Задовољство ми је да пренесем овде текст проф. Слободана Самарџића (доктора политичких наука и редовног професора на Факултету политичких наука, народног посланика и министра за Косово и Метохију у другој влади др Војислава Коштунице, 2007/08).

Pretpostavljam da je g-đa Paula Thiede, na kraju prošlonedeljnog «Utiska», bila sigurna da OEBS nije institucija koja nama može da pomogne, a da bi po jedan psihoanalitičar na svaku glavu učesnika u javnom životu bio minimum od koga bi morali da krenemo. Razmišljao sam o ovome dok je zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji, ljubazno i uz osmeh pokušavala da odgovori na postavljena pitanja. Obratite pažnju: uz osmeh. Da li je osmeh u «Utisku nedelje» i vama zasmetao?

Taj mi je osmeh zamaglio sopstveni utisak. Kako čovek da podnese toliko odsustvo mržnje

And it seems to me you lived your life
Like a candle in the wind...

(Elton John - Candle in the Wind)

Koji manijak! Nije stavio kremu za sunce.

Svi smo mi čuli za razne "manijake", "fantome", "ludake" ili kako ih već okolina iz milošte zove, ljude nemirnog duha koji se lako upuštaju u rizične poduhvate, ili se bave ekstremnim sportovima i dinamičnim

Na jugu Etiopije zivi pleme Hamar. Ima ih 15 do 20 hiljada i bave se stocarstvom. Privukli su paznju "Nacionalne geografije", time i moju zbog rituala bicevanja mladih devojaka. Naime kada momak posatje muskarac, da bi se dokazao, on mora da preskoci krave. Njegove sestre i mlade rodjake, da bi ga "zaduzile" moraju da budu bicevane. 

Oziljci od bicevanja zalog su za eventualnu pomoc kasnije u zivotu.

Devojke u ritualu ucestvuju dobrovoljno i izazivaju sopstveno bicevanje. Cudo? Kad su tako naucene i vaspitane. 

Cela prica ovde

               Ja nekako uspevam da sve što pročitam vidim u slikama. A te slike imaju i boje i mirise i svetlost i senke i veoma liče na ono što mislim da sam pročitala. Što, naravno, ne znači da su slike tačan odraz napisanog, ali, meni to ne smeta. Pomirila sam se sa tim da stvari, ma koliko se trudila, na koncu konca ipak sagledavam subjektivno, prelomljene kroz prizmu svojih sopstvenih stavova, principa, verovanja, nadanja, znanja, poimanja, osećanja, razmišljanja...

Ako bi  me neko pitao da jednom rjecju opisem ponasanje politickih partija u Srbiji , bio bi to vraski tezak posao. Jeftini populizam, primitivizam, korupcija, besramna gramzivost, neskrivena pohlepa ,sebicluk..... rjeci se same nizaju kao asocijacija na ponasanje politicara.   Ali treba sve staviti u jednu rijec?  Drugo sto covjeku prvo padne na pamet jeste "poslovni klub". Tu rijec  je prvo upotrebila Vesna Pesic ,a sad je copyrights preuzeo Tadic  opisujuci, sasvim tacno, one  koji su postali vecina u DS.

Nisu oni samo vecina u DS, oni su vecina u gotovo svim partijama,

Proslo je vise od 100 dana od kako su uhapseni nasi drugovi Tadej Kurepa, Ratibor Trivunac, Ivan Savić, Ivan Vulović, Nikola Mitrović, i drugarica ,Sanja Đokić .Istraga po idiotskoj optuzbi za medjunarodni terorizam je okoncana, a nasi prijatelji su i dalje u zatvoru! S obzirom na nenaklonost medija odnosno blokadu sa kojom se suocavaju svi koji pokusaju da ovu temu nametnu kao bitnu za raspravu u ovom drustvu, trebalo bi da se zajedno podsetimo kako je sve pocelo.

A pocelo je protestom...

A,valski toranj ponovo ulazi u žižu javnosti kao paradigma neracionalnog, rasipničkog, bahatog ponašanja tadašnje Koštuničine vlasti. Naime, tog dana je potpisan ugovor između Direkcije za imovinu Vlade Srbije, RTS-a i izvođača radova o izgradnji, kako su rekli, „gotovo istovetnog“ tornja, po ceni od pet miliona evra. U arhivi nisam mogao da pronađem podatak o postojanju tendera za javnu nabavku. Pronašao sam samo hrpu glupih izjava tadašnjih zvaničnika, koji su izgovarali: „Dok se toranj ne izgradi, bombardovanje naše zemlje neće biti završeno!“

Sigurno vam se nekad desilo da nešto kupite, pa da se posle čudom čudite šta vam bi. Što i nije nešto preterano čudno, posebno kada se pogleda do kojih sve granica različite firme idu kako bi nas navele da kupimo baš njihove proizvode. To, do kakvih se sve detalja ide - neko bi pomislio da je na kraju nemoguće uopšte išta i prodati ili kupiti (ili što bi rekao Zenon, da je u stvari nemoguće napraviti ijedan korak). A, ipak, jeste.

Keep yourself straight if you manage to visit Austin, if you want to say something about weirdness. Or just tie your dirty red bandanna on the first day of SXSW, and move right along.

Thirteen thousand people, only five percent of them over fifty: this is the statistic of SXSW Interactive 2010. The panel

Ako volite izazove, evo jedan zaista ozbiljan problem. Danas mi je kolega zljk poslao link na stranicu na kojoj FBI traži pomoć u kriptoanalizi, da bi rešio jedan slučaj star preko 10 godina.

U tekstu se kaže:

Danas je SNS konačno preuzeo vlast u Kovačici.

I da, sve je bilo kao u scenariju za Game of Thrones.

Lokalni SNS koji je u skupštini opštine imao samo 7 od 39 odbornika je u borbu pošao od najmanjeg - od korisnih idiota iz LDP-a i nekih manje važnih lokalnih GG, Ostaci ostataka propalog LDP-a uhvatili su poslednji voz za ikakvu relevantnost na srpskoj političkoj sceni i svesni da im je ovo poslednja prilika za ozbiljno bavljenje politikom - jer već sada je jasno da ih na sledećim izborima neće biti ni na nivou statističke greške - rešili su da se kako god mogu okoriste i naplate svoje dosadašnje uspehe (uvek su prolazili cenzus i imali članstvo) iako su uvek bili deo vlasti u Kovačici i mogli su da rade ako su imali ideje.  

Grupe građana su i ovde takve da dođu i prođu i ne ostave većeg traga. Tako je i sada nekoliko odbornika u skupštini predstavljalo neke opskurne grupe građana, koje je kao takve bilo veoma lako izmanipulisati i naterati u novu većinu. S time što je iz redova GG nađen pogodan kandidat za novog predsednika opštine - ali je ovaj evo već u danu glasanja prešao u SNS, nemoćan da sam ozbiljnije vodi svoju politiku. 

UPDATE: Tokom dana stigao je i odgovor Zavoda, koji prenosim bez ličnog komentara, kao što nisam komentarisao saopštenje GSA.

--------------

U

U piljarnici na uglu Davisville avenije i Yonge ulice sam na pult složila svoj izbor voća i kesu spanaća kad mi je mladi Kinez - koji nije više tako mlad kao otac dvoje male dece, kojima sam videla početak u rastućem stomaku njihove majke - po prvi put posle nekoliko godina poslovanja na tom uglu rekao nešto lično: da li sam se vratila juče po svoj kusur? pitao je.