Iako su meni ravne zemlje, horoskopi, HARPovi i 5G „problemi" u sličnom rangu - vesela projekcija ljudske šarolikosti u preuvezanom svetu, HARP i 5G mi privlače nešto više pažnje zbog studiranja elektrotehnike, pa radio amaterstva, a i prosečnim ljudima je tema podosta ezoteričnija zato što se ne svodi na osnovne matematike i fizike koje smo svi učili u osnovnim i srednjim školama.

5G primopredajnici na stubovima i mobilni telefoni, pa ostali radio uređaji, komuniciraju uz pomoć elektromagnetnih (EM) talasa. Ono što nije svima poznato je da u EM talase spada svašta oko nas sa raznim popularnim imenima: radio talasi, infra-crveni zraci, svetlo, ultra-ljubičasti zraci, rendgeni ili X zraci, gamma zračenje, i svašta između.

Reči „talasi" i „zraci" su popularne, dok se u fizici, opet popularno, često priča o EM sili koja ima nosioce, fotone, i oni imaju dualnu prirodu - i talasi su i čestice istovremeno, ali to sad zalazi u kvantnu mehaniku.

Pa nas 5G stub ili mobilni telefon gađaju fotonima isto kao i zagrejani radiator, otvoreni plamen, „zeleni" fotoni pasivno odbijeni od lišća ili trave, svi sunčani zraci, rendgenski, i tu i tamo poneki kosmički zrak.

Energija fotona zavisi od njegove frekvencije. Mi razne frekvencije u vidljivom spektru svetlosti doživljavamo kao različite boje.

5G fotoni nose oko milion puta manje energije nego UV (ultraljubičasto) sunčani zraci koji nas pogađaju kad smo na otvorenom.

Ovaj slogan ima ovogodišnji SOFEST. Obeležava se lep jubilej: 50 godina od premijere filma "Ljubav i moda". Pre tačno pola veka nastao je fenomen, kroz koji su odrastale generacije. Žene su mislile da će biti lepe kao Beba Lončar, samo ako nose haljine sa istim dezenom ili sličnim krojem, kao ona u filmu. Muškarci su mislili da će biti pravi muškarci samo ako sednu na vespu. Kako god, svi zajedno, u celoj onoj velikoj zemlji, bili su zaraženi ovim filmom. Euforija je prevazišla sva očekivanja producenata i protagonista - nacija je bila zaljubljena. Kritika se strašno mrštila, jer film, pre svega, nije oslikavao našu stvarnost. Međutim, verujem da bi se danas svi složili da je ovaj film bio neophodan. Ja otkidam na Đuzin šarm. Naprosto ga obožavam. Muškarci dan danas otkidaju na Bebinu lepotu. Svi zajedno otkidamo na neku lakoću urbanog beogradskog života, koju su generacije nakon ovog filma produžavale decenijama, sve do danas. Na svakom matineu, svakoj zabavi... svirala se i pevala muzika iz ovog filma. Osamdesetih su i Idoli  snimili rimejk "Devojko mala". To je bila pesma uz koju sam se ja prvi put poljubila. 

A rođena sam skoro 15 godina posle filma. Ipak, draža mi je Đuzina izvedba, iako je moj Prvi Poljubac slučajno pao na proslavi Nove '88. baš uz muziku Darka Kraljića i Idole...

Zadnjih je godinu dana pokazalo, između ostalog, i koliko je trnovit istraživački put od nastanka problema do njegovog rešenja. Ogromne količine novca, opreme i ljudi uloženi su u nalaženje kovid vakcine, gde je posebno interesantno da je ne samo jedna, već više različitih ekipa došlo do uspešnog rezultata. Sve to ukazuje koliko je nauka bitna, i koliko život, ne samo kada je zdravlje u pitanju, zavisi i od ne baš tako ni velikog broja naučnika i istraživača.

Danas sam primio e-mail od predsednika Baraka Obame, u kome mi, između ostalog, piše:

Nune,

... You have been there through victories and setbacks. You have given of yourselves beyond measure. You have enabled all that we have accomplished -- and you have had the courage to dream yet bigger dreams for what we can still achieve.

So in this season of thanks giving, I want to take a moment to express my gratitude to you, and my anticipation of the brighter future we are creating together.

With warmest wishes for a happy holiday season from my family to yours,

President Barack Obama

Barače,

hvala ti.

Premda me ti i tvoji saradnici redovno obaveštavete o projektima na kojima se radi, to da si me se setio, i u sveopštoj gužvi koja prati sutrašnji američki praznik Thanksgiving Day, zaista me je prijatno iznenadilo i duboko dirnulo.

Pre nego što krenete da čitate i komentarišete, znajte da mi nije namera da se bavim politikom i suočavanjem sa prošlošću na ovom blogu. Dakle, striktno bih da se bavim temom medija u Srbiji. Konkretno - ogoljenim vidovima medijske manipulacije u Srbiji.

I ja sam gledao onu spornu TV emisiju na B92 u ponedeljak uveče i da vam pravo kažem već bih je i zaboravio da se oko nje nije digla onolika halabuka. A ta halbuka se digla uveren sam radi stvaranja frke oko "ponovnog" ukidanja Peščanika jer setite se prošle godine je već kolala glasina da je Peščanik ukinut:

These four defiant authors are sceptical about the future – particularly since the opposition radio programme Pecanik(hourglass) broadcast by the independent radio station B 92 stopped airing in July 2010. 

 http://www.signandsight.com/features/2128.html

Znači Peščanik možda bre nije ni postojao u proteklih gdoinu dana! 

... (LOŠEM) UMETNIČKOM UKUSU I JOŠ PONEČEM...

Zahvaljujući šarenim magazinima tipa Glory, Story i sličnim ne retko imamo prilike i da, kako se to kaže, “zavirimo u stanove poznatih“, to jest budemo svedoci najčešće lošeg umetničkog ukusa srpske (kvazi) elite. U redu, apsurdna postavka tako nešto čini, rekao bih, logičnim: ukoliko je već reč o kvazieliti kakav bi joj ukus bio nego loš? Stvar je, međutim, mnogo ozbiljnija no što se to na prvi pogled možda čini. Ljudi koji su u ovoj zemlji zainteresovani za kupovinu umetničkih dela ─ čast izuzecima, naravno ─ ili nemaju para ili pak ne znaju šta je umetnost. Jedan od legitimnih razloga kupovine slika, jeste zadovoljenje vlastitog lošeg ukusa ali, svakako, i demonstracija materijalne moći. U prevodu ─ kupuje se ono što je najskuplje. S gledišta logike kapitala i to bi verovatno moglo biti ok, po principu čim je skupo za pretpostaviti je da mnogo i vredi, to jest da će ta vrednost vremenom moći samo da raste. I tu se ozbiljnijih zamerki ne bi moglo naći – uostalom, zašto bi ljudi od biznisa morali imati umetnička znanja. Odu lepo u galeriju, vide šta im se sviđa (opet uglavnom ono što je najskuplje) izaberu i plate.

Uostalom, ne ponaša li se tako i čuveni Roman Abramovič koji je nedavno u samo dva dana za dve slike potrošio neverovatnih 120 miliona dolara!

Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne?

Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu.

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

Mutna zora nakon besane noći  uz kišu koja se kao suze niz prozore cedila nagoveštavala je tužan, tmuran dan. Ružan i memljiv, i zato još podesniji za scenografiju onoga što je pisano da se desi i što ima da se zbude. 

I desilo se: Srbija se odrekla divnog čoveka, velikog humaniste, sjajnog privrednika i nenadmašnog ministra, Bratislava Bate Gašića Santosa. Kakav je to čovek, kakav kolos, kakav trudbenik, prijatelj, brat, muž, kolega, naučnik i državnik slušali smo satima od njegovih partijskih drugova i Vučića samog. O njemu i zlikovcima, prostacima, moralnim krpama i čudovištima iz opozicije i medija, vazda žednih krvi takvih mučenika koji bez glasa i hropca stradaju za otadžbinu.

 gost: dara-landara

     Halo, ljudi, neka mi neko objasni osnovne stvari !? Dokle ide ljudsko licemerje i gde je moja granica izdržljivosti? Zna li neko ili će biti jasnije kada se tanka nit zdravog razuma prekida? Skoro pola  životnog veka živela sam u braku zasnovanom na prelepoj mladalačkoj ljubavi. Kako je to romantično i patetično! Onda, kad već imaš odraslu decu, muž se seti da

Imao sam nameru da moje odsustvanje sa bloga okončam tekstom o referendumu glede ustavnih promena u Turskoj, no ono što me je držalo podalje od online života me ni tada (12. septembra), ni sada, nije još pustilo. Koga zanima taj referendum može da pročita  moj tekst u novosadskom Dnevniku za koji sam ga porodio u velikom cajtnotu.

Šta me to drži već tri i kusur meseca offline? Prozaika - dovršavanje vrlo nedovršene kuće u kojoj smo evo skrpili već četiri godine.

Šta jedna budala napravi sto pametnih ne mogu da isprave i otud su se radovi na tom "dovršavanju" pretvorili u radove koji po obimu i potrošenim nervima dostižu gradnju nove kuće. No, ne bih da zamaram time. Iskustvo druženja sa "planinskim Turcima", kako turski (ultra)nacionalisti nazivaju Kurde, koji su dominantna radna snaga u građevinskoj industriji, u velikoj meri potire žal za potrošenim nervima. Neke vinjetice tog iskustva ću probati da podelim.

 Milan Nikolić

Nedostaju vam ideje kako da skrenete pažnju na sebe? Želeli biste da se vaš glas odjekne dalje od vaših trenutnih dometa i da, ukoliko je moguće, pridobijete što više pristalica? Ili prosto imate potrebu da olakšate nagomilani bes i nataložene frustracije, ali u javnom prostoru jer ste shvatili da je samo tada lekovito po vaše izmučene živce? Ništa lakše. Jedini uslov je da imate profil na nekoj društvenoj mreži. I malo ekstremizma.

Direktorka Urban in Aida Ćorović dobila je policijsku zaštitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji Muamera Zukorlića