E pa batice, srećan ti rodjendan:)))

Zato mi je muka, kada gledam kako oni, koji nikada nisu imali ni truna sažaljenja, ni mrve ljudskog poštenja, ni traga srama, sada nas pokušavaju da nateraju da prema njima pokažemo osećanja, koja nas čine ljudima drugačijim od njih. Da se sažalimo, da i dalje verujemo da je svaki ljudski život važan, da pomislimo na njihovu decu i njihove porodice. Da nas nateraju da osudimo sebe, sateravši nas u ćošak iz koga ćemo izaći oprostivši im ili priznavši da smo isti kao i oni - bez samilosti. Da zaboravimo sve žrtve njihove politike, koje nisu imale ni toliko slobode odlučivanja o svom telu i životu, koliko oni sada i po zatvorima imaju. Da damo dobro u nama, za zlo u njima.

Sinoć mi na rođendanskom okupljanju nas matorih drtina zapalo da sedim do naše dece. Raspričasmo se moje dve kumice, Sandra (8. razred), Marina (4. razred) i agitator Mirko (8. razred). Počesmo od veronauke, pa preko nastavnika kod kojih tri četvrtine odeljenja ima jedinice i dvojke, kao i onih koji deci govore "konju, debilu, majmune" i povremeno im zavale koju vaspitnu ćušku, sve do lektire.

"Pa, dobro, što se ne bunite protiv stvari koje vam smetaju?"

"Ništa to ne vredi. Mi smo se jednom pobunili, pa smo na kraju mi ispali krivi", kaže Mirko.

"Kome ste se žalili?"

"Bilo sve na fejsu, bilo na hiljade komentara."

Gotovo je, Obama je opet The President!

Sto je najvaznije, Obamino zdravstveno osiguranje ostaje, pravo zena da donose odluke koje se ticu njihovih tela, odnosno reprodukcije, ostaje, kao i prava manjina svih vrsta. 

Koliko mi je drago sto je on pobedio, jos draze mi je da je profesorka sa Harvarda pobedila i dobila senatorsko mesto za Massachusetts - Elizabeth Warren - zena sa kojom su se sprdali Tea Party kreteni, kao kad se mangupi sprdaju sa pametnom decom koja vredno rade.

Blogeri ovdašnji, jedan mlađi i jedan nešto stariji postavili su svoje tekstove o kusima i repatima, šutima i rogatima, rogovima u džaku i uvredama na blogu, ali su obojica, iz  meni nerazumljivih razloga, svoje postove zatvorili za komentare.

Ako želite komentarisati možete ovde. 

"LDP u ovim prelomnim trenucima želi da preuzme punu odgovornost za sve proevropski nastrojene birače u Srbiji. Smatramo da smo obavezni da učinimo sve da bi omogućili da volja preko 1 600 000 glasača DS-a i 220 000 glasača LDP-a i ko zna koliko još ljudi koji žele da se nađemo u Evropi, ne bude grubo zloupotrebljena, zaustavljena i tako na duge staze Srbija bude sprečena da nastavi svoj evropski put.

We have them because we are, generally speaking, stinking liars and crooks.

Zemun- kičma režima

Približavaju se izbori - redovni, vanredni, mali,  veliki. Od 2000te skoro svi su bili istorijski, presudni, referendumski. Muka mi je više od svega - od izbora, od upropaštenih života,  od slušanja raznih budalaština, populizma, trućanja.

Obećala sam da ću da pišem o Zemunu i kao ljuti beogradski nacionalsta, tvrdo jezgro centar,  to ispunjavam :)))) 

O Zemunu  želim da pišem ne zato što sam tamo provela najlepeše trenutke van mog atara i zato što su mi tamo neki dragi ljudi, vec zato što mi se čini da je

Fenomen Njuz.net-a prvo je pokazao koliko novinari u regionu proveravaju izvore (i koliko uopšte čitaju informacije na nekom sajtu), a sada je došao i do Njujork Post-a.  Na Blink festivalu u Ozonu mogli smo da čujemo od nekih učesnika (glavnih urednika renomiranih medija) da su blogovi neozbiljni jer može svašta da se napiše? Šta tek reći za medije onda?



Poenta bloga je da to platforma i da uvek zavisi ko i gde šta piše. Isto

Na biciklima preko Pamira, kroz Kirgistan i Tadžikistan

• vreme: 1-26. avgust 2008.

• učesnici:

- Predrag Tripković - saborac i na prethodnom putu po Himalajima
- Radoslav Milojević-Raca, jedan od naših najpoznatijih alpinista, instruktor u AOB-u i vlasnik
prodavnice planinarske opreme "Alp"
- Nenad-Nene Triković, još jedan od naših alpinističkih vukova
- i moja malenkost: Jovan Eraković - Jone (lična karta: http://www.ciklonaut.com )

• start: Bishkek (Kirgistan)
• cilj: Dušanbe (Tadžikistan)
• ukupno km: 1800.
• na bicikllima: 1200-1400km

• sponzor puta: fabrika bicikala Capriolo, Bačka Topola

• prijateji: akvABent, Beograd

Stalno pričamo da je na trulom zapadu velika otuđenost, nedostatak vremena, loša hrana (uporedimo samo njihov i naš paradajz), bezidejnost... Da ne bude baš sve najcrnje setio sam se jednog svetlog primera šifrovano nazvanog " GYM". To je veoma pozitivna stvar koja je došla sa zapada do nas i predstavlja svakodnevno vežbanje kao način života. Gym je i teretana, i pilates, aerobik, boks, pa i tai bo ili kako se već zove... Koliko sam ja ukapirao te zapadnjake, Gym je odlazak na sport u zatvorenom a koji nije košarka. To je opšti trend fizičke kulture za svakoga i model svakodnevnog vežbanja kao načina života. Zapadnjaci su, u velikoj meri, ukapiralu da nemaju vremena da budu bolesni, da je skupo da se leče, da je nepraktično da nisu u kondiciji i iznad svega da im se ne isplati da imaji infarkt miokarda usled nataloženih nezdravih navika na krvnim sudovima. 

   Sinoć sam visio na krovu zgrade. Taman u vreme zalaska sunca koje se skirvalo od mog pogleda iza krošnje obližnjeg drveta naraslog toliko da omete uživanje u neponovljivoj slici, ili da joj da veću draž. Vreme se komešalo, okolo je padala kiša, a preko krova nikako da kane, nije htelo da poremeti moj užitak. Krov je odlična prilika da se čovek osveži i provetri, oslušne šta komšije oko i u zgradi šapuću, jer sve se čuje.Oni toga nisu svesni, ne idu na krov, nemaju pojma šta propuštaju. 

Sve nesrećne porodice liče jedna na drugu (tu je veliki književnik bio potpuno u krivu), sve nesrećne porodice dele patnju, život u nasilju jednih nad drugima, život u kome te neko "tvoj" omalovažava, ponižava, kinji, maltretira, tuče, bije, šamara jer je fizički jači ... i nije važno da li si žena, muškarac, dete ili starija osoba - svi mogu biti žrtve nasilja i svi, katkada, bivaju nasilnici ...

Danas se obeležava Dan borbe protiv nasilja nad ženama, borba protiv volje za nasiljem utemeljene u običajima, takozvanoj tradiciji, u vekovnom podređenom položaju žene i u opravdavanju i nalaženju razloga za nasilje.

Niko nema pravo na nasilje nad drugim ljudskim bićem i niko ne mora svoj život da provede u patnji, strahu i nesreći od nasilja.

Zakonom je porodično nasilje zabranjeno i kažnjivo, ali ga još uvek previše ima, zakonom je  propisano da nasilje nije privatna stvar, da je svako nasilje odgovornost nekoga u društvu, i koliko nam nedostaju snažne institucije toliko nam nedostaje i sav naš komšiluk, naša okolina, naši prijatelji i poznanici koji umeju glasno da kažu "sram te bilo, siledžijo! i m'rš iz našeg sokaka kad n'umeš čovekom da budeš ni sa svojima ni sa tuđima"

Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je nasilje - sramota i bruka.
Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je u srcu svakog nasilja ogroman strah koji se nasiljem skriva i da i nasilnike tog straha oslobodimo.
Nedostaje nam da se ne zgražavamo nad nasiljem (jer zgražavanje ume da zaglupljuje) već da uvidimo i usvojimo da je svaka volja za nasiljem nemoralna, da je svako nasilje jedna ničim opravdana bruka i sramota od ponašanja.