Još u osnovnoj školi smo iz muzičkog učili pesmu:

Oj Srbijo mati, nemoj tugovati.

    Zovi, samo zovi
    Svi će sokolovi
    Za te život dati!

Na Evropskom prvenstvu u fudbalu, kao i ko zna koliko puta ranije, čuo sam da tu pesmu pevaju hrvatski navijači, i ponovo sam pretraživao da vidim čija je to pesma. Razlika je u tome što Hrvati pevaju Oj Hrvatsko i što im poslednji

Ovaj tekst objavljujem uz ličnu ali posrednu saglasnost autora. Kratak uvod gospodin Bogunović nije imao prilike da pročita te naglašavam da su u pitanju moje misli i stavovi: Naslov je, takođe, moj.

Sva tragika i strahota ubistva devojčice samo je deo tragike i strahote koju živimo. Jer ubica ubije jednom; mediji i "javnost" u Srbiji žrtvu i sve oko nje kidaju, rastžu, pustoše dok na kostima ima truna mesa za ponuditi beslovesnom puku. Ako jednoga od onih koji su u  strašnom piru učestvovali bude na trenutak sramota a đubre koje imamo običaj da zovemo medijima izgube jednog čitaoca-gledaoca-slušaoca ovo je pismo ispunilo svrhu.

Gost autor: Goran Bogunović, ujak Tijane Jurić:

"Juče smo sahranili našu Tijanu. Došlo je mnogo ljudi sa svih strana da je isprate i pruže podršku. Želim da se zahvalim svima na tome. Naročito želim da se zahvalim svima koji su pomagali onako kako su mogli da Tijana bude pronađena - ne mogu vam svima pojedinačno zahvaliti iako ste to zaista zaslužili. Hvala svakome ko je podelio njenu sliku sa podacima, objavu, članak u novinama. Hvala svima na saučešću i rečima podrške i ohrabrenja - ne postoje te reči koje mogu utešiti, ali zahvalni smo na iskrenoj nameri onih koji su ih uputili. Želim da se zahvalim i onim čestitim novinarima koji su pomogli da se stvori dovoljno medijske pažnje da pronalaženje Tijane postane prioritet. Želim da se zahvalim i policiji koja je zaista uložila maksimum da ona bude pronađena, a verujem da bi se do rezultata i brže došlo da ih nije kočila birokratija.

Za koga biste glasali?

Glasa se preporukom na komentar sa jednom ponuđenom opcijom

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.

(Ovo je kompletan tekst prof. Vladimira Vuletića iz današnje Politike. Tekst u štampanom izdanju je kraći za 1300 karaktera, zbog prostora. A meni se čini da je dovoljno intrigantan da treba da ga pročitate celog. NK)

Znate sta su Tanatalove muke. Znate. Tantal izmedju  ostalog  stoji u bistroj vodi ali kad pozeli da je pije ona se povlaci. Palancani su na Tantalovim mukama, samo stoje u prljavoj vodi. Elem, jednom davno sam vam pricala o mom rodnom gradu. Sada izgleda ovako:

„Nije

Gost autor Dragoljub pokoj mu duši nedostaje nam.

Vidim ispričali ste se za i protiv izneli svako svoje mišljenje o mlekcu i njenoj situlaciji.samo,niko se nije setio da pogleda šta kaže statistika. Znam, naša statistika i nije mnogo ni tačna ni sigurna ali ipak postoji kao takva,pa sad možda je i nešto tačno.

Daklem po statistiki ,našoj diki, u ovoj zemlji super inteligentnih i super talentovanih ljudi,živi ni manje ni više nego 750000 ljudi koji su totalni glupaci ,lezilebovići i kozna kakva gamad pošto nisu sposobni da obezbede sebi jedan ili više obroka dnevno,sram ih bilo ruže nam naciju tako briljantnih i duševnih ljudi.

Čim se otope zimski snegovi ili temperature dotičnog godišnjeg doba konačno dobiju pozitivnu temperaturnu konotaciju, vlasnici pasa se prisete dve napasti: krpelja i Popinog praseta.

Krpelji su baš kao što im kaže prosto krlje jedne, kače se na sve toplokrvno i vampirski prehranjuju. Nekada ih nije bilo toliko, bar koliko me sećanje služi, naročito kad ga potkrepi činjenica da sam u selu rasla. Zbog toga sam iz trava, travuljina, sa drveća i iz žbunja izlazila samo kad me mrak natera ili urlanje nadležne rođačke osobe zadužene da me, tokom bivanja u ruralnim uslovima, održi u jednom komadu. Buva se sećam, bile su dosadne kao buve i zbog njih su nas trebili kao primatsku mladunčad. Ali, to je druga priča. Oni krpelji...da...kačili su se na pripadnike životinjskih sorti, retko na ljude, a do vremena moje odraslosti nisam ni znala da mogu da raznose boleštine. Kladim se da je to neko zapatio pa pustio. Znam da mi ta teorija ide na račun sumnje da bolujem od teorija zavere, ali nemoguće je da su ti krpelji od pre tridesetak godina postali strava nad stravama, a da ih do tada niko nije, sem poslovično, pominjao. Da je krpelja, pa još zaraženih, toliko bilo kad sam ja odrađivala detinjstvo, teško da bih isto uspešno preživela. Za razliku od njih, krpelja, Popina prasad su od vazda bila tu i to ne samo u selima, nego i u gradovima. Zapravo svuda gde se nešto zeleni.

DAČUŠKE

O prošloj i o sadašnjoj poseti Rusiji domaća javnost ne zna ništa. Zašto Ivica Dačič putuje u Moskvu, sa kim se sastaje, kakav je program boravka, da li su te dve posete privatne ili službene...?

U SPS-u nevešto objašnjavaju da učestali letovi Ivice Dačića u Rusiju nemaju nikakve veze sa proteklim izborima i da je sve ranije dogovoreno.

U čaršiji, međutim, tvrdi se sasvim suprotno: da te dve posete itekako imaju veze sa izborima i da je u pitanju utvrđivanje cene za koju će  SPS, PUPS i JS formirati novu Vladu Srbije sa SNS, a ne sa DS.

Legla sam u krevet da spavam i odjednom me je obuzelo osećanje strahovitog straha da ću umreti. U snu, večeras. Budalasto jeste, ali prva stvar na koju sam pomislila kada sam ustala iz kreveta, skuvala još jedan čaj, zapalila cigaretu i sela pred ovaj beli papir bila je ta – da je danima centralna tema ovog bloga i šire, bio "govor mržnje".

On je kreirao RSS feed, Infogami, Creative Commons, Archive.org, Open library, Demand Progress, nosio na svojim leđima otpor prema SOPA. Dečak genije koji je bio u isčekivanju suđenja zbog skidanja PDF fajlova naučnih časopisa sa sajta MIT biblioteke.

Krajem februara 2007. sam na ovom blogu (tačnije, na starom blogu) postovao poslednji, deseti nastavak originalnog serijala "Suočavanje s budućnošću". Dau Džons indeks je bio negde na oko 12.000 i do leta te godine je prešao 14,000. Bogataši su zadovoljno trljali ruke, sirotinja se radovala novim kreditima, a ekonomisti pisali hvalospeve Miltonu Fridmanu koji beše umro baš krajem 2006. godine.

Krajem februara ove godine razmišljao sam da ponovo pokrenem serijal. U međuvremenu Dau Džons indeks se prepolovio, sa 14.000 pao je na 7.000. Bogataši su trljali opečene prste, sirotinja je strepela od novih kamata, a ekonomisti su pisali hvalospeve Džonu Majnardu Kejnsu koji se beše povampirio baš krajem 2008. godine.

U poslednja tri meseca, dok sam se ja nakanjivao da počnem da pišem, Dau Džons se malko oporavio, prešao je 8.000, optimizam raste, jeste da kriza može da potraje, ali najgore je iza nas, strpimo samo još malo, najviše godinu ili dve, pa će sve biti kao nekad. Mislim da je sad pravo vreme za nastavak serijala "Suočavanje s budućnošću".

Bill Maher , politički satiricar bez dlake na jeziku   ,posetio je Houston 3 maja ove godine .    I moj utisak je da nas je Maher   naterao  da se  sat i po vremena smejemo  o stvarima  koje  u suštini nisu smešne.  

U jednom je trenutku Maher rekao kako je sam zgrožen video klipovima  koje na internetu postira tzv Islamska Država.

/Kad to vidim, besan sam, pomislim kako stvarno trebamo otići dole i razbiti te kučkine sinove.

Publika ,makar  njen glasniji deo,je na ove reci Mahera reagovala frenatično,  uz uzvike podrške ovakvoj ideji.

Medjutim,