Hejter, kako to gordo zvoca.... U stvari mrzi.

Jedna od definicija osobe koja nosi epitet Hejtera kaže da ta osoba jednostavno ne može biti zadovoljna tuđim uspehom. Ja bih je proširio i na neuspeh. Hejter je jednostavno nezadovoljan i ne voli. To mu je opredeljenje. On se vrlo često ni u šta ne razume do te mere da nudi rešenje, ali zato kritikuje, a neretko i vređa i podsmeva se.

Pojavljuju se na forumima, komentarišu po novinama, blogivima, fejsbuku i tviteru.

Moje iskustvo kaže da su hejteri najinventivniji i najaktivniji na tviteru i da mahom potiču iz podvrste tviteraša koji nemaju prezentovan ni fragment identiteta. Neki "ozbiljni" nickovi su u pitanju a za avatar se uzimaju razne apstraktne prirode, junaci nepoznatih stripova, ... Da bi nekog pljuvao daleko je komotnije kada nemaš identitet nego da si sa svojim imenom i prezimenom plus slikom. Jednostavno ljudi bez identiteta na društvenim mrežama ne dele ista prava i obaveze. "Ponašaj se prema drugim ljudima kako bi voleo da se oni ponašaju prema tebi" za njih ne važi. Tu su da istresaju komplekse što ih je tukla sestra, što u školi nisu imali društvo ili jednostavno nisu zadovoljni svojim životom. Iz duboke anonimnosti iznose "stavove" i uvrede bez ikakve moralne odgovornosti.

Juče mi je privukao pažnju "slučaj" građanina D.V. koji se, povodom nedozvoljenog parkiranja, našao u jednoj sasvim neočekivanoj, ni malo poželjnoj situaciji.

Pripadnici komunalne milicije koja je tražila njegove podatke dao je ličnu kartu ali nastavio da joj postavlja pitanja a da mobilnim telefonom snima događaj, što je milicionerku posebno nerviralo pa je komunikacija postajala sve neprijatnija.

Deo komunikacije videli smo i na TV:

Pošto snimate, evo imate snimak da će vam stići prekršajni nalog na kućnu adresu.

Šta znači

      - Ništa ne razumem ovu pesmu! Molim te, mama, pročitaj mi je ti i prevedi.
      - Da ti prevodim sa srpskog na srpski?!
      - Nije to srpski, to je crnogorski!
      - Crnogorski?
      - Aha. Tako priča deda Krsto. A on je pravi Crnogorac.
      - Nešto si ti tu pomešala. Hoćeš da ti pevam uz gusle ili samo da izražajno pročitam?
      - Šta ti je lakše. Ali obavezno prevedi nepoznate reči...one anarhoizme!
      - Misliš arhaizme?
      - E te.

Kada ste dobili svoju kreditnu/debitnu ili neku drugu karticu od banke, sigurno su Vam skrenuli pažnju na to kako da je čuvate, kako da brinete o svom PIN-u i kako da je koristite na bankomatima, prodajnim mestima i slično. Ispod su neki od uobičajenh saveta, radi podsećanja (skupljeno sa nekoliko mesta na Internetu, neće škoditi). Slobodno podelite svoja saznanja, iskustva, pa i greške.

Tema bloga je šta mislite o pristupu zaštiti PIN-a od strane gospodina/gospođe sa slike? 

Napomena: Razmislite dvaput. ;-)

Usput, nudimo posao! Pozicija: Application Security Engineer / Information Security Architect. Pogledajte oglas i prijavite se, ako ste zainteresovani.

Gradski odbor Socijalističke partije posvetio je ceo najnoviji broj svog dvomesečnog biltena temi "Seks i politika". Želeći da izadju izvan okvira slike o socijalistima kao okoštaloj i staromodnoj partiji, dali su otvorene ruke ilustratoru da se poigra odnosom politike i seksa. Rezultat je iznenadjujući - serija vrlo slobodnih ilustracija koje oslikavaju teme kao što su jednakost polova ili homoseksualnost na kojima su prikazane provokativne scene, uključujući orgije i lezbijske parove.

Pažnja: ilustracije u blogu predstavljaju lascivne scene eksplicitnog seksa - ulazite na sopstvenu odgovornost!

 Odmah da naglasim, nije ovo nikakva stručna studija. Ovo je prilog jednog pasioniranog ljubitelja umjetnosti, amatera, o predmetima njegovog strasnog interesovanja, a to je - dizanje tegova ... šala, šala ; )

Ovako je zvučalo prvih 80 sekundi Radija B92.

Danas je rođendan mojoj B92 i Mojoj najboljoj drugarici. I jedna i druga su mi ulepšale život nezaboravnim sekvencama. I jedna i druga u mom životu zauzimaju posebno mesto. Danas, u podne, B92 je napunila 19, a Moja najbolja drugarica više nema 23,5 godine, kao i ja upravo je stekla 24 godine.

A onog dana kada je Radio B92 otvaran...

15. maja 1989. godine u našoj redakciji u Domu omladine bila je trema do neba. Tonac Robert Klajn, legenda naša, vrteo se onako krakat između sastravljenog Verana i »ekipe sa drugog sprata«, tadašnjih naših vlasnika... na stolu je čekala flaša šampanjca, za koju se nije znalo ko sme da pristupi otvaranju, obzirom da smo se svi tako tresli, da bi pomenuti šampanjac mogli da dovedemo do čep-raketnog stanja. Ja sam stajala prilepljena uz zid i sa stravom gledala špajz, koji je godinama uspešno glumio naš studio, kako šljašti od jutarnjeg sunca i sve one koji su se u njega natrpali pretvara u neprepoznatljive senke. Negde u ćošku je čučao Saša Žigić, koji je trebalo da vodi prvi program novog radija.

Ako ste od onih ljudi koji za razliku od dobrog dela Srbije ima sređen život (devojku/dečka, posao, prave prijatelje, eventualno kuče, hobi, dnevni raspored, osam sati sna), te ne izlazite često i nemate pojma kakvi ljudi su u klubovima, jako su slični. Toliko slični da se mogu podeliti u nekoliko kategorija. Ako izlazite kao magare, možda ćete se prepoznati ili prepoznati svoje društvo.

1. FOSILI

Oni služe kao istorijski dokument svog vremena i mladosti, koja se odigrala '80-ih. Muškog pola su i tada kada su mogli da imaju seks tri puta nedeljno nisu imali para da izlaze. Sada to nadoknađuju tako što izlaze svaku noć i uvek ih možete videti kako se smeškaju iz nekog mega separea. Klubovi služe da se opravda njihova egzistencija, da se ugrozi njihova egzistencija, da se ne produži njihova egzistencija, jer decu ne mogu da naprave. Sanjaju o poštenoj devojci koja se ne vuče po klubovima. Da bi izdržali ostajanje do tri u klubu i odlazak u "Užice" do pet, koriste kokain a piju red bul i viski.

Siguran sam da je ogromna većina ovdašnjih blogera ‘skontala' da se ono Fjodor Mihalovič odnosi na Dostojevskog .., e ali zato iskreno sumnjam da to vrijedi i za ono drugo u naslovu navedeno ime i očestvo.

No prije nego što pojasnim o kome se radi dužan sam dati neku vrstu uvoda.

Vlast je slast i strast. Vlast je droga. I sobom nosi ostvarnje mnogih snova. 

Primer Tomislava Nikolića i Prve dame zajedno sa dvorskom svitom krasna su ilustracija za to. Sa vlašću problem počinje onog trena kad dođe do momenata za teške odluke i odgovornosti koju one povlače. O tome može da svedoči Aleksandar Vučić kome je, izgleda, trogodišnji medeni mesec sa glasačima i EU upravo istekao. 

Da li je Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pred samu novu godinu sa svojim istrčavanjem o Konačnom rešenju odnosa Srbije i njenog eksternog kancera, Kosova uleteo u čist ofsajd ili se iza tog poteza krije nekakva razigrana kombinacija I plan videćemo uskoro. Kao I to da li je u pitanju štipanje Vučića ili “dobar I loš policajac” varijanta.

Sa približavanjem dana nastavka briselskih pregovora o Kosovu nervoza raste  na svim stranama sem na samom Kosovu. Što nije ni čudno obzirom na to da se zna ko na Kosovu I o Kosovu odlučuje I čiji je posao da njegove (I svoje) interese zastupa. Zato odavde gledano tamošnja situacija izgleda smireno I spokojno. 

Ima tome nekoliko meseci a ne bih mogao da odredim tačan datum – ali moglo je jasno da se oseti da Vučić vise ne može da računa na miljenički položaj kod funkcionera EU. Lakmus, ili jedan od lakmusa je program Radija Slobodna Evropa, odakle sad već redovno i na dnevnoj bazi na račun predednika Vlade Srbije stižu sve oštrije packe i čvegeri.

Zaista, zašto to i čemu to? Ništa se u Srbiji ne dešava van onoga što se dešavalo i do sada: put ka EU sa stanovišta diktata nije ni na koji način ugrožen niti se sa njega skeće. Zadaci se prilježno izvršavaju a "bolne reforme" su u toku i po jasnim instrukcijama MMF i drugih nadležnih institucija.  Gnječenje medija i opozicija funkcioniše kao i do sada, bez većih oscilacija i ekscesa. Dakle, o čemu je reč? Čemu povišeni tonovi, nervozne reakcije i sad već otvorene pretnjne?

Ovaj tekst prvobitno je bio namenjen za rubriku «Pisma», u uglednom nedeljniku NIN. Zapravo, povod je beznačajan, pomalo smešan, ali nosi neku dozu poražavajućeg besmisla, kada se sagleda taj tekst u celini. Dakle, u poslednjem broju NIN-a (3147. od 21.04.2011.), izašao je treći po redu nastavak teksta «Novac i politika u kulturi». Ne znam ko je cenjeni autor ovog teksta koji sve ukupno više liči na paskvilu nego na istraživačko ili bilo kakvo drugo novinarstvo. U njemu nisu navedeni stvarni uticajni ljudi, a autor se pomenutim imenima, njihovim uticajima i delima, bavio na trivijalan način. Pri tome još, oskudevajući u originalnosti, goroj od rekla-kazala po kafanama. Zato sam odustala od pisanja pisma NIN-u, tako da mogu slobodno da nastave, u skladu sa zakonom o (ne)informisanju, da pišu koješta. Šteta za čitaoce i šteta za NIN, od koga se uvek očekuje više.

Međutim, mene zanima zašto u tom tekstu nema istine ni o novcu ni o uticaju politike na kulturni život u Srbiji?

hoće li kraj koji izgleda ovako