uz moje ime i prezime osvanulo i ono čuveno »žestoki momak«. Nikada u životu nisam bio nikakav biznismen, a kamoli »kontroverzni biznismen«. Umesto sticanjem novca, bavio sam se sticanjem znanja.

Imao sam tu sreću da upoznam veći broj sjajnih ljudi iz Otpora. Imao sam i tu nesreću da upoznam i one manje sjajne. No to nije tema....Za jedan od poslednjih brojeva štampanog izdanja Buke moj prijatelj Miloš Gagić je napisao tekst o svojoj motivaciji da bude u Otporu, mislim da je vrijedno ponovo ga pročitati pred izbore, ima tu par dobrih....

 Za šta si se borio?

Kada mi ljudi kažu: "Za šta si se borio. Vidiš da su svi isti. Sta si za to dobio?", ja uglavnom ćutim i pomislim da li bi' to činio i sada.
Pre osam godina jedna generacija

"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

U Vašingtonu se može posetiti bilo koja institucija od Kapitol Hila, Bele kuće i Pentagona, pa do Vrhovnog suda i Federalnog tužilaštva, potrebno je samo podneti zahtev i čekati odobrenje. Međutim, ja nisam imao vremena za čekanje. Zato sam od mog kolege Larija Ficdžeralda novinara Posta, pozajmio njegovu karticu sa  akreditacijom i bez problema ušao u zgradu Vrhovnog

 

- Ja komadujem brodom ludaka a ne nekakvom uvežbanom oružanim silom koja je spremna za velike poduhvate! - urlao je imperator koji je, suviše ljutit da bi čekao sopstveni prevoz, krupnim koracima grabio prema prostranom dvorskom kosmodromu dok je ostatak svite, u čijoj krvi nije bilo toliko adrenalina, groteksno potrčkivao za njim.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros sam se, na Tviteru, povodom medijske vesti „Dvaput više elektronskih narukvica" našalio tvitom - „a tamo neki kažu da ne povećavamo ulaganja u IT i elektroniku!:)". Pomalo „neslano" jer problem nije „u ulaganju u IT" već nešto sasvim drugo. Evo o čemu je reč. Vest se svodi na:

"Pošto je broj osuđenika koji kaznu služe kod kuće u prošloj godini dupliran, Vlada odlučila da otvori 7 novih kancelarija za elektronsko praćenje zatvorenika.

Kancelarija će se otvoriti u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Užicu, Leskovcu, Čačku, Smederevu i Pančevu."

 - Platio sam vam za sat vašeg vremena i ne vidim zašto taj sat, umesto seksa, ne bi razgovarali o vama.

- Neće moći gospodine. Sat vremena mog tela prodajem za sto dolara, sat vremena moje duše košta mnogo više.

Iznenadilo me je kada sam video da se glavni gradski arhitekta oglasio na blogu B92, a na temu raseljavanja Roma u Ovču. Očekivao sam argumente, a ne paušalne ocene i populizam, ali ga nažalost nije bilo pa sad hoču da pokažem da ja nisam rasista ali da imam par pitanja na koje bi želeo odgovor. Prvo nije mi jasno kako su sada oni koji postavljaju pitanje oko naseljavanja Roma u Ovču postali rasisti, a šta su onda građani Novog Beograda, Zemuna i drugih mesta koji su izlazili na ulice kako bi sprečili naseljavanje Roma?

U tim trenucima, gradske vlasti su preko toga prešle

U subotu 14. Juna, na adresi Novosadskog puta br. 70 u Novom Sadu, svečano je postavljen kamen temeljac novoj zgradi Protestantskog Teološkog Fakulteta u Novom Sadu. Prilikom ove svečanosti prisutnima su se obratili dekan fakulteta prof. dr Dimitrije Popadić i nekoliko gostiju iz inostranstva. Radovi će početi u kasnu jesen, a prema predviđenom planu ceo kompleks će se sastojati iz nekoliko objekata koji će obuhvatiti, amfiteatre i učionice, biblioteku i čitaonicu, svečanu salu za konferencije, školski internat, kantinu, računarsku salu kao i ostale prostorije namenjene osoblju i radu fakulteta. U okviru fakulteta predviđeno osnivanje nekoliko centara, i tri instituta između ostalih Institut za međucrkveni i međureligijski dijalog.

     Ponedeljak je, za optimiste, pocetak nove radne nedelje, novih planova i poduhvata. Za pesimiste, to je prilika za svodjenje negativnih racuna sa proteklom nedeljom i vikendom neispunjenih zelja. Pocetnik u ordinaciji ima druge brige. Prvo sa cim se suocava je guzva u cekaonici, sedam-osam pacijenata koji sede na klupama pored zidova, jedni udobno zavaljeni razmenjujuci sa susedom najnovije traceve, drugi nagnuti napred, kao u polozaju za niski start, u ocekivanju da budu prozvani. Zatim, na samim vratima ordinacije, grozd od 5-6 ljudi kojima se jako zuri i koji su meta

Ja obožavam subotu. Subotom pravim veliko spremanje i konkurišem glasnom muzikom komšijama iz kafane Kalašnikov. Treba mi ritam dok ribam.

E ali danas je nedelja i to ne bilo kakva nedelja. Pa kako nam se i država uskoro ne bi zvala kao kafana u mom komšiluku u centru Novog Sada ritam je danas nešto drugačiji.

(Moj hit danas)

don't vote for government - али ни за радикале маме ти (и не обазири се на беџеве - радикали су радикали а спс је спс)