Odmah da kažem: nije svaki bog tvorac, kao što ni svaki tvorac nije bog. Drugo, ovo nije potpuna priča o tvorcima i bogovima, već samo nekoliko mrvica o njima. A sad da krenemo.

U vrlo staro vreme bilo je puno bogova i boginja - više hiljada, ako ne i više. Izgleda da taj broj zavisi od stepena razvoja ljudskog društva. Svako želi da nametne drugima svoje božanstvo, ali za uspeh u tom poslu potrebna je izvesna sila, nekad intelektualna, često fizička, a ova druga dobija na snazi tek sa razvojem države.

U jučerašnjem saopštenju SNS-a povodom protesta gradjana, javljeno nam je da su "organizatori" uspeli da dovedu hiljadu ljudi manje nego pre dve nedelje.

U sličnom saopštenju pre dve nedelje, dobili smo (dez)informaciju da je na skupu bilo jedva 2000 pristalica (i to iz cele Srbije).

Matematika kaže da je 2000 - 1000 = 1000 a takodje i da je 1000 / 2000 = 1 / 2 = 0.5 = 50% ... znači na jučerašnjem skupu je bilo jedva polovina učesnika u odnosu na onaj pre dve nedelje.

Tako "maloj" izlaznosti je verovatno doprinela i jučerašnja najava RHMZ-a o očekivanim pljuskovima.

U petak, 7 maja, nastavljen je pad vodećih svetskih berzi, dok se evro konačno stabilizovao i blago oporavio, na blizu 1,27 sa ispod 1,26 dolara. Čini se da se stvara atmosfera za odlučnije mere EU i ECB, te da sudbina evra, tema kojoj se poslednjih dana posvećivalo dosta pažnje u pesimističnim izjavama nekih svetskih ekonomista, neće biti dovedena u pitanje (taman ECB intervenisala na deviznom tržišut ili pak promenila svoju odluku da ne kupuje problematične državne obveznice, tj. kreira novac). Inače, čitavu sedmicu obeležilo je dramatično pogoršanje situacije na globalnom,

Jovan Mišić, optužen je 2001. godine zbog bluda nad maloletnicima. Osuđen je na samo godinu dana! Ali to nije sve, presuda je poništena, a krivično delo zbog kog je osuđen je zastarelo!

Jovan Mišić je slobodan čovek!

Jeste li čuli: Jovan Mišić, građanima poznatiji pod imenom Ilarion, onaj kome je presuđeno da je bludničio nad decom, je slobodan čovek?
Kako se osećate povodom toga?

U ponedeljak u 17h ušetala sam u jednu luksuznu kancelariju. Intervju za posao. Ne znam šta mi bi da za jedan važan sastanak obučem farmerke. Nove, do duše i tamne. Intuicija. Uvela me zajapurena sekretarica sve karikirajući užurbani hod, lupkajući malo oronulom štiklom o sveže lakirani parket. A kancelarija - bajna. Visoki strop, kulturni gipsani radovi, jasenov parket i nameštaj boje brezinog drveta. Sve bih ja to izbacila, mislim u sebi i donela nameštaj tamnih boja, pozlaćene kvake zamenila za matirane, unela bih slike, možda i cveće da se vidi da tu rade ljudi a ne roboti. Ne znam šta me spopade da razmisljam o uredjenju kad sam i sama pobornik praktičnog ne skupog i zamenljivog nameštaja. Ipak ovaj prostor je tražio crveno trešnjino drvo, orah i ulja na zidovima a ne postere u metalnim ramovima. I dok sam u mislima preuredjivala zidove, nameštaj i kvake dodje moj domaćin.

Трећа година средње Медицинске школе, друго полугодиште – долази нова професорка. Испитујемо, проматрамо

 ovo je fotka od pre deset godina.

Po svemu sudeći ja sam baš imala sreće. Nisam morala da tražim posao preko oglasa.

Inače nemam ništa protiv golišavosti. Naprotiv. I beskrajno mi je smešno i žalosno što su novine taj termin gurnule u prvi plan, kao da je to najbitnije... Kam diplome, preporuke, iskustvo... Nego šta sam ono htela da kažem...

Kada je, onomad, u Srbiju došla demokratija često sam se pitao  zašto .profesori univerziteta, naučnici, lekari, inženjeri, advokati, pa čak i bogati biznismeni, napuštaju svoje pozicije na lestvici uglednih i dobro plaćenih profesija i hrle u politiku da bi postali političari? Da li su pogrešili u izboru svog životnog poziva, pa su u svojoj profesiji bili neuspešni - studenti ih nisu slušali, pacijenti im umirali, klijenti zaglavili doživotne, firme im otišle pod stečaj, a mostovi i zgrade koje su projektovali i gradili rušile se kao kule od karata?

Ako je odgovor potvrdan, dobronameran čovek se morao zapitati, kako li će neuspešni profesori, inženjeri, lekari i biznismeni uspešno voditi Srbiju? Neće li i Srbija pasti na ispitu, umreti tokom operacije ili otići pod stečaj? A ako je odgovor negativan i svi pobrojani jesu bili uspešni u svojim profesijama, sledilo je novo pitanje: Šta li je to tako lepo i slatko u  politici i koja je to magična sila koja ih privlači?

Godine su prolazile i dok je demokratija u Srbiji napredovala, a Srbija nazadovala, u redove srpske političke elite pristigle su nove snage. Oni su mladi, lepi i elegantni, puni su energije, zrače optimizmom, a čim progovore jasno se vidi da sve znaju, da za svaki problem imaju već gotovo rešenje. Odlučni su da sve menjaju i svoje  veliko znanje primene odmah i sad, a sve to, naravno, u interesu i za dobrobit Srbije i njenih građana.

Od kako je Nadja Higl pobedila u Rimu u meni kuva jedan nemir izazvan strepnjom za ternutak kada ce troprsta patriotska javnost u Srbiji saznati da je Higlova, zajedno sa njenim ocem, vec par godina, ne samo clan LDP-a, vec i poslanicka kandidatkinja ove partije na proslim izborima.

To se desilo ovih dana - na Borbinu kratku vest - odreagovao je Kurir, dok je Press i ako sa intervjuom sa Higlovom na naslovnici uspeo da previdi ovaj podatak (za sada!)!

Igre mogu i zvanicno da pocnu!

To change the subject completely, Higlova je od Opstine Pancevo kao nagradu za svoj uspeh

Po internetu ima dosta članaka koji skreću pažnju na interesantne delove priče vezane za Covid19 (C19), od raznih preventivnih mera, uključujući vakcinaciju, preko terapija u raznim fazama bolesti, do objašnjenja prirode dugoročnijih posledica i kako ih smanjiti ili eliminisati.

Povod za ovaj blog je doticanje Long Covida na Natašinom blogu, mogućih posledica izlaganja spike proteinu virusa ili iz vakcina, preventive, i posebno uloge Vitamina C - svi smo čuli za oksidaciju, ali malo ljudi kojima hemija nije bliska profesiji kojom se bave mogu precizno da kažu šta je to, zašto je toliko opasna, ili riskantna, i kako protiv nje i u kvantitativnom smislu - kako, kada i koliko Vitamina C, na primer.

S vremena na vreme se pojavi članak koji skupi dosta objašnjenja, hipoteza dobrih pa i najboljih u raznim oblastima, pa linkova na naučne radove ili praktična iskustva na jednom mestu. Na dnu ovog teksta je link na jedan od takvih članaka. On je dugačak za prevod, a neko sažimanje rizikuje gubitak nekome bitnih informacija, pa ga ja prilažem kao link.

Razgovarajući sa raznim ljudima, u više navrata, dolazio sam do teme rada iz Srbije za strane firme, od strane pojedinaca koji takav posao mogu sebi da obezbede (što ne mora biti ni tako komplikovano, kao što se vidi iz teksta Dušan R na linku u sledećem pasusu). Uglavnom se radilo o informatici – konkretno programiranju za strane naručioce. Upoznao sam jednog zemljaka iz Jagodine, informatičara, koji mi je rekao da je član nekog udruženja samostalaca i da dosta rade za strano tržište (on konkretno aplikacije za mobilne telefone), a da udruženje broji preko pet stotina članova (ako su lagali mene i ja lažem vas, voleo bih ako neko ima pouzdanije informacije). Upoznao sam mlade inženjere informatike koji bi želeli da rade samostalno za strane firme – u početku sami, a u perspektivi kroz firmu koju bi razvijali, ali ne znaju puno o organizaciji firmi i pravnim aspektima rada. Znam čak i neke kolege koji rade u inostranstvu, a razmišljaju o vraćanju u Srbiju, u slučaju da im je moguće da jednostavno (a legalno) nastave da rade za svoju tekuću firmu.

Gledajući po domaćim forumima, više puta sam nabasao na priču o freelance radu, problemima sa naplatom iz inostranstva i (polu-)legalnošću takvog rada, uključujući i ovaj, prilično „reprezentativan“ tekst Dušana R (DusanR) sa Elite Security foruma, koji toplo preporučujem za čitanje: http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial.

Pred prve višestranačke izbore u Srbiji, 1990. godine, tamo negde krajem septembra i početkom oktobra behu po prvi put utvrđena pravila predstavljanja stranaka na Radio televiziji Beograd koja će kasnije menjati imena i nadimke.