Има једна ствар у вези са Западом која се ретко где појављује у дискурсу а мени делује јако релевантно.
Преовлађује утисак да људи на Западу како домицилни, тако и имигранти верују да су домицилни помогли имигрантима дајући им део своје коре хлеба и уточиште од њихових заосталих друштава у којима нису могли да се наплате/остваре/изразе

Pre par dana, uz pompu i skromne svečanosti, ispraćen je Track Palin, sin guvernerke Aljaske, Sare Palin, da se pridruži američkoj vojsci u Iraku, u Dijali, najopasnijoj pokrajini te zemlje. U maloj crkvi u Fairbanksu odrzana je prigodna svečanost blagosiljanja nevelikog vojnog kontingenta,

 MISLIM, DA USVAJAM U SKUPSTINI SSP SA EU SA RADIKALIMA KOJIMA JE RATKO MLADIĆ HEROJ, A DA EU NI PRELAZNI SPORAZUM MOŽDA NECE DA NAM ODMRZNE UPRAVO ŠTO TOG ISTOG MLADIĆA NE HAPSIMO VIŠE. Pa ni  pokojni Jozep Heler ne bi bolje.  Nadam se i da neko iz  EU cita ovaj blog.  

 Svi su isti. I dalje. Radikali, mislim.

Danima mi pada roletna na oči od toga što čak i „moj“ Danas i-ili  ljudi koje cenim spekulišu da li je Toma reformator u povoju, potencijal za "pacifikaciju" malte ne za deradikalizaciju Srbije. Na osnovu čega tačno!  Fala

Ima ljudi koji ne veruju dok/ako se ne dokaže suprotno, a ima i nas koji verujemo dok/ako se ne dokaže suprotno. Ovi prvi uvereni su da imaju formulu koja ih štiti od razočarenja, i nas druge smatraju naivnima. Mi drugi sebe uglavnom nazivamo optimistima i smatramo da ovi prvi žive u konstantnom strahu od života, nama neizdrživom.

Ovi prvi obično ne glasaju, da se ne bi razočarali.

Mi drugi stalno glasamo i stalno se razočaravamo.

(Imaju i neki treći, koji glasaju i ne razočaraju se - ali o njima ne bih ovom prilikom.)

A otkad smo mi toliko bliski da se šalimo s nekim koga ne poznajemo, i to pred nekoliko miliona gledalaca, bez njegove saglasnosti? Valjda je šala, osim smeha, nekako odraz prisnosti. Nasilna prisnost već je silovanje. Drugarice i drugovi naš premijer je upravo silovan pred kamerama i sada se bori sa osećajem samokrivice, osudom okoline a možda i malo stokholmskog sindroma pa ne reaguje u punoj snazi.

  Taman sam završila izveštaj.  Samo da ga pošaljem. Dok otvaram prozor za pisanje nove priče. Al' samo da pre toga odgovorim na par mejlova. I protrčim kroz blog i fejsbuk. Usput da pogledam i mejlove u susednom internet sandučetu. A, i da štuknem kroz podnevne vesti...Kad ono mrak. Mrk. Mraknuo ekran. Samo pocrneo. Pored njega je uvela i stona lampa. U trenutku. Nestao i tektonski poremećaj iz susedne sobe koji, upravo raspušteni Mali Sin, bez blama naziva muzikom. Zagrcnula se i ućutala i mašina za veš.Struja? Nema struje?!

U novinama koje uporno vode placenu kampanju protiv ljudi koji zahtevaju razjasnjenje politicke pozadine ubistva premijera Djindjica, ovih dana citam da je egzekutor naredjenja da se likvidira Zoran Djindjic i izazove drzavni udar u Srbiji - Milorad Ulemek, zapravo jedan blag, posten i velikodusan covek, koji finansira izgradnju crkava i pomaze deci i bolesnima.

Za crkve ne sumnjam, izgradnja sklonista za lica sa internacionalnih poternica - kosta nesto, cak i ova najbogatija religijska grupacija ne moze samostalno da izvede ni jednu od komplikovnih operacija, kao

- Еее, птицо, сад ми се јављаш, кад ти требам, а?
- Па, да, на брзину само, хајде.
- Е, не може, је л' ти уопште знаш кад си последњи пут био код мене?
- Немам појма, Гого, па зар је важно?
- Наравно да је важно. Памтиш ли ти ишта о нама? Кад си први пут био са мном?
- Јоој, немој сад и ти те годишњице, не знам, дај не зезај, пет минута је све што ми треба.
- Не знаш, а? А зашто ми никада ниси оставио број мобилног телефона?
- Па нисам хтео да ме зовеш. Тај број ми је за жену и децу само.

 Zastrašujuća je činjenica da blekvoter i Princ su toliko snažni da mogu da svrgnu vladu mnogih zemalja kad god požele.Baš zbog toga me plaši petogodišnji ugovor sa blekvotersima vredan 15 000 000 000 dolara (da petnaest milijardi dolara) da se svuda u svetu bore protiv međunarodnog terorizma povezanog sa putevima droge. To treba da znači da blackwater ima svoje filijale raspoređene svuda po svetu kako bi se suprostavila "svetskom terorizmu" kao neka vrsta šerifa kojeg bi svi plaćali a konrolisali ljudi iz senke militantnog ultrahrišćanskog krila novog kontinenta.

Molim državu ovaploćenu u liku i delu javnog tužioca da me zaštiti. Po službenoj dužnosti. Od muškarca u haljini koji predvodi jednu od verskih zajednica. Dotični je, naime, nasrnuo na Ustav Srbije i posledično i moje slobode koje mi isti garantuje. Navedeni lider verske zajednice je za poplave optužio zlo i porok predstojeće gej parade, čime je posledično homoseksualce direktno optužio i za ljudske živote koji su ovih dana tragično izgubljeni.

Ja nisam homoseksualka, ali kada neko jasno i javno prekrši Ustav sekularne države, istovremeno prekrši i moja prava da budem zaštićena pomenutim Ustavom. Zato što ako danas za poplave mogu biti optuženi homoseksualci, onda sutra za sušu mogu da budu prozvane žene, za sneg svi plavooki, dok bi za klizišta mogla da budu kriva sva deca do desete godine.

Po svaku cenu, podrazumeva se! Milijarde saveta nas svakodnevno zasipa i zatrpava sa svih mogućih i nemogućih strana, elektronskim putem preko FB, Googla, pisanih medija, TV reklama... Svaki hiljaditi pokušam da pročitam ali vrlo brzo odustanem. Dosadno i glupavo do zla boga! I što je po meni najgore i najštetnije, svi ti saveti služe da maltretiraju ljude, žene i muškarce i ni po koju cenu ne dozvoljavaju sreću i radost! Čak šta više, nastoje da ih uguše i potpuno izbace iz naših života, dovodeći ljude u manijakalno stanje.

Zarad ovog teksta, podastirem vam nekoliko

Sinoc se u Atini osetio blagi zemljotres. To nije cudno, ovo je trusno podrucje i malo, malo, pa se zatrese.

Vreme je lepo, danas pogotovo, pravi prolecni suncani dan. Nadam se da ce i sutra biti tako lepo jer su zakazane velike demonstracije, pa da narod ne pokisne kao prosle nedelje kada su po pljusku i hladnoci marsirali ispred Parlamenta.

Demonastracije se odrzavaju skoro svakodnevno, bile su juce, bice i sutra. 

Ne znam da li ce njihov Parlament potvrditi dogovor Vlade i emisara poverilaca, to se odlucuje sutra.

Ja bih o necemu drugom, o velikoj solidarnosti grckog naroda sa nevoljnicima, siromasnima, otpustenima, beskucnicima, koju vidim na svakom koraku.

Svaki zaposleni u Srbiji, njih 2.000.000 bi trebalo da traže od svojih poslodavaca da o svom trošku (trošku zaposlenog) deo njihovih prihoda usmere u jedan od dobrovoljnih penzionih fondova po izboru zaposlenog. Svaki zaposleni. Zašto? Zato što im se to isplati. Evo i kako i koliko.

                                         ( ili o uticaju dugmića na našu sudbinu )