Nikolić je završio konsultacije i odlučio je da Vučiću da mandat. Bilo je malo natezanja oko održavanja konsultacija, najverovatnije je želeo da izbegne kuma, što je na kraju i uspeo. Na njegovu žalost, kum ima i produžene ruke kojima može da umrlja, čudi samo da Nikolić nije bio spreman na tako nešto jer godinama je ta produžena ruka za pljuvanje i jebanje majke na replikama bio upravo on.

Ono što je dodatno treba imati u vidu posmatrajući ovu farsu Dragičinog muža koji pokušava da bude predsednik je da je opet propuštena prilika da se poštovanjem

Iskreno da vam kazem, nesto mi misli lutaju svukuda. Nesto sam omeksala, k'o sredina vruceg, belog 'leba. Da l' od nocnog rada, da l' od nespavanja, da l' od toga sto sam popustila u teretani, ko ce ga znati...

Eto sinoc, na primer, dodje

 Svake veceri, pred spavanje imam poseban ritual. Pogledam sva web izdanja novina, tiska, newspapers...
Krenem od "Danas"-a, jer je na webu vec oko osam sati uvece, zatim stignu "Novosti", pa tacno u  22.00  stigne "Politika" i tu se najvise zadrzim. Zatim Blic, te hrvatski tisak i strane novine. Mucim se sa slovenackim...ali ide polako.
Eto i  ponoc, kad Srdjan Kusovac odobri, nama obicnim smrtnicima, da mu procitamo novinu, jer do tad,ko hoce, mora da plati. Mudar potez "Pobijede".
I ujutru me saceka u vidu mail-a "24 casa" te pogledam Alo i Kurir.
I onda krenem na

Znate ono kad zena plavog oka i rascepljene usne sedne pored Coveka Svog Zivota i krene da prica kako je sa njihovim brakom sve u redu, a da njen muz sve radi za njeno dobro? Niti ona njemu zamera sto je on alkos i nasilnik, niti sto je latentni homic ili/i emotivno nedojebani edipovac.  Samari i pesnice po njenom licu najbolje svedoce o skladu te veze dvoje lepih, ali tranzicijom sjebanih ljudi. Ne bi on, al eto - tranzicija.

Ova urbana polubajka bavi se slicnom temom.

гoспoди Николићу, Дачићу и Вучићу поводом најаве јавног скупа 28. септембра 2013.

Nema lepšeg osećaja i većeg zadovoljstva od onog kada se zamoreni dnevnim obavezama, predveče, negde posle 18.00 časova, vratimo u svoj stan, kuću ili iznajmljenu garsonjeru. Okrenemo ključ u bravi, izujemo cipele, istuširamo se  i naspemo piće. Još ako nas u toj kućici ili stanu očekuje lepuškasta ženica ili devojka  u zategnutoj i izazovnoj odeći sa postavljenim stolom za večeru, čak ni dvoje-troje umazane i zajapurene dečice, koje nam hrle u zagrljaj, neće pomutiti našu sreću. Naprotiv, uvećaće je. "Home! Sweet Home!", uzviknućemo ili bar pomisliti i time po ko zna koji put, svesno ili ne, priznati da je kapitalizam najbolji od svih sitema. Međutim, da li je baš tako? 

"Jedne kišne večeri u Seulu šest vladinih službenika okupilo se u kancelariji radi pripreme za noćnu patrolu. Misija je jednostavna: pronaći decu koja uče posle 22.00 h. I prekinuti ih. U Južnoj Koreji dotle je došlo. Da bi smanjili zavisnost zemlje od popodnevnih i večernjih akademija koje daju privatne časove (a koje se nazivaju hagvoni), zvaničnici su uveli policijski čas - i čak plaćaju građanima ogromne količine novca ukoliko im prijave prekršioce."

Ovako počinje članak Amande Ripli u TIME magazinu o južnokorejskom obrazovnom sistemu. Ostali članci koji se na tu temu mogu naći na internetu prepuni su sličnih horor detalja. Do sad sam, kad mi dete zakuka na školu, kao babaroga-argument navodila činjenicu da sam ja i subotom išla u školu. Od sad ću da ga plašim isključivo južnokorejskim obrazovnim sistemom.

Carevine i države su dolazile i odlazile, a on je ostao. Razne vojske su marširale pored njega, dolazili su poraženi pobednici i ispraćani pobeđeni okupatori, a on je stajao. Dinastije se smenjivale, bezbrojne vlade se dizale i padale, razni režimi su uspostavljani i obarani, a on je mirno gledao. Sve je prolazilo – on je opstajao. Zar nije smešno i tužno da se jedan današnji ministar usuđuje da govori šta treba ili ne treba da se radi sa tim i takvim hrastom? Treba prvo da stane pored hrasta i uporedi senke.

Gost-autor Voki Vasić

Pre tačno sedam godina, skuvala sam čaj, namestila svoj veliki stomak pred televizor, osmehnula se blaženo i upalila ga. Svetski trgovinski centar bio je u plamenu, a ja sam ostala zaleđena, kao i većina ljudi na svetu, koji su u tom trenutku, udruženi u svojim geografskim, političkim, verskim  i vremenskim razlikama, gledali „breaking news" 21. veka.

U ovom napadu na Ameriku stradalo je više hiljada ljudi u četiri aviona i  zgradama,

Posle neuspeha Bakija Anđelkovića, ministar Dulić kandidat za Starešinu Saveza izviđača Srbije

The World Series of Baseball is underway between the 2008 champion Philadelphia Philies and the 26-series winning New York Yankees. And while I do not think I am the only one in Serbia to be watching the Series, the club seems to be rather small...

Odem ja juče na veb-sajt e-uprave da onlajn popunim upitnik za izdavanje elektronske zdravstvene knjižice, prijatno iznenadjana i mogućnošću da ako uplatim sedam banki više, znači, umesto 400 rsd, 470 rsd, dobiću narečenu poštom, što je totalno fenomenalno obzirom na kilometarske redova u kojima stoje milioni gradjana Srbije da bi obavili ovaj posao peške, u znoju tela svog.

Ne žalim ni da platim taksu, iako mi A. stalno ponavlja da to nema nigde u razvijenim zemljama, gde kad država uvodi ovakvu vrstu promena, ne plaća se taksa. Hoću da kažem, baš me briga za taksu,

Kad biste hteli ukratko i na brzinu da opisete Ameriku onda bi najlakse bilo da je

nazovete  zemlja ponasanja…To BEHAVE  umesto to BE. Sve je samo ponasanje…

Ponasanje u prodavnici, ponasanje u skoli, ponasanje u saobracaju, ponasanje na poslu, ponasanje na ljubavnom sastanku, ponasanje sa prijateljima, ponasanje, ponasanje, ponasanje…koje se vremenom pretvorilo u O-ponasanje….Imitaciju zivota.

Prosecni Amerikanci oponasaju svoje televizijske serije, svoje zvezde i poznate licnosti, dok filmske zvezde

Nemački politički analitičar Volfgang Kloc shvatio je da se na srpskom terenu lako prima priča o zameni teza?

Elem, zaista se veoma rado u ovdašnjem sistemu rezonovanja – pojedinaca, grupa, političkih slojeva... – istura zaključak da govorenje o temi „x“ postoji samo stoga da se ne bi govorilo o temi “y“, koja je, navodno, važnija. To svakako ne dolazi stoga što se zaista ne može ili ne sme istovremeno govoriti o više tema - jer se, naprotiv, uvek može - i mora - govoriti o puno tema istodobno, budući da sve one objektivno postoje i legitimni su predmet društvenog promišljanja. Pre će biti da se upravo kod onih koji su glasni kritičari „zamene teza“ javlja potreba da od neke preteške teme makar privremeno pobegnu upravo tom pričom o zameni teza.

Прва генерација која је стасала у 21. веку у Америци јесу, популарно названи, Миленијумаши. У Миленијумаше се рачуна омладина која је рођена почетком осамдесетих па до краја миленијума и данас има негде између 18-29 године. (Пошто не постоји јасна граница између генерација, постоје различити опсези, па неки укључују и старост од 16 и 33 године.)

Одрастање у различитости

Генерација Миленијумаша је расно најразноврснија генерација у америчкој историји. Удео беле расе у овој генерацији је најмањи икада и мало прелази половину (61%).

Ова генерација је одрасла на информатичким технологијама. Већина се не може сетити времена без рачунара пошто су већ са пет година имали своје рачунаре. Присуство на интернету их је изложило разноврсним ставовима, начинима размишљања и животним стиловима.

Шест од десет Миленијумаша је одгајана у породици са оба родитеља, што је далеко мање него у случају старијих генерација.

Мало пре него што су припадници ове генерације почели да се рађају, хомосексуалност је призната као здрав варијетет сексуалности, што је додатно отворило простор покрету за права ЛГБТ особа и њиховој видљивости у друштву. Јавно иступање бројних познатих личности, редовно одржавање Прајда широм Америке и пристутво ЛГБТ тема у телевизијском и другом медијском садржају, чинило је окружење Миленијумаша.