Koronavirus pandemija nije opasno samo po živote, već i za svetsku privredu. snažan pad na skoro svim glavnim berzama širom planete samo je pokazatelj očekivanog udarca koji će izvesno pretrpeti realna ekonomija, kroz pad privredne aktivnosti, posebno u sektoru usluga.Tulip-manija u Holandiji sredinom 17. veka, koja je dugo bila opisivana kao klasična piradimalna šema, imala je i dodatne, možda važnije, negativne efekte. Naime, ovaj finansijski krah, koji je bio povezan sa epidemijom kuge prenetom iz nemačkih zemalja zahvaćenim 30-godišnjim ratom, pokrenuo je, kao i epidemija kuge

Pogrešno:

"Ja, Barak Husein Obama, svečano se zaklinjem da ću izvršavati dužnosti predsednika SAD verno, i da ću svim svojim snagama čuvati, štititi i braniti Ustav SAD".

Ispravno:

"Ja, Barak Husein Obama, svečano se zaklinjem da ću verno izvršavati dužnosti predsednika SAD , i da ću svim svojim snagama čuvati, štititi i braniti Ustav SAD".

Prvi put pogrešno, pred čitavim svetom, drugi put ispravno, samo pred novinarima u Beloj kući.

Bloger pred sudom

Aleksej Navalni

Протекли парламентарни избори у Русији обележени

Zašto ovakav naslov ?

Zato što je On mnogo preuzeo na svoja pleća. Mnogo više nego što je dozvoljeno, i mnogo više nego što je u stanju da iznese. U tom paketu je bila i odgovornost za uspeh projekta. Kada projekat škripi, red je da se biračima uputi potpuno pitanje; a potpuno pitanje uključuje i onaj deo o poverenju šefu od parade.

Zato što je On jasno signalizirao da se ne plaši, ako ne baš slova, a onda duha Ustava i Zakona. Koji spominju cifru od dva mandata. Pa ako ga već nije strah, hajde da vidimo šta oni koji biraju misle o toj hrabrosti.

"Kako smo igrali sa Francuzima?"

 Tako je Novak Djokovic zapoceo svoju konferenciju posle pobede nad Aleksandrom Dolgopolovim (7-6, 6-4, 6-2). Interesovalo ga je sta je nasa kosarkaska reprezentacija uradila u Litvaniji, i protiv koga igramo sledece. Sedeo je u beloj Sergio Tacchini trenerci, sa malom 'Unicef' znackom ispod desnog ramena. Razgovor sa stranim novinarima trajao je dosta dugo, ali je Novak kao i uvek bio strpljiv i odlicno raspolozen i u razgovoru sa domacim medijima.

Spremajući ormane (presipajući iz šupljeg u prazno), pronašla sam notni papir, tačnije, istrgnuti papir iz kajdanke (notna sveska). To nije običan notni papir, ovaj sadrži rukom pisanu pesmu nastalu oko 3 am u stanu jednog novosađana kome sam zaboravila ime&funkciju, na sedeljci posle izložbe u Studju 24 (ako se tako zvao klub, nek me novosađani isprave). Izložba je bila o stripu Mali Nemo i Dlakava Patka (sve asocijacije su prihvatljive) te radionici od par dana na kojoj je taj strip i još koji na blisku temu, nastao.

Na moje oduševljenje, u jednom momentu stiže i Andrla

Ginter Gras je čuveni pisac, nobelovac, dežurna savest i moralna institucija nemačke nacije. To znaju svi. Međutim, retko ko zna da je her Gras i odličan kuvar. Nisam to znao ni ja sve dok, pre desetak dana, nisam pozvan na večeru kod gospodina Grasa. Moram priznati da me taj poziv, pisan njegovim prepoznatljivim stilom i na njegovoj čuvenoj mašini Oliveti, silno iznenadio. Ja jesam napisao dve priče o podunavskim Švabama, ali nije mi poznato da su prevedene na nemački ili bilo koji drugi strani jezik. S druge strane, malo je verovatno da Ginter Gras zna srpski. Jedino prihvatljivo objašnjenje bilo je da je svemoćni gugl, slično kao kod telefonskih anketa, u datom trenutku izbacio moje ime. Dakle, bio sam slučajni uzorak, pozvan kako bi mediji mogli izvesiti da slavni nemački nobelovac okuplja pisce iz čitavog sveta. Uskoro će se pokazati da to moje prvo iznenađenje, nije bilo ni jedino, a bogami ni najveće. No,da krenemo redom.

U kućama Garavog sokaka tih prvih ratnih noći stalno su gorele sveće. Kažu da se Čohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. «Čohano jede sveće», govorili su. «Palite zato jednu na drugu da se produži svetlost». Moj Mile je morao da nosi na ruci žutu traku. Tako su okupatori odredili. Žuta traka je značila da on nije čovek, nego Ciganin, i da svako može da ga ubije kad hoće.  

Slavenova porodica samo je jedna   od mnogobrojnih  koji su u Houston dosli iz bivse Jugoslavije. To februarsko predvece neko je kucao na vrata kuce i Slavenov otac, ne  sluteci zlo, uradio je ono sto uvek cini kad neko kuca u devet uvece. Bez mnogo razmisljanja otvorio je vrata.

Medjutim, umesto Slavenovih  prijatelja, na sta je otac prvo pomislio  ugledavsi  trojicu  momaka  ispred ulaznih vrata, docekao ga je uperen pistolj . Tek tada je Slavenov otac video da i drugi provalnik u ruci drzi kratku dvocevku, ali bilo je sad kasno.

Dok su dvojica  naoruzanih provalnika  Slavenovog oca vezivali  za stolicu, treci  je posao za njegovom suprugom, Slavenovom majkom.

Odmah da razjasnimo - ja sam gospodinu Azdejkoviću na prethodnom blogu ponudio da organizujemo „paradu ponosa" u Nišu i da svi budu zadovoljni. Gospodin Azdejković je odogovorio da on nije u organizacionom odboru i da nema uticaj na organizatore skupa. Samim tim, njegova zainteresovanost za probleme organizacije ne postoji, što dalje implicira (kako bi rek'o Čorba iz Složne braće) da je njegov blog njegov lični stav.

Ali pođimo redom.

Gospodine Azdejkoviću,

*** EDIT: Na sugestiju iz komentara, zamolio bih sve koji imaju želju i mogućnost, da informaciju o ovoj inicijativi podele na društvenim mrežama i na druge načine. Time ćemo ovim mladim ljudima pomoći u njihovom nastojanju da urede prostor i pomognu mladim preduzetnicima. ***

I najboljim igračima pauza je potrebna. Nakon što je briljirao u prve dve četvrtine i održao pažnju blogera na ovogodišnji Eurobasket, bilo je neophodno da neko zameni NNNa u pisanju bloga koji će se pozabaviti četvrtfinalnim mečevima ovog prvenstva. I eto tako mene, koji ću pokušati da ga dostojno zamenim, uglavnom nabacujući kojekakve statističke podatke (naime, sad kad smo poveli potrebno je da umrtvimo igru i smorimo protivnika da tako smoren ne bi pokušao preokret - stoga statistika ;) ).

U vreme kad muzika ne dolazi sa prozora i krova već iz pakle šibica, to je verovatno bio poslednji tranzistor koga sam video u životu. Sa njega je dopirala zimzelena muzika. Zimzelen je bio i vlasnik tranzistora, kose crne kao gavran, koji je sedeo prekoputa na ivici kreveta i kako se činilo, prdnuo pokušavajući da se pribere dovoljno da bi ustao. Muzika je bila zimzelena jer sam se nalazio u Sloveniji, gde tako zovu evergrin, a čovek je bio zimzelen jer je oboleo od ciroze jetre. Ta bolest

Da li su nacisti mentalni bolesnici ili politički protivnici?

Na ovom blogu i uopšte u javnosti, ne samo srpskoj već celokupnoj zapadnoj, provejava stav da su nacisti mentalno poremećeni, jer niko normalan ne bi mogao da zastupa stavove koji su doveli do najstrašnijih zlodela u ljudskoj istoriji. Drugim rečima, u nacistima kao ljudima je nešto suštinski pogrešno, čak nenormalno, te nacisti ne mogu biti posmatrani kao politički protivnici, ne mogu se posmatrati isto kao liberali, socijalisti ili konzervativci. Retko ćemo reći za nekoga da je poremećen ako zagovara slobodno tržište ili državnu intervenciju, ali ćemo vrlo verovatno reći da je neko ko tvrdi da postoji svetska jevrejska zavera ozbiljno lud.

Ovo najbolje opisuje upotreba reči ksenofobija i u poslednjih par decenija homofobija, gde se implicite mržnja prema drugim narodima ili prema homoseksualcima dovodi u istu ravan sa klaustrofobijom ili čak hidrofobijom (dakle besnilom). Naravno ovo je sve u domenu javnog diskursa, na svu sreću ni u jednoj zapadnoj zemlji (a samim tim ni u Srbiji) niko nije zaglavio u ludnicu što je nacista. Mnoge zemlje za to predviđaju zatvorske kazne, i to obično za naciste koji počine neko konkretno krivično delo. Ipak za dobar deo javnosti nacisti su ludaci, te ću se tome posvetiti u ovom postu.

Naime ja mislim da su nacisti normalni ljudi, kao i mi, koji zastupaju nama neprihvatljive stavove, za nas pogrešne i čak opasne. Ali u njihovoj ljudskoj suštini nema ničeg što ih razlikuje od nas komunista, klerikalaca i ostalih. Šta više, ja tvrdim da upravo ovo verbalno svođenje nacizma na mentalni poremećaj uveliko otežava borbu protiv ove ideologije, a čak preti da naš javni prostor pretvori u monstruozni Serbski institut.

Inspirisalo me neshto shto sam chitala skoro a ne znam gde...dakle...

Idete u biblioteke jel da? Dali ste nekad nashli neshto u knjigama, neshto shto ne pripada tamo, neshto kao listic papira za telefonskim brojem? Mozhda ste chak i pozheleli da okrenete taj broj? Mozhda ste imali prilike da nadjete shtapic za chishcenje ushiju, metak, pilule, pornografiju, novac? Ja sam nalazila bube u starim knjigama, cvet lepo osushen i spreman za herbarijum,