Kada je izgledalo da je sudar neminovan, veštim manevrom, Aleksandar di grejt skrenu desno pa snažno levo, auto se zanese, pa poče da se krivi. Na šoferovo zaprepašćenje leva strana auta se podigla i auto se kretao dodirujući asfalt samo desnim točkovima. Šofer je već u potpunoj panici. Samo ponavlja:

- Šefe! Šefe.

Vozeći onako nagnut auto, prilazeći turskom kamionu i lastinom autobusu autobusu, PPV se maši za džep, udđe u poruke i u "Send to" selektuje "Send to all" i poče da kuca SMS:

"Raspisujem izbore".

- Šefe, šefe

Tu se šofer od straha onesvesti. AV samo ablendova i kamion i autobus se razdvojiše baš kao onomad kada je mojsije razdvojio Crveno more da provede svoj narod, tako i Vučić na dva točka proveze auto između.

NJUJORK, 20. septembra (Tanjug) - Pre 25 godina, razmišljajući o mogućnostima za humor preko komjutera, Amerikanac Skot Folman, profesor informatike na univerzitetu Karnegi Melon u Picburgu, došao je na ideju da iskoristi tri znaka interpunkcije - dve tačke, srednju crtu i zatvorenu zagradu, :-).
"Predlažem da svaku šalu koju napišemo, ispratimo znakom :-) pročitanu bočno", napisao je Falman u poruci 19. septembra 1982. godine.
Tako je nastao "Smajli", podstakavši novi način izražavanja koji danas koriste svi oni koji šalju elektronsku poštu, bilo putem imejla ili SMS.

Nikada nisam bio u Nišu ali ovih dana intenzivno razmisljam da to uskoro ucinim. Zakljucio sam nedavno da je dobro reagovati pisanjem na stvari koje ti se u zivotu simptomaticno ponavljaju. Rezultat toga je bio blog koji sam nedavno napisao i koji je bio posvecen fenomenu uspesnosti dece vojnih lica. 

Ovoga puta blog posvecujem gradu Nišu i ljudima koji tamo zive. Šarajuci po sajber prostorima cesto sam nailazio na nišlije koji su pricali o muzici, politici i ostalim meni interesantnim stvarima i nekako sam uvek zastajao na tim mestima. Imalo je šta da se cuje. Bez pretencioznosti i veoma konkretno ovi ljudi nekako uvek "pogadjaju metu" i to cine bez imalo straha.

Pre tačno sto godina, na današnji dan, poginuo je Života Milenković. Na položaju Arapovac, u velikoj Kolubarskoj bici koja je tek počinjala. Života Milenković nije bio ni general, ni oficir uopšte, nije bio ni neznani junak. Bio je pešadinac. Vojnik IV čete, II bataljona XI pešadijskog puka, I poziva. Jedan od onih koje je bitka u kojoj je pao zapamtila samo kao jednog od mnogih desetina hiljada poginulih. Sahranjivanih mahom zajedno, onako kao što su sa ovog sveta i otišli.

PUSTO OSTRVO

Pošto sam suviše zahtevao od kapetana broda kojim sam putovao, iskrcan sam na jednom pustom ostrvu. Dali su mi namirnica za petnaest dana ili petnaest godina (to nikada nisam uspeo sa sigurnošću da utvrdim), naoružanje i municiju (uključivši i atomske bombe), i dopustili su mi da sa broda ponesem jednu knjigu i jednu ploču.Izabrao sam Don Kihota i Orfeja. Valja objasniti zašto. Trebalo je da živim sam, i u mmiru, ako je to moguće. Trebalo je puno da radim i da mi što manje stvari odvlače pažnju. Nema bolje knjige nego što je Don Kihot, od koje se dobro nasmeje a u njoj je i nepostojeća Dulcineja, i Orfej, od koje se plače i u kojoj je umrla Euridika. Ovim namernim odsustvom ja sam ispunio svoje beskrajne noći.

Na vizualizaciji su istovremeno prikazana dva godišnja doba: zima, sneg i olistale krošnje 

Brošura o rekonstrukciji Bulevara i seči platana, s kojom je gradonačelnik Dragan Đilas nakon drske seče prvog stabla i pobune javnosti, naknadno »predstavio« svoje planove, nedovoljno je i površno pripremljena da bi olako mogla da se »proguta« i prihvati. U pitanju je ozbiljan i složen projekat, koji ne sme da bude "elaboriran" samo na propagandnom nivou.

Pored ostalog, potrebno je prikazati i učiniti javno dostupnim ceo projekat, sa sve vizualizacijom rekonstrukcije celog Bulevara, a ne samo jednog dela ulice. Takav projekat podrazumeva da je sve to prethodno urađeno i pripremljeno, a postoje jednostavni načini da se projekat u celosti predoči javnosti, npr.: internetom i studioznom izložbom.

Zatim je potrebno otvoriti javnu stručnu raspravu: razmatranje projekta od načelnog i estetskog nivoa, do segmentiranih delova. Npr., koji materijali će se koristiti za popločavanje ulice - hoće li opet poroznim i fušerski postavljenim kamenom da se pravi "evropska metropola", u kojoj prolaznici tokom šetnje mogu da budu povređeni zbog rupa i izbočina, kao što je to slučaj u već "rekonstruisanim" ulicama u Beogradu...?

Kratka priča o tome kako je pre 170 godina uz pomoć astronoma nastala fotografija.

Kao što znate, da nije astronoma, sve bi bilo drugačije, a naročito fotografija. Uzmite monitor u šake, zavalite se u fotelju i čitajte o tome.

Predistorija fotografije je koliko dugačka toliko i dosadna pa ćemo se odmah baciti u 19-ti vek kada počinju da se dešavaju prve interesantne stvari na ovu temu. Taj 19-ti vek je bio vek

 Гост аутор: nikvet pn

Нешто размишљам –  други светски рат, окупација у Србији… Како је то изгледало? Знамо сви како су текле битке далеке али појма немамо како је то изгледало у реалности, у свакодневном животу. О томе се нигде није учило, нигде ништа озбиљно записано, тек окрајци. Размишљам са становишта просечног човека који има породицу, посао, приход и расход. Није да немамо искуства од те феле, прошло се овде тога подоста; инфлација, санкције, бомбардовање, 5.октобар, експлозија магацина муниције, поплава… Просечан човек гледа да спасе породицу, имовину, да избегне беду; природно и нормално.

Čovek- kako to gordo, a ponekad gorko, zvuči.

Mnogo je mudrih izreka o čoveku, ali je i mnogo onoga što sam čovek radi devalvirajući čoveka u sebi.

"Neki su Darvina bukvalno shvatili pa od svakog majmuna očekuju da postane čovjek."

Čovek je najsavršeniji, ali ne  savršen, oblik života nastao na zemlji, a neki se pitaju da li je savršenstvo ili greška prirode. Ako zamislimo da je 4,5 milijarde godina Zemljine istorije sabijeno u jedan normalan zemaljski dan,

pise Vesna Scepanovic

Zasigurno nije jednostavno ponuditi sliku  kompleksne situacije u Italiji cija vlast poslednjih mjeseci  moze se reci gubi predstavu o sebi i ulazi u nepotrebne  konflikte sa velikim dijelom gradjanstva,situacija   koja se ne pamti   od tzv. olovnih godina  “anni di piombo” u prevodu.
Sazeti  drustvene promjene  koje dovode ozbiljno u krizu tekovine demokratskog drustva i ono sto je u Italiji bilo zagarantovano decenijama na polju ljudskih prava nije jednostavno ako se posmatraju dogadjaji koje prezivljava  italijansko gradjanstvo.Od

Kod nas u Nišu kada vidiš auto sa tablicama PK, LE, PI, VR, ... ako si iole iskusan vozač znaš da možeš svašta da očekuješ. Pogotovo na ovim misterioznim kružnim tokovima koji su predizborno nikli na mestima gde su bili semafori. Ne radi se tu samo o spretnosti nego i o nepoznavanju matrice uhodanog saobraćaja u većem gradu. Saobraćajni eksperti sa lokalnim. niškim tablicama, najčešće trube, po nekad vređaju a boga mi umeju i da izađu iz auta da na brzinu nauče vozača iz grada bez semafora kako da se ponaša.

Slično je i u Beogradu. Automobili sa tablicama PN, ZR, SM, PO, ... su po difoltu neznalice i ostali učesnici u saobraćaju ih seku, ne propuštaju, ... Normalno i mi sa NI tablicama ne prolazimo mnogo bolje. Evo uzmimo moj primer.

ILI, SRBLJANOVIĆKA NIJE GADURA ONA JE PISAC!

Čovek ima jedan život i važno je da ga živi pošteno. Posle toga možda ima nešto, a možda dođe samo gusti mrak. A samo od te lične bruke ili poštenja zavisi da li će ti neko nekad zapaliti sveću, da ti svetli u tom mraku, ili će ti na grobu zapišavati koprive. Kad u Srbiji poštenje postane

Gospodine Šešelj, ako iko ponižava Srbiju, onda ste to Vi.

Moram da vam pojansim svoja razmišljanja, a verovatno i saznanja o strukturi Vaše ličnosti.

Na sugestiju uredništva bloga B92 ovaj deo teksta je obrisan. Zbog veoma interesantnih postova, uz odobrenje uredništva, blog je ostao sa ovom izmenom.

Da Vam pojasnim, reč agresivnost vodi poreklo od reči ad-prema i gradior-kretati se, što bi u širem kontekstu značilo

Svi putevi vode u Rim. Ako vas vaš put nanese tamo, evo, šta možete videti. Koliko god vremena da imate uvek će biti malo. Na kraju će pravo pitanje biti ne šta ste videli nego šta ste propustili. Koliko god toga da vidite i obiđete uvek će biti stvari koje ste propustili, ali neka vas to ne brine jer to će biti samo još jedan povod da ga ponovo posetite. Za prave ljubitelje umetnosti ovo će svakako biti previše da se vidi za samo jedan dan,

For I have sworn thee fair, and thought thee bright,
Who art as black as hell, as dark as night.

(Sonet 147, W. Shakespeare)

Proučavaoci Šekspirovog dela vekovima pokušavaju da utvrde pravi identitet osobe koju Šekspir u svojim “Dark Lady” sonetima (127-154) zove tako – Crna Dama.  Naravno, kao što se konkretni detalji