Najnovija dijeta, koju povodom umarširavanja leta i izmarširavanja na plažu i slične otvorene prostore, promoviše Svetska federacija za kosture i što manje garderobne brojeve, podržana od strane Cicija tekstilne industrije i Društva za nadgrobni život za vreme života – Gladni zombi, omogućava vam da za samo 17 dana smršate 25,7 kilograma i time steknete licencu za pokazivanje u javnosti.
da li jedna ovakva pilula može i treba da se prodaje u slobodnoj prodaji, bez lekarskog recepta, maloletnim devojčicama koje su sinoć pristale na opciju -bez kondoma ćemo ili koje nisu sigurne da su sračunale kako treba plodne dane ili koje su previše popile da bi se sećale.. Možda sve ovo zvuči prevše dramatično, a možda i ne..
-Gde god nađeš zgodno mesto tu voćku posadi, citirao bi moj pokojni deda staru dobru pesmicu kad god bismo počeli raspravu u cilju da ga ubedim da je lepše i praktičnije u dvorištu imati travnjak na kome može da se igra fudbal , nego da s jeseni skupljam lišće i opale, natrule jabuke ili kruške.
-E Milane, Milane, slepce ćeš ti da vodiš, govorio bi svoju omiljenu koja je trebala da bude nešto između kritike i molbe da se napokon opametim. Ja sam se smejao i najiskrenije verovao da je njega pregazilo vreme, da je izlapeo i da ja falabogu nikad neću biti kao on.
Žene heroji.
Lepa Radić je bila jedna obična devojčica, jedna “mala iz Bosanske Krupe”, vesela, devojčurak kao i sve tinejdžerke,(iako se to tada nije ako zvalo), išla je u školu, smejala se, ispod oka stidljivo gledala momčiće i sa drugaricama pričala koji joj se sviđa, maštala o prvim sastancima i ko zna o čemu još. Bila je i ona nečija simpatija, nečija mala iz Bosanske Krupe. Danas bi bila baka sa mnogobrojnim unucima, praunucima, čukununicima…
Ali,Lepa Radić je imala tek 17 godina kada je sa postolja pod vešalima pokušala da se obrati zarobljenom narodu iz zbega, ali je omča prekinula njene posljednje reči.
Ovo je podsećanje na jednu od mnogobrojnih hrabrih devojaka i žena koje su dale svoje živote braneći slobodu i svoj narod , podsećanje na sve heroine iz naše istorije.
U poplavi raznih informacija -od nasilja na Kosovu ,preko predizbornih koalicija do presuda u korist mantijasa promicu nam vazne stvari. Jedna od njih jeste i sto godina od Rodjenja Koce Popovica. Da se to ne zaboravi postarao se nas drugar Goran Despotovic i zamolio me da ovaj tekst prenesem na Blogu sto i cinim. zato jer smatram da je ova godisnjica bitna bas zbog svega sto nam se desava.
14. marta navršilo se 100 godina od rođenja Konstantina (Koče) Popovića, filozofa, pesnika nadrealiste, španskog borca, komandanta Prve proleterske, načelnika Generalštaba, ministra inostranih
***
Molim da se pripiše gdi
Почнимо од старијег: Бранило, Јован, Станиша, Репош, Константин... ко фали у овом низу? Фали Ђурађ Кастриоти, познатији као Скендербег, највећи хришћански Албански јунак и борац против Турака, коме су прва двојица деда и отац а последња тројица рођена браћа. Ђурађов отац Јован и брат Репош умрли су у Хиландару, у Арбанашком пиргу
Za slavu Sv. Nikola 19. decembra otac je uvek kupovao ribu posle čekanja u velikom redu kome nije bio sklon. Za jelo osim pečene ribe, pravljene su posne punjene paprike, pasulj tetovac – krupan kao suva šljiva, razne salate, turšija i drugo. Majka je, zbog prestiža, pravila čak i po 16 vrsta posnih kolača, a takođe je ...mesila slavski kolač koji je šarala pomoću posebnih drvenih kalupa. Brat i ja smo išli u komšiluk da donesemo pojačanje u stolicama, za goste, koje su ređane jedna pored druge uz sva četiri zida u spavaćoj sobi, pošto su prethodno kreveti premešteni u dečiju sobu. U sredini sobe za goste nalazio se stočić sa slavskim kolačem i slavskom svećom. U uglu ispod ikone Sv. Nikole bilo je stalno upaljeno kandilo. Tada je bio običaj da pored popa koji je u našoj kući sekao kolač i kumova koji su bili najvažniji gosti (a i najdraži jer su nama deci davali po dinar – dva u metalu) slavu čestitali svi rođaci koji nisu slavili Sv.Nikolu, mnogi prijatelji, komšije i poznanici, pa čak i nepoznati.
Žmua još nisam informisala, čekam da zaspi. Onda ću mu tiho, kao sivi miš, saopštiti da se naš život menja iz korenja i usmerava ka komunikaciji sa morskim kornjačama. Možda i običnim. Svejedno. I kitovima. Isto morskim. Kitovi su inteligentna bića, znaće da cene. Ponekad zaista poželim da se sita ispričam sa drvećem, snegom, kamenjem. Obaška sa životinjama. I obožavam pustolije.
Drage moje i moji,
- Neka Gospod sa nebesa kupi tebi MERCEDESA, a po želji dobrog Hrista neka bude DIZEL 300,jer mečka je uvek u modi, mir Boziji Hristos se rodi!
- Večeras je badnje veče, fina atmosfera uz piće i sveće, mirno je veče ne dolaze gosti, traži od žene ribu, večeras se posti.
Alan Gordon Partridge je fiktivni karakter televizijskog i radijskog voditelja u portretu engleskog komicara Stiva Kugana koji ga i tumaci, i koji mu je i udahnuo zivot - uz grupu saradnika na scenariju - prvobitno za BBC Radio 4 program "On The Hour". Karakter je izuzetno inteligentna parodija kako nekih britanskih sportskih komenatora starog kova, tako i chat-show voditelja i uopste small-time broadcastera odredjene generacije. Pojavljuje se u dve radio i tri televizijske sitcom serije kao i u nizu tv i radio specijala, ukljucujuci
Saša Čordić 27-godišnji policajac raspoređen u interventnoj jedinici je jednom rečenicom učinio više za MUP Srbije nego cela služba marketinga Ministarstve i svi mogući piarovi.
U noći nakon vandalskog pira na ulicama našeg glavnog grada pojavio se na sajtu youtube.com snimak grupe policajaca u akciji koji pokušavaju da potisnu rušilački raspoložene demonstrante. U jednom trenutku oklopljeni policajac sa šlemom, štitom i svim mogućim štitnicima prilazi demonstrantu koji je sedi na trotoaru (suzavac ili neka ćuška nagađam) izjavljuje,
Kao po pravilu, Vishnja me je opet inspirisala na pisanje. Hvala Ti.
Dobro, dobro, nemoj odmah da se uobraziš.
Nisi samo Ti - i mnogi drugi - prijatelji i oni koji to baš nisu.
Ne znam kad i kako je ovaj tekst došao do mene pre par godina, ali ga volim i često poklanjam.
Sad ga poklanjam Vama, umesto čestitke.
VAŠA LIČNA POVELJA O PRAVIMA
1.