Ako sam na nesto alergican kad je u pitanju ovaj blog onda su to dve stvari: 

1. Teske i prljave uvrede upucene drugim osobama bilo da su u pitanju blog-sagovornici ili pak neke druge (javne) licnosti o kojima se ovde diskutuje. Takve stvari su uostalom zabranjene pravilima bloga.

2. Banovanje komentatora koji nisu prekrisli pravila bloga.

E obe ove stvari su se poklopile na elisovom blogu Identitet kalibra .45.

A ovaj tekst mi preostaje kao jedina mogucnost izrazim

Uz minimum značenja, i još manje smisla, samoproglašavam prvu minimanističku pjesmu otvorenom... do pola, pošto su od silne kiše drvena vrata na ulazu toliko  nabrekla da zapinju od pod...

 U ulici Pizde Materine br.2

Jebo te ja

Obaranje careva, kraljeva, diktatorskih režima i vlasti svakojake druge fele, pa i demokratske,  radnja je stara koliko i država. Iako vrlo stara, ova radnja je i danas aktuelna. Poslednjih desetak dana naročito je aktuelna  u arapskim zemljama,  kao praktičan napor nezadovoljnih građana, dočim je u Srbiji aktuelna uglavnom kao verbalni napor većine lidera opozicionih stranaka, ali i kao svojevrsni gedankeeksperiment  političkih analitičara. Dakle, obaranje legitimne vlasti i vladaoca u Srbiji tema je ovog bloga.

 gost na blogu: Srđan Mandić

nikad nisam koristio pauzu na poslu u onim propisanim terminima; uvek na osećaj i onda kada procenim da mi je potrebna. kako još nisam ovladao magijom da pretvorim ceo svoj život u mentalnu pauzu, taj bife se pokazao prilično i iznenađujuće dovoljnim za prvu pomoć. ima više razloga zašto baš taj bife: najkraći put od sveže skuvane kafe do mene; mali, skučeni i smirujući prostor sa skromnim ugaonim nameštajem i zbijenim kuhinjskim elementima; nema kolega i koleginica, jer gospoda i gospođe bivaju usluženi/e…

Избори за председника Савезне Републике Југославије 24. септембар 2000.

Војислав Коштуница  2.470.304 

 
Слободан Милошевић 1.826.799

Od kuće mi prečesto stignu tužne vesti. Evo danas mi javlja komšija Mića: "Noćas je, u bolnici, preminuo Miličin i Ivanov tata."

Umro je Predrag Ivanović, džez muzičar, vođa legendarnog vokalnog džez kvarteta, drag čovek, jedno od lica koje pamtim iz dečaštva. Jednako mi je žao kao onda kada je otišla Duda, Miličina i Ivanova mama, pevačica u istom kvartetu i u operi, do poslednjeg dana lepotica bez jedne bore na čelu. Pravila je divne krempite. Krasila je mila priroda i zvonak smeh, najlepši na svetu. Nikada posle nisam čuo ništa nalik. Kod njih sam po snegu išao na slavu, a leti sam, kad je vrućina, navraćao da posedim u bašti gde smo pili ledenu kafu i gde je ispod lišća živela kornjača zvana Alfons. To su bila vrata gde sam mogao, kad prođem popodne, da zazvonim i da mi prijateljsko lice otvori i obraduje mi se. Poslednji put kada sam bio, oboje su bili tamo. Sada mi je žao što to nisam češće činio, jer takvih vrata poznajem sve manje. Čak i u Beogradu. I zamišljam kako će drugari moje dece, ovi što s njima sada drugujem, i što meni tako navrate kad se ne nadam, možda isto pomisliti kad mene ne bude bilo. I da će me pamtiti ovakvog kakav sam sada. I drago mi je. Lepo je kad te se sete. Za sećanje na Dudu i Šimpu:

sve objasnjeno gde zivimo i koje su vrednosti na ceni.

Ova "softcore" fotomontaža urađena je još avgusta 2004. Na korist potrebi za šegom i parodijom, potrebi za narodnim pošalicama, dosetkama, veselim umotvorinama, doskočicama, šaljivim zagonetkama, podbadanjima, dvosmislicama.., ali, na žalost, ne baš i na korist Srbije, još uvek je poprilično aktuelna.

Sećate se ovog čoveka? "Pa, sad je bio tu... i .. - najedanput ga nema!" - govorili su ljudi koji su tada bili zaduženi

Simbolički gledano kamen koji je pogodio Aleksandra Vučića na njegovom usponu uz, opet njegovu, Via Dolorosa bačen je najmanje dvema rukama: njegovom sopstvenom još onomad kad se tim sportom bavio tako rado i kamenje bacao tako štedro; druga je ruka bila ruka onih koji su ga mesecima i nedeljama ohrabrivali da se u ime pomirenja u Potočarima pojavi. Ruka budale koja je fizički kamen podigla i hitnula bila je samo puka transmisija.

Početkom leta grejala me, jedno vreme, estetika komunizma. Ali ne ova srpska, hardcore varijanta nego sam se pitala: kako to zaista izgleda s bezbedne distance? I tako sam se, u potrazi za tim materijalnim ostacima, zatekla, par dana u Pragu.

Na prvi pogled, od istočnog bloka, kamen na kamenu nije ostao. Mase turista dolaze da gledaju mostove, katedrale i cele ulice iz 12-og, 15-og, 17-og veka. Tu su restorani, pivnice, prodavnice, kafići, poslastičarnice. Sve je skockano da zadovolji svaku turističku potrebu. Šta tu može da se ne dopada?

Ali, kad se čovek izmakne malo

... I'll meet you 'round the bend my friend, where hearts can heal and souls can mend...

Baghdad Burning – Girl Blog from Iraq... let's talk war, politics and occupation, blogerke sa nikom Riverbend je za Fu i mene, u periodu 2003. – 2007, bio mnogo mnogo više od alternativnog izvora informacija o dešavanjima u susedstvu nam. Taj blog je bio ona lična priča koja, da tako kažem, apstraktnu empatiju prema sudbini miliona učini konkretnom i napravi čvrstu sponu sa drugim ljudskim bićem.

Povodom Medjunarodnog dana ljudskih prava, gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Milan Antonijević, branitelj ljudskih prava iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Čivning (Chevening) stipendista Vlade Velike Britanije.

Dan ljudskih prava

Branitelji ljudskih prava uložili su dvadeset godina u podizanju svesti o ljudskim pravima i borbu

97th Tour de France

UPDATE -  Vreme Contador-a, Mission Impossible za Andy Schleck-a

Nije uspeo Andy Schleck da nadoknadi vremenski zaostatak u odnosu na Contadora na važnoj 17- toj etapi – usponu na Col du Tourmalet. Strategija njegovog Saxo Bank tima je bila jednostavna – jak tempo, naročito zadnjih 10km, čime su eliminisali sve glavne konkurente sem Contadora. A Contadoru takav tempo nije bio težak za praćenje i čini se da je vrlo agilno odgovarao na ubrzanja Schlecka zadnjih par kilometara, i na kraju je  vrlo velikodušno ustupio Schleck-u prvenstvo prolaska kroz cilj i osvajanje etape (ali sa vremenskom razlikom od 0 sec).

Imala sam 7 godina kad sam za rođendan dobila jednu slikovnicu sa bajkama. Ne znam koliko ih je bilo unutra ali jednu pamtim i danas. Radilo se o siromašnom poštenom mladiću koga je odgojila majka sa puno odricanja. On je bio vredan i poslušan, i u tom životu teške realnosti došlo mu je vreme da se ženi. Na sledećem imanju živele su tri sestre, sve neudate.