Milan Nikolić

I kada se čini da svi jesu, televizija nas nije zaboravila. Programske šeme nacionalnih tv stanica potpuno su bazirane na živim ljudima. U zavisnosti od karaktera formata, traga se za autentičnim željama i neodosanjanim snovima, strahovima i dramatičnim ispovestima, velikim lomovima i istinskim užasom.

Televiziji ste potrebni tamo gde ste tanki, najdraži u onome čega se stidite,

Није баш да сам неки представник дајаспоре, али није ни Србија данас што је некад била, па што би и дајаспора била боља. Немам ни неке претке у расејању, са кевине стране баш нико, са ћалетове ипак понеко, чак се и мој ћаћа из Далмације расејао по Београду, али пошто је то тада била иста држава, то се не рачуна. Но да кренемо редом, дакле од Кулина Бана.

Gost-autor: gedza.73 

Što kaže Đura The Kućne Čarolije ‘svima vam se desilo da...' 

Pa, verovatno se i vama desilo da dođe majstor da namesti nove prozore, pločice, kuhinju. 'Ili nešto slično'.
Posao obično započinje sa:
- 'Ijaao, gospođo-dine, pa ko Vam je ovo radio? Kakav majstor, ovaj nema pojma, trebalo bi ga u zatvor, volina jedna, od vagnesa ni V, evo vidite, pipnite zid kako je valovit, jaao, sad to treba da se ispravi.'
I svakome je kriv onaj prethodni. Ovaj je loše iskopao temelj, onaj napravio ‘posan' beton, neko iskrivio dijagonalu, arhitekta nema pojma (to, priznajem, delimično i jeste istina).

      За мојом мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари...

Crn ti jezik crno podne crna glava

Sve ti crno samo moja jeza bela

Moj ti kurjak pod grlo 

Oluja ti postelja

Strava moja uzglavlje

Široko ti Nepočin-polje...“ 

Vasko Popa (1922-1991)  

Deseto pevanje ciklusa „Vrati mi moje krpice“ iz knjige pesama „Nepočin-polje“ (1953)   

NEPOČIN-POLJE (4/x)  

- Lena, sestro, lepa si, nekad bi te tako slasno ... mmmm... – jezikom

Jutros u prodavnici za kasom radi devojka od dvadesetak godina, mušterija je čiča od sedamdeset i kusur. 

- Mala, koliko?
- Vaš račun iznosi 786 dinara.
- Samo? Baš si jeftina.

Devojka stidljivo pogleda kupce u redu iza dede, kao da proverava da li je dobro čula. Gleda nas i onaj matori i namiguje, dok izvlači svežanj novčanica iz zadnjeg džepa farmerica. Izdvoji jednu crvenu i baci je prema devojci.

-Zaokruži.

Uredno mu je vratila kusur, bez ijedne reči. Matori se kao naljuti.

- Zadrži to. Za takve kao ti je uvek trebalo

ghost autor: stefan.hauzer

Nisam Aca Stojanović, ali mogu da pokušam. Stigli smo do četvrtfinala i prvi par je ultimativni derbi;

Francuska – Nemačka (petak u 18h)

        - што је особа беспрекорнија споља, то је више демона у њој ( г. С.Фројд)

whatsApp неки дан, порука - жени се Јова (млађи унук моје исписнице Вукосаве комшинице преко тарабе у Селу) обавезно дођи ! .наравно, прихватих позив и бих на слављу у младом друштву, а што ми баш пријало у ово време слудости .ноћ уочи пак, усних неки кошмаран сан присета који ме вратио у

Pre tačno 50 godina, 2. marta 1959, Miles Davis je sa još petoricom muzičara ušao u studio Columbia Records­a na 30­oj ulici u Njujorku i u dva dana snimio Kind of Blue. Ništa više neće biti isto, ni za džez ni za Majlsa.

Čitava priča je počela pet godina ranije. Konačno se „otresavši navike" vezane za heroin, Majls Dejvis je okupio svoj prvi znameniti kvintet. U to vreme je Majlsovo ime već bilo ubeleženo u istoriju džeza albumom Birth of the Cool, ali ne manje

Ne, nije bregin (daleko bilo!). Reč je o jednoj filharmoniji iz Beograda o čijim problemima piše i komšijska štampa, ali zato naša sve ređe. O reakcijama iz Ministartva za Kulturu da ne govorimo. Mislim, reakcije nisu problem, reakcija - nema, te stimuvezi, one nisu problem, right? Da ponovimo: ko *jebe kulturu, važno je da mi imamo najjeftinije cigarete i alkohol (a bogami i drozzzu) u regionu. Ako uštedimo na kuglama sladoleda kako kaže ministar Miškosavljević (vidi post Srdjana Mitrovića "Sjaši više!"),

Nebrojeno puta se dogodilo da mi telefon zazvoni oko ponoći, a kada se javim da sa druge strane čujem Ljubišu Stojanovića Luisa kako peva. Jednostavno, kada god je neko od mojih prijatelja, čak i poznanika, bio na Luisovom koncertu, nije propustio priliku da me nazove. Svi znaju koliko volim da slušam ovog sjajnog pevača.

Pre par minuta sam saznao da je veliki pevač poginuo u saobraćajnoj nesreći. Stvarno sam u šoku. Nikada nisam bio na nekom njegovom koncertu,  jednostavno se nije ukazala prilika. Jedna moja velika želja će ostati neispunjena.

Način na koji je

               U početku beše reč.
               Ma, ne! To nije početak ove njene priče, mada je neverovatno koliko je oslikava u samoj njenoj suštini.
               Ali, da ne trči pred rudu, već da krene redom.

...- Milslim da sam ipak mrtva - rekla je Žilijet Froasi toliko glasno da joj se u trenutku učinilo da je to neki tudji glas i osvrnula se da se uveri da je zaista sama. I bila je sama. Stajala je, činilo joj se, čitavu večnost u nekom prilično sivom hodniku o kome u stvari ništa ne bi moglo da se kaže....

Odmah da vas upozorim, ovo je užasno dugačka priča, ne radi se ama baš ni o čemu aktelnom i u njoj nema ničega što bi moglo da zaintrigira prosečnog čitaoca (medju kakve spadam i ja) net sranica koji samo preleti preko tekstova ako nisu

Bliži se legalizacija istopolnih vanbračnih zajednica, što moje srce večite udavače puni srećom i zadovoljstvo. To znači da moj dragi više ne može da vrda kako nije dozvoljeno, već će morati da stane s mnom da ludi kamen i da od mene učini poštenog pedera!

Kao što dobro znate ja sam veliki tradicionalista i volim sve srpske svadbarske običaje. Zato planiram da se udam u beloj venčanici (Vera Wang, naravno), jer sam se svih ovih godina čuvao za prvu bračnu noć i ko kaže drugačije će se naći na sudu zbog klevete i uvrede.

Moj čovek će morati da puca u najsitniju jabuku, kao onomad Arkan kada je dolazio po Cecu. I naravno da će morati da je pogodi iz prve, inače nema venčanja!

 Prvi put u istoriji