Toliko smo izgubljeni, tako goli, tako usamljeni u Americi; beskrajna i svirepa nebesa razapela se nad nama, i nas večito napred gone, i mi nemamo zavičaja (Thomas Clayton Wolfe)

Srećan Božić! Καλά  Χριστούγεννα! (Kalá Hristúyenna). A kada još Božić padne u veseli četvrtak - eto razloga za dvostruko veselje onima koji umeju da se vesele.  Στην  υγειά 

'' i tako...

          Ko je  uporan i istrajan, ko se trudi i bori se, ko strepi i nada se, red je da bude nagrađen.Slatki plodovi , makar, privremene pobede pripadaju onme ko je najbolji. Ni suviše lep, ni previše naočit. Ali dobar, iskren i pošten.''

          Ovo je samo jedna od poruka koju nam naratorski izgovara Radoš Bajić , čovek , glumac , seljak , umetnik...

Već više od mesec dana selo Badnjevac, u okolini Kragujevca, nema vode. Već više od mesec dana 351 domaćinstvo ovog sela snalazi se kako zna i ume, jer je voda u seoskom vodovodu, nakon svih upozorenja zdravstvenih inspekcija, zatvorena. Razlog je, zvanično, veliki dug propalih seoskih preduzeća, koja vodu plaćala nisu. Ipak, veći i realniji razlog je to što je ta voda, već godinama, tako zagađena da ne samo da se ne preporučuje za piće ili kuvanje, ni za ljude, ni za stoku, već ni za zalivanje bašti.

1165 ljudi u srcu Srbije nema vodu.

Vest koja se u poslednje vreme nekako očekivala, kao logična, ili senzacija za medije? Uhapšen je poslednji haški optuženik, Goran Hadžić. Na Fruškoj Gori. Dakle, sve vreme je bio tu negde, kraj nas, samo nam nije bio vidljiv.

Od magacionera, do predsednika tzv. Republike Srpske krajine. Od radnika i člana komunističke partije, do nacionaliste, saradnika policijskih struktura ... Kažu da je u ono tragično vreme veoma dobro zaradio trgujući drvenim građom. Preselio se u Srbiju, u Novi Sad. Njegova porodica danas poseduje pozamašnu imovinu. – Otprilike tako izveštavaju mediji. 

O svojevremenom nestanku Gorana Hadžića pisao sam jedan blog. Pre oko dve godine.

2009 godina, a u Srbiji besni neka varijanta kapitalizma jebem li ga koja. Da l' je agresivni ili nasilni ne znam. Znam samo da kako se promeni situacija i ode prvi covek zvani alfa za cas oduvaju i njegove najblize saradnike. Specificno je da kad odu stari alfa, beta i gama i dodju novi alfa beta i gama jedino DELTA ostaje ista. Delta je pobednik vremena i zajednicki imenitelj proslih i buducih vremena. Otporna je kao dzinovska bubasvaba. Jedina stvar koje mogu da se setim da je starija od delte je nase vaspitanje. Ono jos uvek pociva na duhu kolektivizma, neisticanja, poslusnosti i jalove discipline.

Kako vaspitavati dete a ne gusiti mu inicijativu? Kad sam bio mali moji roditelji su bili veoma fleksibilni i napredni dozvoljavajuci mi da skoro sam donosim odluke. I ja bre nekako nisam mnogo pravio probleme. Pratim paralelnu pricu 30 godina kasnije.

Moj Sin je sinoć, u sedam uveče, dakle doba normalno, da normalnije biti ne može, izašao sa drugom, Komšijom u šetnju. Da se izluftira

0:2 ...

EDIT: 

Dok sam vozio na posao primetim da mi je neki kreten slomio levi retrovizor. Kad mi tako počne jutro uvek znam da će biti svačega tog dana. Kupim burek usput i onako ga uvijenog samo bacim na suvozačko sedište, jer ne volim da vozim i da jedem. 

Kad sam stigao na posao vidim da mi je uginula ribica u malom akvarijumu koji čuvam u kancelariji. Neko izvadio gajtan grejača za akvarijum iz utikača i tako bilo ostavljeno cele noći. Kakvih gadova ima, da ne poveruješ.  

Kad sam stigao kući, eto Njanje ispred kuće uzima poštu iz sandučeta. Stanem i otvorim

Kao i ranije, rec ima gost autor alselone

Priroda ništa ne radi slučajno i Bog se ne igra kockicama.

Priroda i Bog imaju nešto što nije „klasična“ matematika za rešavanje optimizacionih i svih drugih matematičkih problema već imaju naizgled proste stvari – sirovu snagu i vreme. Recimo ovako, ako bi priroda i Bog želeli da konstruišu biće koje može da pliva brzinom od 50 kilometara na čas oni neće „sesti“ i „računati“ tamo neke izvode, redove, limese i diferencijalne jednačine nego će posejati hiljadu ameba na jednu planetu punu vode i sačekati da se to dogodi. Ili – ako žele da kreiraju najjeftinije vozilo za put na mesec – sačekaće još malo vremena posle kreiranja bića koje pliva brzo. I to je ono što nazivamo Veliki dizajn.

Došli smo do završnice ovogodišnjeg Vimbldona. Ostaje da se odigraju polufinala muškog singla, polufinala i finala muškog odnosno ženskog dula i finale ženskog singla.

Danas u polufinalu muškog singla igraju dvojica iz naslova, kao i Conga i Mari. U finalu ženskog singla igraju Radvanska – S. Vilijams. Parovi ženskog dubla su Huber/Rejmond – Vilijams/Vilijams i Peneta/Skjavone – Hlavačkova/Hradecka. Parovi muškog dubla su Lindštet/Tekau – Melcer/Pečner i Maraj/Nilsen – Brajan/Brajan.

Za naše igrače se može reći da su imali uspešan turnir. 

Na B92 nađoh tekst pod naslovom „Šta se sve proizvodilo u SFRJ?“, što me navede na razmišljanje šta smo sve izgubili a mogli smo imati i to i još više, i ne samo Srbija nego i svi ostali delovi SFRJ. Umesto toga, uništiše zemlju, uništiše firme i uz ogromne žrtve  napraviše od svih država neznačajne državice a od naroda sirotinju.

Većinu pogodi ona kletva imao pa nemao, samo mali broj koji nije imao sada ima, što ne znači ni da će oni stalno imati.

Branko Kraljić je dobio žuticu. Upoznao sam ga kasnije, dok je sa povišenim bilirubinom sedeo u trpezariji Garnizonske ambulante Črnomelj  i očajnog izraza lica pušio. Bio je pristojan čovek, jedan od onih koji vole Idole, naročito njihove spore, plačipičkaste pesme. Tvrdio je da su one imale vidnog učinka na njegov erotski život. U ambulantu je voleo da dođe zbog svog bilirubina o kome je rado pričao, i zbog prijatne mogućnosti nesmetanog kupanja koje je pružao stacionar.

Jednom, davno, nedeljnik Vreme je bila upaljena šibica u mrklom mraku, podsetnik da si normalan, da saveznici u opštem besmislu ipak postoje, da nisi otišao dođavola sa ostatkom sveta.

Nedeljnik Vreme, jun 2013.:

Pravda za Acu Lukasa

jovana gligorijević

ACA LUKAS JE JEDNA OD RETKIH PREOSTALIH JAVNIH LIČNOSTI KOJE NE POKUŠAVAJU DA BUDU NEŠTO ŠTO NISU. I NE SAMO TO. KOLIKO GOD SE "URBANI" ZGRAŽAVALI NAD NJIM I NJEGOVOM PUBLIKOM, KOJA JE PROŠLOG VIKENDA ISPUNILA MARAKANU, ACA LUKAS JE GRADSKIJI, BEOGRADSKIJI I URBANIJI OD SVEGA ŠTO SE OVDE KAO TAKVO PREDSTAVLJA.

Ili, razgovor između procvalih ruža, kao i, drveće koje govori u Čarobnjaku iz Oza...

Kakva li će biti Alisa Tima Bartona, koji je inače poznat kao malo disturbing   reditelj?

Saznaćemo u martu 2010.g. ako sve teče po planu. U filmu igraju Mia Vasikovska, australijska glumica, kao Alisa, Džoni Dep i  Timova životna saputnica od 2001.g., Helen Bonam

Dok sam sedeo u jednom lokalnom pabu pre neko vece, jedan irski prijatelj mi je rekao da je citao jedan clanak o Beogradu. Nisam bio posebno zainteresovan da o tome pricam, posebno jer vec u nekoliko navrata nailazim na clanke tipa "Beograd- najludji grad za nocni zivot", a i iskreno gusi me polako ta tema; a jel hladno kod vas, da li ti nedostaje sneg, da li ti nedostaje leto, kako zive Srbi i slicno. 

Kurtoazno upitah prijatelja, ubedjen da je neka laka tema, da li je pozitivan ili negativan tekst. 

- Oh, very negative!, rekao mi je. Zaista, iznenadih se ja a ni sam ne znam