*

Nakon tromesečne 'pauze' obrela sam se u Bangkoku, kao početnoj tački mog daljeg putovanja. Planirala sam da krenem na jug, spuštajući se istočnom tajlandskom obalom duž Sijamskog zaliva prema Maleziji, iz koje bih ušla u Singapur, nastavila kroz Indoneziju i naposletku, krajem zime, stigla na Filipine. Zavisno od viza, novca i ostalih okolnosti, tu bih se zaustavila na neko vreme, da napišem novu knjigu pre nego što se otisnem na sever, u Japan i Koreju.

Dejan Milojičić, zaposlen u HP-Labs, jedan je od dva predložena kandidata za predsednika IEEE.

Ovde je Dejanova predsednička poruka.

Više detalja o njegovoj nominaciji i referencama možete naći na linkovima:

Tužan dan za Srbiju. Neka joj je večna slava i hvala joj za sve što je učinila za svoju zemlju. Iskreno saučešće porodici.

Neki od vas su verovatno upoznati sa slučajem Elsevier - najveći izdavač naučnih časopisa. Sve je počelo jednim blogom poznatog matematičara Tim Gauersa (Tim Gowers) sa Kembridža. Onda se to pretvorilo u masovni bojkot - The Cost of Knowledge.  Onda je Elsevier reagovao pocetkom Februara sa porukom upućenoj naučnoj sredini, ali se čini da je to nedovoljno.

Konačno, Swarovski CL mi je u rukama. Za one koji su pratili priču, pojašnjenje: nisam ga dobio u vlasništvo, već samo izabran da ga testiram, ok, uživam u njemu i, potom (to je onaj bolni deo), vratim fabrici... A za one koji su pratili moje priče od ranije, pa me često dočekaju sa savetom koji sam im dao, da ne samo ne uzimaju u ruke igračke koje ne mogu da kupe, već ih uopšte i ne gledaju; jeste, nisam poslušao svoj, na ličnom iskustvu zasnovan savet (u čemu se verovatno krije jedan sasvim drugačiji, podsvesni savet...).

Šta reći? Kada sam video najavu da će u julu lansirati novi model, pomislio sam: Ovo izgleda kao savršen lek za krizu srednjeg doba!

Protestujem zbog insinuacija da su E Novine i Nova Srpska Politička Misao isti. Znam, reći ćete vi, da se na oba mesta okupljaju istomišljenici koji samo ispoljavaju svoju mržnju prema onima koji drugačije razmišljaju, kako je i jednima i drugima glavni krivac za sve probleme u zemlji RTV B92, sa posebnim akcentom na blog, kako se na oba portala puštaju samo komentari istomišljenika, kako je i jednima i drugima primitivizam glavno oružje.

Pre tačno 20 godina, u junu mesecu, moja klasa upisala je FDU. Na prvoj godini ne radi se lik, već samo situacija. Za te vežbe veoma su pogodne drame sa nizom apsurdnih radnji koje se ogledaju u ponavljanju besmislenih dijaloga ili postupaka. Mi smo prvo radili "Godoa". Svi smo bili Vladimir ili Estragon, ali smo izgovarali različite rečenice. Ja sam bila Estragon i moj deo scene glasio je:

Estragon: On bi trebalo da je ovde.      

Vladimir: Nije rekao da će sigurno doći.

Estragon: A ako ne dođe?                   

Vladimir: Vratićemo se sutra.

Estragon: A onda prekosutra.            

Vladimir: Mogućno.

Estragon: I tako redom.

Međutim,  priča o Godou koji se čeka, ne znamo zašto a ni da li postoji, niti šta će biti kada i ako uopšte dođe, te sva poređenja s tim u vezi su odavno kliše. Ali kod Ežena Jones.... 

- Profesore, dobar dan. 

- Dobar dan. 

- Plavuša ima glupo pitanje. Pišem nešto pa... 

- Kažite.

Pitate se gde sam... i treba. Nakon Operacije visokog rizika, koja je započela pre mesec i po dana i trajala do prošle subote, trenutno sam na psiho-fizičkoj rehabilitaciji. Ukućani sa mnom razgovaraju tiho, ne koriste reči koje bi sadržale bilo kakvu asocijaciju na nasilje, hranim se biljnom hranom i svako jutro mi turpijaju očnjake.

Sve je počelo mojom prošlogodišnjom idejom da svekru i svekrvi, u daljem tekstu Babi i Dedi, ponudimo da se presele iz podpohorskih nedođija u Ljubljanu. Ideja je na moje zaprepašćenje prihvaćena odmah. I sa očitom namerom objekata ideje da zauzmu pasivne uloge u predstojećoj realizaciji moje tako pametne inicijative. Tom prilikom je izvršena i naravno poštena podela rada: Žmu je dobio da duži ugovore, prodaje, kupovine i pare, a ja sam se usrećila ljudskim faktorom – sledovala sam Babu, Dedu i majstore na horizontu budućih dešavanja.

 autor: Rodoljub Šabić

"Odakle pravo gospodinu Šabiću da komentariše odluku Apelacionog suda?"
To pitanje postavio je juče premijer Srbije, Aleksandar Vučić u emisiji "Stav Srbije". Istina, nisam gledao emisiju ali pitanje sam morao zapaziti, jer su ga odmah preneli i brojni mediji. A i da nisu to bih morao zbog mnoštva poruka preko Twittera, DM-a, SMS-a... u kojima mi je, pored ostalog, skrenuta pažnja i na to da sam postao "državni neprijatelj No.1" čak i da "treba da se čuvam".
Odmah da kažem, ne želim ni da pretpostavljam a kamoli da verujem da

U neko doba, neposredno posle Prvog svetskog rata, u Jabuku (Apfeldorf) u Banatu, tada čisto nemačko selo, dođe prosvetna inspekcija. Pre „Velikog rata" mali Nemci iz Jabuke išli su u mađarsku školu, jerbo im selo bilo ugarski dominion. Sastavni deo provere bilo je pevanje „Bože pravde" koju su mali Nemci, uz jak akcenat, ipak uspešno otpevali. Jedan od inspektora upita nekog od dečaka da li zna šta je pevao? Ovaj mu kao iz topa odgovori: „Das Razische Isten, áldd meg a Magyart (Racko Bože, spasi Mađare)".

Čitam vesti, čitam, gledam, osluškujem, pa čak i beležim. Neke uobičajene stvari iz života pamtim. Posmatram, da, posmatram. Motrim. Izolovan sam, a kao da sam sklonjen. Opet, sveprisutan sam. Umem o svemu ponešto da kažem. Neupadljiv sam i delujem beskrajno naivno. Putujem, tu i tamo, prepričavam, smejem se i radujem. Padne tu i poneka sahrana, izjava saučešća, i prekrstim se, poljubim sveću i zapalim je. Nema me na mestima za eksponiranje, a ako baš sudbina ište moje pojavljivanje na tim javnim mestima, onda gledam da sam izvan te ekipe i da izgledam naivno, mirno i zalutalo.

Realno, za svojih pola veka još uvek nisam upoznala nikoga kome je NSZ, u narodu poznatiji kao zavod za zapošljavanje, pronašao posao.

Doduše, znam za neke koji su svojevremeno završili preko njih neke dokvalifikacije i prekvalifikacije, ali, tu se, otrpilike, priča i završila.

Elem, odem danas da se javim "na tri meseca, možete i ranije, ali, nemojte nipošto da kasnite". I pošalju me kod one tzv savetnice da mi udari pečat.

ana ivanović je objavila da je završila profesionalnu tenisku karijeru.