Drage moje & dragi moji, 

Kažu da svaki projekat istinski počinje tek kada uđe u svoju drugu godinu.Dakle, zajedno smo tačno godinu dana – stoga nije isključeno da u ovom postu budem i pomalo patetično-nostalgičan. Al stvarno, da me neko pita (a uglavnom me ne pita) kad bih trebao da se opredeljujem, (uz kupovinu stana) Blog B92 je zaista najznačajnija stvar koja mi se dogodila u prethodnih godinu dana.

E sad, kako su godišnjice povodi za to – onda mogu da kažem kako je naš Blog (uz, recimo, Peščanik, Insajder ili ulazak LDP-a u Parlament) možda najznačajnija stvar koja se dogodila i samoj Srbiji! U situaciji kada stanje u ovoj zemlji sve više dobija dimenziju groteskno-nadrealnog ovo mesto (i vi na njemu) je, zaista, među poslednjim preostalim kopčama s realnošću.

Nebojša Milenković, kustos i istoričar umjetnosti: UMJETNOST MORA DA SE IZBORI ZA VLASTITI BUNT

Intervju vodio: Đorđe Krajišnik
Oslobođenje, Sarajevo

Nebojša Milenković, istoričar umjetnosti i viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, za Dane govori o umjetničkoj avangardi sedamdesetih u Novom Sadu i Jugoslaviji, ali i mjestu, statusu i poziciji umjetnosti danas

 ... Živimo u statičnim društvima koja su, pritom, u potpunom vlasništvu neodgovornih i gramzivih političkih oligarhija koje su se samoproglasile nekakvim elitama. Uostalom, ovde nikad nije bilo popularno postavljati pitanja, polemisati, misliti, dovoditi pod sumnju... Sa druge strane, neštedimice se nagrađivalo poslušništvo, podaništvo i prigodničarstvo. Što nije uspela da ućutka cenzura - odradila je autocenzura. Kako sedamdesetih - tako i danas. Uostalom, znate li za još neki narod, osim ovih naših balkanskih, koji se toliko dosledno pridržava izreke: Ćutanje je zlato!? 

Prenosim vest u celosti.

Ivana Medenicu izbacuju sa fakulteta

Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, nije izabran za redovnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti, prenosi Blic.

To je izazvalo ogorčenje i protest njegovih kolega, među kojima je i Srdan Golubović, koji se tim povodom oglasio i na svom profilu na Fejsbuku.

"Osveta prosečnih. Kolege redovni profesori su uspeli da isteraju sa fakultata

Ja bih onda mogla i da ćutim (ili tutim)...

(to spada u domen naučne fantastike - moram da progovorim, pa makar na lakat - pripisuje se Krleži ova izreka, a u narodu se to kaže opisnije)

Ja bih onda samo stavila link do dobrog teksta  blogerke miniko63 i ne bih komentarisala ništa....

Ne bih ostavila mogućnost komentara...

Ukinula bih i mogućnost ostavljanja preporuka i skupljanja poena na račun tuđeg

Naša Kru, naša draga Branka kengurica, "žena koja je promenila pravila i pokrenula sistem", od sinoć je nosilac značajnog društvenog priznanja. Na posebnoj svečanosti upriličenoj u Bitef Art Caféu, Disruption priznanje za 2008. godinu dodelio joj je prvi dobitnik ovog priznanja Ivan Tasovac.

LunaTBWA je pre pet godina ustanovila ovo priznanje kao deo sopstvenog programa društvene odgovornosti, s ciljem da podrži i skrene pažnju na pojedince i institucije u Srbiji, koji idejama i radom prevazilaze konvencije i iskaču iz limitirajućih zadatih okvira, postižući tako izuzetne rezulatate, kako u sopstvenom, tako i u interesu celokupne zajednice.

naravno da nije.
džon meklaflin je još uvek živ.

o Da li vlasnici privatnih škola rade na tome da one zaista budu obrazovne institucije, ili ih i dalje vidite kao "uređaj za naplaćivanje školarine"?

- S retkim izuzecima, to su mašine za namicanje ili pranje para. Ko želi da proveri šta stvarno jesu, neka pogleda kakve naučne reference imaju njihovi nastavnici. (prof Ljubiša Rajić)

Osecam potrebu da ponovo postavim ovde intervju koji sam uradila sa sada vec pokojnim profesorom Ljubisom Rajicem, koji je bio svetla tacka Beogradskog univerziteta i deo onih univerzitetskih radnika

Gledao sam stanove, tražim nešto u rasponu od 5,2 miliona dinara do 6,3 miliona. Uzeo bih kredit. Ipak, video sam novi auto na sniženju - 870.000 dinara, pa razmišljam da ipak kupim auto od svoje ušteđevine, a da i dalje živim kao podstanar i plaćam kiriju od 20.400 dinara.

Zašto tako čudno izgleda kada pričamo u dinarima? Da li uopšte znate nekoga ko priča o dinarima? Ja ne znam. Kvadrat stana

Valjda isprazni monarh misli da će se tako lakše sporazumeti sa obožavaocima Solženjicina na zapadu...

(inserti iz teksa D. Marjanovica "Transformacija ruske retorike i zašto je Kazahstan, ključni saveznik, zaprijetio izlaskom iz Euroazijske Unije") 

"... ...

"Gospodin Nazarbajev je mudar lider, vjerujem da je najmudriji na cijelom post-sovjetskom prostoru i nikada ne bi išao protiv volje naroda. Sve što je radio je bilo u interesu Kazahstanske države", rekao je Putin. Lijepe riječi o svom, kako i sam kaže, najbližem i najvećem savezniku. No, tada

               Nije da se nije dalo naslutiti da će se dogoditi nešto, u najmanju ruku nepredviđeno, a prilično izvesno barem neprijatno, ako ne i potpuno zastrašujuće. Znaci su se ređali jedan za drugim. Delovalo je da su sasvim nasumični, bez ikakve vidljive uzročno-posledične veze, ali, za malo pažljivijeg i u takve stvari verziranijeg posmatrača sigurno ne bi bilo nedoumice.

Da je živ, danas bi Zoran Đinđić napunio 61 godinu. U proteklih deset godina naslušali smo se svakakvih priča o ubistvu prvog demokratskog premijera Srbije. Iako najvažnije pitanje - ko je naručilac tog zločina - još uvek nije rešeno, mene fascinira i činjenica da do danas još uvek nije postavljeno i istraženo jedno drugo, sasvim normalno i logično pitanje: kakva je i da li postoji odgovornost najbližih Đinđićevih saradnika?

Kako je moguće da u Japanu ministar saobraćaja momentalno podnese ostavku kada voz zakasni nekoliko minuta, a u Srbiji ne postoji ni pitanje o moralnoj odgovornosti najbližih saradnika Zorana Đinđića i posle deset godina od njegovog ubistva?!

Ako je vrhunska privilegija postojati uopšte i biti svedok života i mrdanja oko nas onda je na drugom vrhunskom mestu, bar nas muškaraca, bar meni onomad, bilo neko žensko društvo sa tim divnim i tajanstvenim razlikama i kikotanjem, beskrajnom brzom pričom koju bar ja nikad nisam pohvatao iako sam se u njoj lepo osećao, durenjem, brigom i „ne ljutim se" šminkom na prečesto al-na-kratko preozbiljnim licima ...

... da bi mi kasnije Bog podario dve ćerke kao dvoje starije dece i tako mi na prvo vrhunsko mesto stavio ta čudna bića sa nepoznate planete kojima su, i ovo je jedino mesto u celoj mojoj maleckoj priči gde nema sumnje, pri vrhu liste talenata bili hipnotički pogled i osmeh koji zarobi od prvog razvlačenja usana.

To da sreća služi odvažne je skoro sigurno tačno, ali služi još neke i u tom još nekom prostoru sam se ja zadesio po dolasku u UK sa ženom i tri meseca starom ćerkicom 1987. tako što smo dobili kuću na korišćenje na nekoliko minuta od mog prelakog istraživačkog posla i ženinog za koji su prvo bila potrebna tri voza i dva presedanja u odlasku pa posle povratku, a kasnije sat i nešto malo više vožnje kolima, pa sam i ja na nekoliko tih prvih godina u UK postao majka sa pranjem pelena za višestruko korišćenje, buđenjem, kuvanjem, vođenjem u park i ostalim trivijama koje su brzo zaboravljene ...

... da bi ustupile još više mesta onom najiskrenije-vrednom i nezaboravnom, sećanju na blizinu i druženje sa malim, prepametnim i predragim bićem.

Joss Stone sam sreo sredinom oktobra u Šangaju. Mesec ipo dana pre našeg premijera i ja sam bio deo kineskog koncepta 16+1 . Na poziv ministarstva kulture Kine nas 16 direkrora džez festivala zemalja jugoistočne i centralne Evrope posetilo je Peking, Šangaj i Guangdžou i dogovaralo buduću saradnju. Zahvaljući toj poseti i želji ministarstva kulture Kine (gde nas je primio direktor za Istočnu Evropu I centralnu Aziju Guan Xin) da ojača sopstvenu džez scenu video sam brojne kineske bendove a najbolji od njih Golden Budha Jazz Group iz Pekinga